У ЛАВИРИНТИМА ТАМЕ – ОД САЈЕНТОЛОГИЈЕ ДО САТАНИЗМА (ПРАВОСЛАВЉЕ И СЕКТЕ, КЊИГА IV)

 

У ЛАВИРИНТИМА ТАМЕ
Од сајентологије до сатанизма
Православље и секте, књига IV
 

 
УЗРОЦИ ЗАНИМАЊА ЗА САТАНИЗАМ
 
Занимање за сатанизам има различите узроке: почев од пубертетског бунтовништва, преко жеље да се стекне моћ и углед у друштву, све до… Све до извлачења закључака из сусрета са свакодневним окружењем. Никад нећу заборавити да се на предавању у једној средњој школи, после говорења о Хришћанству, јавио ученик првог разреда, дакле шеснаестогодишњак, који је рекао: “Ја сам сада атеиста… Иначе, био сам сатаниста, у основној школи.” На моје запањено питање како је стигао да буде сатаниста у тим годинама, одговорио је: “Веровао сам да ће у борби Бога и сатане победити сатана зато што се служи свим средствима.”
Та логика се не може стећи друкчије до посматрањем онога што се око нас дешава. У земљи у којој је породица разорена, у којој влада брачно неверство и прељуба, у којој власт и моћ имају најгори, а не најбољи, у којој криминалци живе добро и бивају прослављани као “црни бисери” и “хероји са асфалта”, у земљи у којој је обичан човек понижен и погажен овако се може размишљати на основу метафизички погрешне али, на први поглед емпиријски увериве, логике.
“Ђаво се служи свим средствима” и они који му подражавају на сличан начин делају у овом свету, загаћујући изворе смисла и свега онога што младом човеку може бити потпора. Млади брзо закључују и брзо скидају маске социјалне мимикрије – њима није стало до образине којом ће прикривати такву логику. Иду до краја… Ако је зло тако незауставиво, ако добро не побеђује…
Да, заиста живимо у сатанистичком времену. Треба само отворити дневну штампу, било које новине, и уверити се у то; укључите ТВ: од вести до музике, пуне вулгарне чулности, све иде по вољи оца лажи… “Зли људи и варалице напредују, варајући и варајући сами себе”, рекао би Апостол Павле. Силе добра су крхке, и њихов глас не допире далеко…
У књизи Мајкла Лангона и Линде Блад, која се сматра класичном студијом о сатанизму (“Сатанизам и насиље повезано са окултним: шта треба да знате”) аутори дају овакву дефиницију сатанизма: “Формално или неформално обожавање сатане или бића једнаких и повезаних са сатаном, уз насиље, суровост и рушилаштво; практиковање црне магије – употреба магијских сила за разне циљеве; опседнутост литературом, ритуалима, симболима повезаним са сатанизмом и црном магијом; учешће у сексуалним чиновима и криминалним радњама повезаним са поклонењем сатани и црном магијом”.
Према њима, врсте сатаниста су:
Експериментатори, који у сатанизам улазе преко доступних књига, хевиметала, итд;
Самостални, сатанисти – психопате, заинтересовани за насиље и злочин;
“Религијски” сатанисти укључени у званично признате групе;
4. “Сатански култови”, добро организовани и прикривени, који могу бити увучени у криминал.
Већина сатаниста су деца од 9 до 19 година, која експериментишу (жртвују животиње, пију крв, користе дрогу, итд.). Могу бити увучени у крађе и вандализам. Углавном су то тинејџери који имају проблема са агресивношћу и самоубилачким наклоностима. Потичу, најчешће, из разорених породица. Може се десити и да су надарени, али не уче и у школи имају углавном слаб успех. Углавном су хедонисти и нихилисти, заинтересовани за дроге и хевиметал, што вођа групе може искористити да их увуче у ритуале за које сами они можда не би ни били спремни.
Сатанизам привлачи због моћи коју нуди преко црне магије. Комбинација дарвинизма, макијавелизма и ничеанске “воље за моћ”, уз жртвене ритуале, нуде “измењена стања свести”, визије демона, разне гласове… Одрасли практикују групни сатанизам ради стицања моћи. Осећају се као “елита”. Они се баве трговином наркотицима, порнографијом (укључујући и дечју), проституцијом и тргују белим робљем. Склони оргијању и свим врстама неморала. Има их разних – од људи са улице до угледника.
Линда О. Блад, коаутор књиге, је била чланица сатанске секте “Сетов храм”, у којој су проклињали своје непријатеље и у мислима их приносили на жртву. Сатаниста може бити фанатичан у својим веровањима, сматра Бладова. У секти се учи како нормално живету међу “хуманоидима”, како се називају “неиницирани”, то јест сви остали људи – а нормално живети значи чинити своје и не бити уочен. Многе ствари о сатанизму нису откривене, као што је био случај и са неким другим тајним организацијама. Мрежа “Коза Ностре” је деценијама постојала у САД, а откривена је тек средином шездесетих. Поклоници богиње смрти Кали, који су вековима жртвовали на стотине хиљада људи, од стране британских власти откривени су тек после двадесет година пребивања Британаца у Индији. Па ипак, не треба правити панику кад је сатанизам у питању, него свим подацима треба приступати пажљиво и опрезно…
Из перспективе православног Хришћанства, требало би уочити да се неки млади људи за сатанизам опредељују зато што, попут прамајке Еве, приме клевету на рачун Бога и Цркве као истину. Та клевета изгледа овако: “Бог је страшни судија, а Црква – то је гомила закона и забрана, која проповеда уздржавање од свих правих ствари, а нарочито од секса и дроге… Нико не може да испуни све заповести да би угодио Богу. Уосталом, зашто би Му неко угађао кад је такав какав јесте? Зашто се не окренеш ономе који даје сваку слободу, да можеш да радиш шта хоћеш, а уз све то даје и моћ? Зашто не потражиш неко познато лице у паклу кад већ у рају немаш пријатеља?” И тако, проради механизам младалачког бунта. Зато је неопходо сведочити младима да је Бог Отац, да је Његова љубав према човеку неизмерна, да се спасење “не заслужује” робовањем, него синовском љубављу, да Бог једва чека да опрости људима и прими их у свој загрљај (Прича о блудном сину), да грех није законски преступ него разарање сопствене личности. Чак ни пакао, по учењу Цркве, није ништа друго до љубав Божја која ће вечно грлити оне што вечно мрзе свог Оца, ђаволе и њихове савезнике… У чему се састоји пакао? У томе што Бог вечно воли оне који Га вечно мрзе. Достојевскијев старац Зосима у “Браћи Карамазовима” о паклу вели следеће[1]:
“Оци и учитељи, размишљам: “Шта је пакао?” И судим овако: “Патња због тога што се више не може волети.
 
Врсте понашања сатанистичких група
 
1. Упражњавање постојећих или спонтаних ритуала, у складу са сатанистичким “календаром”. Ритуали се могу упражњавати у напуштеним зградама, на гробљима, у викендица ма, чак и у стану или кући ако родитељи нису присутни. Такође, тинејџер их може самостално обављати у својој соби, склонивши се од погледа родитеља.
2. Упражњавање ритуала у којима се призива сатана, уз давање завета и обећања њему, углавном писаних својом или крвљу члана група.
3. Мучење и жртвовање животиња, чија се крв пије и просипа по телу.
4. Порезивање себе и других и испијање своје и туђе крви, често помешане са телесним излучевинама.
5. Упражњавање групних сексуалних активности; тзв. “црна венчања”, када се женски чланови групе “удају” за сатану. Већ деца од 12-13 година могу бити увучена у ово.
6. Упражњавање церемонија уз употребу дроге и алкохола, што смањује инхибиције и претходи оргијама, жртвовању животиња, испијању излучевина тела.
7. Извођење обреда који су повезани са смрћу – на гробљима, у гробницама, крај напуштених храмова. Коришћење делова лешева или костура приликом тих ритуала.
8. Упражњавање гатања и врачања: спиритизам, тароткарте, Ји Ђинг, све због предвиђања будућности.
9. Проклињање личних и заједничких “непријатеља”, са циљем да им се догоди зло. Зазивање демона да им науде.
10. Певање магијских формула током ритуала. Циљ је измена стања свести.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Једна од најбољих илустрација речи старца Зосиме је вест коју је донео “Блиц 13. новембра 1997. Вест говори о масовном убици-сатанисти Чарлсу Менсону. и његовим последњим данима у затвору: Масовни убица коначно проживљава пакао на земљи Лос Анђелес – Живот Чарлса Менсона, коначно је постао пакао на земљи, баш онако како су многи Американци прижељкивали.
    Менсон, краљ дроге у Калифорнија Коркран државном затвору, недавно је пребачен у затворску лудницу.
    Осуђен је 1969. године због убиства глумице Шерон Тејт, иначе супруге Романа Поланског, и још шест особа које су се те вечери нашли на забави у њеној кући. У затвору Коркран, лако је долазио до новца препродајом дроге и давањем интервјуа, и тиме долазио до повластица. Тек пре пар месеци, када су га чувари ухватили како продаје дрогу робијашима, његовом лагодном животу дошао је крај.
    Чарли је сада тужан старац који у ћелији чека да смрт дође по њега – рекао је његов бивши “цимер” – ново место у којем сада борави ми, стари робијаши, зовемо “затвором у затвору”. Тамо затворенике сваких сат времена претражују. Храну им доносе у ћелију, нема шетњи по ходницима, нема дружења. Ништа није направљено од метала, само од пластике, а туширање је дозвољено само три пута недељно и то у ћелији. Стварно је долијао. Живот без задовољстава му је најгора казна. Чарлијев бивши цимер сматра да ће овај масовни убица ускоро умрети од туге, узимајући у обзир чињеницу да је и нарушеног здравља – све зубе је изгубио, ни са ким не говори, нико не зна за њега, не може да продаје сувенире са својом сликом, који су у Коркрану ишли “као алва”, тако да ће последња шоља са његовом сликом коју је продао, постати ускоро врло вредна.
    О, постоје и у паклу такви који остају охоли и свирепи, упркос неоспорном сазнању и сагледавању непобитне истине; постоје страшни, који су потпуно пришли сатани и његовом охолом духу. За њих је пакао добровољни и жељени избор: они су добровољни мученици. Јер су проклели сами себе, кад су проклели бога и живот. Хране се опаком гордошћу својом, као кад би гладни у пустињи почели да сишу сопствену крв из свога тела,. Али су заувек незасити и одбацују опроштај, а бога који их зове к себи, проклињу. Бога живог не могу гледати без мржње, и захтевају да не буде Бога живог, да Бог уништи самог себе и се што је створио. И гореће вечно у огњу свог гнева, жедни смрти и небића. Али неће имати смрти… Данашњем младом човеку се мора понудити проповед љубави. Све остало њему неће ништа значити, јер је свет у коме живимо свет апсолутног безакоња. Ко ће, ако не Црква, прићи уморном од утвара младом човеку и понудити му Љубав и Истину, ако то неће Црква?
    Али, зато је потребна унутрашња мисија.
    Зато је потребан нови, Христов пастир, епископ и свештеник који не живи себе ради, него ближњег ради.
    За тако нешто потребан је православни верник који сведочи животом, а не празним речима.
    Тек тада неће бити опасности од сатанизма, који, на несрећу, све више постаје епидемија. Једино радикално, једино Хришћанством љубави, могу се надићи катастрофе којима присуствујемо.

2 Comments

  1. I te kako ih ima i vrlo ozbiljno rade na sirenju Stajnerovih ucenja naocito iz oblasti poljoprivrede, to mnogima deluje bezazleno a ucinkovito, pa se rado ukljucuju u sve to.. No po plodovima se poznaju! Iako biodinamika sigurno ima konkretne efekte u smislu poboljsanja kvantiteta i kvaliteta u poljoprivredi, ljudi koji se njome bave ne mogu da sakriju ono cime im odise dusa, ono demonsko..Nazalost smo bili deo te price dok jos nista nismo znali, a na srecu se izvukosmo iz nje na vreme, bas zahvaljujuci plodovima po kojima smo ih poznali.

  2. Puno vam hvala sto ste U lavirintima tame stavili na internet.