У ЛАВИРИНТИМА ТАМЕ – ОД САЈЕНТОЛОГИЈЕ ДО САТАНИЗМА (ПРАВОСЛАВЉЕ И СЕКТЕ, КЊИГА IV)

У ЛАВИРИНТИМА ТАМЕ
Од сајентологије до сатанизма
Православље и секте, књига IV
 

 
САТАНИЗАМ И УПОТРЕБА ДРОГЕ
 
Један од саставних елемената сатанистичких ритуала је коришћење дроге: занимљиво је да грчка реч “фармакија” у исти мах означава и дрогу и магију. Магијски обреди су од древних времена познати по коришћењу средстава која изазивају “мистични транс” и “измењена стања свести”, да би се у њима могла добити “натприродна откривења”. Ми, на жалост, немамо довољно простора да бисмо ову тему исцрпно анализирали, али ћемо се укратко задржати на значају дроге у гностичко-сатанистичком систему мишљења Алистера Кроулија, “папе” модерног сатанизма. Изворник који користимо је његова књига “Дневник уживаоца дроге”. (Дерета, Београд 1988.).
Негде на самом почетку књиге, Кроули каже оно што објашњава велики број случајева лудила код следбеника његове идеје: “Ментално здравље је оно што кочи човека”. Дакле, ментално здравље мора бити уништено, да би уступило место “светом лудилу” екстазе. По екстази “изабрани” се разликују од светине. Кокаиноман Питер Пендрагон, заљубљен у Лу, тим поводом каже: “Овај искварени, мали људски род мери свет по сопственим мерилима. Изгубљен у бескрају свемира: зато се боји свега што не одговара његовим границама. Лу и ја одбацили смо ова бедна мерила човечанства. То су ствари употребљиве за кројаче и научнике, али нас двоје једним скоком смо се бацили у сјединење са свемиром”. А за то, сматра Кроули, разум није потребан.
Крај овакве екстазе је самоуништење. Јунакиња романа вели: “Ја сам била Оља, била сам његова љубав, његова жена, свет без краја, демон чије је врховно задовољство било у сопственом уништењу” (подвлачење наше, нап. прир.). У “Дневнику уживаоца дроге” налази се и једна песма, такоће са суицидалном поруком:
Змај пожуде и језе,
Тигар беса и страсти,
Живи са мртвима привезани,
Жива слуз у прашини,
Изазовни стид као пламен,
Оргија мутног/…/
С мржњом изнад циља или имена
Оргазам, смрт, распадање! (подвлачење наше, нап. прир.)
Пошто човек у сатанистичкој екстази cpeће духа уништења, он и сам мора желети уништење – како себе, тако и целог света.
Да би се остварио циљ телемитског закона: “Чини оно што хоћеш и нека ти то буде једини закон”, треба експериментисати са самим собом, претражујући све своје могућности и прелазећи све границе. Дрога у томе помаже јер човека доводи до тачке смрти, кад он сагледава живот уназад и схвата његов значај. Зависност која се том приликом формира (а Кроули умире као зависник од дроге) трајна је. У роману се то овако формулише: “Човек који је једном искусио дрогирани живот, тешко ће подносити плиткоћу нормалног живота. Постаје мудрији, за мудрост очаја”. У средишту овог наркокулта среће се, по ко зна који пут, гностичарска “змија просветљења”, која каже: “За моје обожавање, уживај вино и чудне дроге, о чему ћу ја казати свом Пророку и буди пијан од тога! Уопште ти неће штетити. То је лаж, ова лудост према самом себи. Исказивање невиности је лаж. Буди моћан, о Човече! Жуди, уживај све ствари чула и заноса. Не плаши се да би те се било који Бог због тога одрекао!”
Наркотици су, у ствари, саставни део система веровања. Ево шта каже Кроули у роману: “Ствари као што су хероин и алкохол могу се употребљавати само са намером обожавања, то јест да би се успоставио контакт са Змијом која даје знање и сласт… Уживање дроге би морао бити пажљиво промишљен и свесно религиозни чин” (подвлачење наше, нап. прир.)
Према томе, наркоманија код кроулијеваца није нимало случајна појава: она је у самом средишту њиховог мистичког система, као начин долажења у додир са Змијом гнозе – сатаном лично.