NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PSALAMA

TUMAČENJE PSALAMA

 

TUMAČENJE PSALAMA
 

 
Psalam 87
(1) Pesma psalma, sinova Korejevih, za kraj, za maslet da odgovori, poučan, Emana Izrailjca.
 
Sadržaj
 
U ovom psalmu opisuje se smrt koju je Hristos prihvatio zbog nas da bi nam, propovedajući duhovima u adu, podario vaskrsenje. Pored toga, Psalmopojac oplakuje Jerusalim, jer je izgubio uzdanje u Hrista. U drevna vremena, Jerusalim, odnosno jevrejski narod, kao da je predstavljao neki zbor, zbog čega je i nazvan udelom ili nasleđem Gospodnjim. Iz tog razloga psalam ima i natpis: za maslet, tj. za zbor ili za hor. Budući da je tajinstvo Hristovo duboko i da je za njega potrebno krajnje istančano duhovno razumevanje, u natpisu ovog psalma stoji: poučan (za razumevanje). Kaže se da je ovo Emanov psalam, sastavljen u Egiptu, za Mojseja. Ovaj Eman je bio potomak Izrailjev, budući da potiče od Zare, a on je sin Jude, sina Izrailjevog.
(2) Gospode Bože spasenja moga, danju i noću vikah pred Tobom. Budući da je Blag, proviđa otpadništvo naroda i propast učenika, zbog čega se za njih moli Ocu da se ne priklone zlu i da zadobiju spasenje koje im je darovano.
(4) Jer se duša moja ispuni zala. Pošto je poneo naše grehove i zbog nas patio, pravedno kaže da se ispunio zlom. I život se moj spusti do ada. Kaže to stoga što je, po blagodati Božijoj, okusio smrt radi (spasenja) celog sveta.
(5) Postadoh kao čovek bespomoćan, (6) među mrtvima slobodan. Prema rečima Isaijinim jedino je Isus zbog ljudskih bezakonja i umro i bio odveden u smrt (Isa. 53; 8); kad je bio mrtav, ostao je slobodan, jer nije imao greha koji bi Ga učinio krivim smrti, zbog čega je i rekao: Vlast imam položiti dušu Moju i vlast imam opet uzeti je (Jn. 10; 18).
Kao ranjenici koji leže u grobu. Upodobio sam se ljudima koji su pokriveni ranama i koji leže u grobu. Oni, međutim, nisu zadobili vaskrsenje, jer se nisu udostojili Tvoje pomoći, dok sam Ja ranjen zbog ljudskih grehova i položen u grob. Ja tamo nisam ostao, jer si Me se Ti opomenuo nakon mog ranjavanja i polaganja u grob, i Ja sam vaskrsao, pogazivši smrt.
(8) Na meni se utvrdi jarost Tvoja. Jarošću Božijom se naziva prokletstvo smrti koje je položeno na ljudski rod. Dakle, pošto je On za nas postao prokletstvo (Gal. 3; 13), kaže da se utvrdi na Njemu jarost Božija.
Cve valove Tvoje naveo si na Me. Valovima naziva tešku kaznu koja je zbog prestupanja zapovesti položena na ljudski rod, što znači da pod tim opet podrazumeva smrt.
(9) Udaljio si poznanike moje od mene. Kaže to stoga, što su Ga u vreme stradanja svi napustili. Postaviše Me za Gađenje sebi. Pogledaj kako se Jevreji sve do dana današnjeg gnušaju imena Hristovog. Predan bih, i ne izlažah.To kaže zato, što je bio zatvoren udom starešine sinagoge.
(10) Oči moje iznemogoše od siromaštva. Plakao sam zbog naroda, jer sam video da se lišava bogatstva po Bogu i da pada u krajnje siromaštvo.
Vikah k Tebi, Gospode, cav dan. Zbog toga mi podari jedinu mogućnost za izbavljenje od zla – Tvoj Promisao, Gospode, jer Te molim i neprestano uzdižem ruke. Taj položaj tela izražava gorko jadikovanje duše, jer samo onaj, koji je prinuđen nuždom, u tom položaju usrdno moli Onoga, Koji mu može pomoći.
(11) Eda li ćeš mrtvima činiti čudesa? Ili će ih lekari vackrsnuti! Objašnjava nam razloge Svog nishođenja u smrt i kao da kaže: budući da mrtvi nisu mogli da tvore čudesa niti lekari da vaskrsavaju da bi se ispovedali Tebi (13), i kao što ni osuđeni na propast nisu bili u stanju da poznaju Tvoju istinu, stoga sam i Ja, Oče, bio pribran (tj. pribrojan, pridružen) onima koji su u adu, da bi i oni, koji prebivaju u zemlji zaboravljenoj, kada vaskrsnu, opitom doznali za Tvoja čudesa i da bi oni, koji su odavno u tami, poznali Tvoju istinu.
(12) Eda li će neko u Grobu kazivati milost Tvoju! Nemoguće je da mrtvi, koji su se pretvorili u prah, koji su prepušteni zaboravu i prebivaju u tami smrti, budu pričasnici Tvog čovekoljublja i da sozercavaju Tvoja čudesa.
(13) Eda li će u tami biti poznata čudesa Tvoja? Kao što za propale nema istine, tako ni za pomračene ne postoje čudesa. A zemlja zaboravljena je duša, koja je lišena darova Duha Svetoga.
(15) Zašto, Gospode, odbacuješ dušu moju, odvraćaš lice Tvoje od mene! Tako se Hristos molio za izrailjski narod. Jevreji su se, međutim, po prekomernosti svoje zlobe pokazali kao nedostojni spasenja i na taj način kao da su Hristovu molitvu za njih učinili nedelotvornom.
(16) Siromah sam ja i u trudovima od mladosti svoje. Siromah, jer je primio obličje sluge; u trudovima od mladosti svoje, zato što je od pelena bio izložen zlim namerama Iroda i onih sličnih njemu. Uzdignut budući, ponizih se i iznemogoh. Uzdizanjem naziva Svoje podizanje na krst, prema onome što je On rekao: Kad podignete Sina Čovečijega (Jn. 8; 28), dok pod rečima ponizih se podrazumeva Svoj silazak u ad.
(17) Na mene dođoše ljutnje Tvoje. Na Mene si, kaže, pokrenuo sav Svoj gnev i pomutio Me najstrašnijim kaznama, pogruzivši Me u njih kao u vodu.
(19) Udaljio si od mene prijatelja i bližnjega i poznanike moje od nesreće (moje). Nesrećama naziva Svoja stradanja, jer su Ga prijatelji i poznanici ostavili u vreme stradanja. Budući da je Ocu bio poslušan do smrpš, i to do smrti na krstu (Filiplj. 2; 8) i da su Ga učenici napustili dok je bio na krstu, kaže da je Otac udaljio od Njega poznanike i prijatelje.

Ključne reči:

11 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *