Turska otvara turistima dosad nedostupne katakombe Kapadokije

Vlasti Turske spremaju se da za turiste otvore 12 dosad nedostupnih katakombnih sistema Kiršehira  u Kapadokiji.

Čuveni kapadokijski podzemni gradovi prvih hrišćana imali su svoje manastire, prolazna vrata, izvore vode, prostor za domaće životinje, svoju ventilaciju… U katakombama se trajno živelo.

Jedan od katakombnih sistema – Dernikuju – primao je 20.000 ljudi. Plus stoku. A imao je i velika skladišta za hranu.

Kiršehir ima dobre plaže, ali nije na top-listi turskih turističkih centara.

U Ankari i Isttanbulu su zato odlučili da pokušaju sa otvaranjem katakombi. Računaju da će biti pravi mamac za tursite iz hrišćanskih zemalja…

Turističke agencije po svetu kapadokiju predstavljaju kao „drevnu regiju u centralnoj Anadoliji, koja je udaljena oko 200 km od Ankare, a prostorno je smeštena na egejskoj obali u istorijskim pokrajinama Male Azije: Lidija, Karija, Laodikija, Anantolika, Galatija i „gotovo da nema dostojnog premca – po lepoti i neobičnosti“.

Ono što su stvorili vulkani, reke i vetrovi, a upotpunio čovek, tražeći u toj nesvakidašnjoj prirodi zaklon, u 21. veku predstavlja turističku atrakciju.

U pisanim dokumentima za ovu regiju znalo se još u 6. veku pre nove ere, u vreme vladavine Persijanaca. Veliki pohod na istok Aleksandra Makedonskog nije poštedeo ni Kapadokiju pa ona prelazi u ruke Grka.

Bežeći pred rimskim legijama, tražeći zaklon i utočište pod „kamenim kapama“, hrišćani su na području Kapadokije sagradili 36 podzemnih gradova i preko 600 crkava.

Religija čuvana i negovana u katakombama, ugledala je svetlost u Carigradu kada je Milanskim ediktom postala zvanična religija.

Zato je putovanje Kapadokijom – putovanje kroz vreme, prostor i istoriju.

Najpoznatiji njeni podzemni gradovi su: Goreme, Avanos, Učišar, Urgup i Mustaf-paša.

Izvor: Fakti