NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PSALAMA

TUMAČENJE PSALAMA

 

TUMAČENJE PSALAMA
 

 
Psalam 90
Pohvalna pesma Davidova; nenatpisan kod Jevreja
 
Sadržaj
 
Predstavivši u 89. psalmu preobraćanje jevrejskog naroda, prirodno je sledilo da u ovaj psalam uvede one, koji su dostigli savršenstvo u Hristu[1] i koji Njime pobeđuju duhovne neprijatelje, tj. načala i vlasti, kneževe sveta (kosmokratore) tame, duhove zlobe i najomraženijeg satanu. Ti neprijatelji se u ovom psalmu imenuju na različite načine: kao (5) strah noćni, strela koja leti po danu (6) stvar koja prohodi po tami, demon podnevni, (7) hiljada i desetina hiljada, (13) aspida i zmija (vasiliskom), lav i zmaj. Psalam obznanjuje pobedu čoveka Božijeg nad svim tim neprijateljima.
(1) Koji živi u pomoći Višnjega. Prorokujući Duh blaženim naziva čoveka, tj. onoga kojem je pomoć i zaštita Hristos, jer je On Višnji. Zar nije blažen onaj, koji se udostojio da za svog Pokrovitelja ima Boga nebeskog? Pod krovom Boga nebeskog nastaniće se. Ko obitava u ovoj pomoći, svagda će biti pokriven i sačuvan.
(2) Reći će Gospodu: Zastupnik moj jesi Ti, i utočište moje. Ko bi to rekao Gospodu, osim čoveka koji je na Njega položio svoju nadu i koji se na Njemu utvrđuje u delu svog spasenja?
(3) Jer će te On izbaviti od zamke. Unapred poučava da se time označavaju protivničke sile.
(4) Plećima Svojim zakloniće te. Budući da je čovek Božiji rekao da će ga Sam Bog izbaviti od zamke lovačke i od reči metežne, proročki Duh, krepeći ga i pomazujući za duhovnu odvažnost, odgovara: Plećima Svojim zakloniće te. Jasnije rečeno, zakloniće te pod senku Svojih krila, zaštitiće te oružjem, nakon čega ti nijedna protivnička sila neće naškoditi.
(5) Od strele koja leti po danu. Strelom je ovde nazvao neku nečistu silu. (6) Od susreta i demona podnevnoga. Podnevnim demonom naziva demona lenjosti (nemara, nehata, grč. ακηδια).
(7) Pašće pored tebe hiljada. Rečima pored tebe označava zapravo levu stranu, jer s te strane, kako kaže, zlo smišlja hiljada, a sa desne – deset hiljada. Naime, na ono, što je pravo (desno) u našim delima, što je snažno, vrlinsko i čudesno, ustremljuje se mnoštvo lukavih sila da bi ga uništilo.
(8) Ipak ćeš očima svojim sagledati. Nećeš, kaže, pretrpeti ni najmanju štetu od zlonamernika, i videćeš pad svojih neprijatelja.
(9) Višnjega si postavio za pribežište cvoje. Duh čoveka Božijeg i prorokujući Duh, odgovarajući jedan drugom, pokazuju kolika je korist od uzdanja u Boga.
 
(10) Neće te zlo dotaći, zato što zlo dolazi spolja, a vrline imaju temelj unutar nas. Bog stvori čoveka dobrog, ali je on, tražeći rđave (lukave) pomisli, spolja privukao zlo (v. Knj. prop. 7; 29). I udarac se neće približiti stanu tvome. Zapoveda mu da bude odvažan, jer mu se neće dogoditi ništa neprijatno, kao i da veruje da se onima, koji veruju u Boga, za pomoćnika šalje angeo.
(11) Jer će angelima Svojim zapovediti za tebe. Ovo je rekao i u trideset trećem psalmu: Angeo Gospodnji je oko onih, koji Ga se boje, i izbaviće ih (Ps. 33; 7). Poslušajmo šta kaže i patrijarh Jakov: Angeo koji me izbavljao od svakoga zla (1. Mojs. 48; 16). I veliki Avraam je, hrabreći svoga slugu, rekao: Gospod Bog će… poslati angela Svojega pred tobom da otuda dovedeš ženu sinu mojemu Isaaku (1. Mojs. 24; 7). Otuda, dakle, doznajemo da Bog svake tvari posredstvom angela čuva one koji se uzdaju u Njega. Da te sačuvaju na putevima mnogim. Onaj, koji se ni u čemu ne spotiče, biće sačuvan na svim putevima svojim.
(12) Da se ne spotakne noga tvoja o kamen. Rečju noga označava dušu, a rečju kamen greh.
(13) Na aspidu i zmiju otrovnu (vasiliska) nastupaćeš. Ti, čoveče Božiji, ne samo da nećeš pretrpeti nikakvo zlo, nego ćeš čak i sve mnoštvo duhova videti pod svojim nogama, zbog čega ćeš sasvim neustrašivo gaziti njihove glave.
(14) Jer se na Mene pouzdao, i izbaviću ga. Ovde govori u ime Samog Boga, Koji kao nagradu za veru obećava spasenje. Ovo je na kraju izgovorio Bog svake tvari, poučavajući kakav je plod uzdanja. Izbaviću ga, kaže Bog, od svih vidljivih i nevidljivih zlonamernika, ogradivši ga uzdanjem u Mene. Zbog toga ću ga sačuvati, uslišati kad Me priziva i primiti njegovu prozbu. Pokriću Ga, jer je poznao Ime Moje. Sluge Svoje neću samo izbaviti od zlonamernika, nego ću im podariti i beskonačni život i udostojiću ih Mog spasenja. A naše spasenje je Isus Hristos, Koji nas uvodi u novi podvig i priprema da se s Njim zacarimo.
(15) Prizvaće Me, i uslišiću Ga. Onaj, koji me prizove gromoglasnošću duše, zadobiće Moju pažnju i blagonaklonost prema njegovoj prozbi, jer ja sam svagda s njim, čak i kad je u iskušenju.
(16) Dugim danima (života) ispuniću Ga, i pokazaću mu spasenje Moje. Ovo spasenje je Sam naš Gospod Isus Hristos, Koji nas uvodi u novi vek i priprema da se zacarimo s Njim.
 
Iz tumačenja Jefimija Zigabena:
 
U ovom psalmu izlaže se učenje o tome da nada ima nepobedivu moć. Sveti Grigorije Nisijski kaže da ovaj psalam kod Jevreja nema natpis stoga, što oni nisu želeli natpis koji bi ukazivao na Hristov dolazak. Teodorit kaže da ovaj psalam poučava da je nada u Boga nepobediva. Blaženi David je duhovnim očima prozreo šta će se događati u Jezekijino vreme i video je kako će on, uzdajući se u Boga, istrebiti Asirijce. Tada je napisao ovaj psalam kao pouku koliko dobra donosi uzdanje u Boga.
(3) On će te izbaviti od zamke lovačke. Zamke vidljivih lovaca, u koje oni hvataju ljude, jesu zasede i šume pored puta, kao i skrivena mesta, dok su zamke duhovnih lovaca, odnosno demona, koji love duše, zli napadi, zle žudnje i klevete kojima nam pristupaju posredstvom strasti. Reč metežnu Simah je preveo kao reč opadačku, tj. kao klevetu, jer takva reč stvara metež (pometnju) u duši oklevetanog. Zbog toga je i Solomon rekao: Strašna reč pomućuje dušu čoveka pravednog (Priče Sol. 12; 25 – prema Septuaginti).
(5) Nećeš se bojati straha noćnoga, od strele koja leti po danu. Ti, čoveče, koji živiš u pomoći Božijoj, nećeš se uplašiti straha kakav se oseća noću, bilo da potiče od demona ili od ljudi, niti ćeš se uplašiti strela, kako onih veštastvenih, koje se danju bacaju na ljude, tako ni onih duhovnih, kojima nas gađaju demoni i strasti. Od stvari koja prohodi u tami, od susreta i demona podnevnoga. Ti, koji živiš u pomoći Božijoj, nećeš se uplašiti nikakve stvari koja korača kroz tamu, a kakva su lopov, klevetnik ili palikuća. Mračna stvar su i blud, preljubništvo, demon strasti i tome slično. Susret je svaka nevoljna stvar koja se neočekivano dešava. Pod podnevnim demonom neki, kao Jevsevije i Atanasije, podrazumevaju demona lenjosti i nemara, koji ljude nagovara da leže u podne. Neki pak smatraju da je to demon gnusnih i telesnih pomisli, a neki da je to demon neuzdržanja, budući da svi ti demoni vojuju protiv ljudi u vreme podneva, kada se nasite i utrobu opterete hranom. Prema Didimovim rečima, strah noćni je opasnost što dolazi od strane telesnih naslada, koje posebno napadaju u tami, a strela koja leti podanu je koristoljublje, jer je to njegovo vreme. Stvar koja prohodi u tami je, prema Didimu, svaki greh i neznanje, kao i zlobni duh zablude koji ih uzrokuje. Kirilo pak kaže da bi stvar koja prohodi u tami mogao biti i neprimetni greh, jer ponekad ne znamo neku skrivenu stvar i padamo u zamku propasti; susret podnevni je otvoreni i neskriveni greh. Ovde bi trebalo primetiti da je podnevni demon pomutio i Davida, jer je on posle podnevnog sna počinio preljubu sa Virsavejom.
(7) Pašće pored tebe hiljada, i deset hiljada s desne strane tebi. U višem smislu, psalam govori da ćeš ti, koji živiš u pomoći Božijoj, sa leve strane biti izložen mnogim strelama, dok će ih sa desne biti mnogo više. Pod levom stranom podrazumeva se izloženost strelama beslovesnih strasti kao što su jarost i požuda, koje su očigledno i neosporno zlo. Pod desnom stranom se podrazumeva da je čovek izložen napadima koji prividno izgledaju dobri i pravedni iako u stvari nisu takvi. Naime, đavo zna da mnogi ne prihvataju greh kad se on pojavi otvoreno i obnaženo i zbog toga protiv njih počinje da vojuje stvarima koje se čine dobrim, da bi ih posredstvom njih survao u očigledno zlo.
(13) Na aspidu i zmiju otrovnu (vasiliska) nastupaćeš, i zgazićeš lava i zmaja. Tebi, čoveče, koji svoje utočište imaš u Bogu, neće se približiti nikakva otrovna ili mesožderna zver. To se jasno pokazalo u slučaju mnogih svetitelja, o čemu svedoče njihova žitija. U višem smislu, nastupanjem na aspidu i vasiliska David je izrazio pobedu nad zlom. Pod aspidom bi se mogla podrazumevati kleveta koja, slično aspidi, u pogledu oklevetanog ubacuje otrov u ljudske uši. Vasilisk je zavist; kao što vasilisk nanosi štetu samim pogledom, tako je i zavist samim pogledom u stanju da naškodi onima, kojima zavide. Lav je surovost i nečovečnost, a zmaj jarost. Prema Jevsevijevim rečima, protivničke (demonske) sile dele se na načalstva, vlasti, vladare ovog sveta (kosmokratore) i duhove zlobe, a izobražavaju se lavom, zmajem, aspidom i vasiliskom.
 


 
NAPOMENE:

  1. Grč. των δια Χριστου τελειουμενων, dosl. „koji su kroz Hrista savršeni“; u izvesnom smislu moglo bi se prevesti i kao: „oni koji su tajnovođeni Hristom“, jer grč. glagol „τελεω“ (okončati, ispuniti, izvršiti, usavršiti i sl) može da označi i uvođenje u tajinstvo, tj. tajnovođenje ili posvećenje, prim. prev.
Ključne reči:

11 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *