NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PSALAMA

TUMAČENJE PSALAMA

 

TUMAČENJE PSALAMA
 

 
Psalam 77
Poučan, psalam Asafov
 
Sadržaj
 
Ovaj psalam ispevao je Asaf, savetujući novi narod da bude poslušan evanđelskom zakonu i optužujući jevrejski narod da je i nakon mnoštva dobročinstava sve zaboravio ili, bolje rečeno, da je Bogu, svom Dobročinitelju, za dobročinstva uzvratio neblagodarnošću.
(1) Pazite, narode Moj, na zakon Moj. Kom narodu upućuje ovaj savet? Zar to nisu neznabošci koji su poverovali? I na koji zakon oni treba da paze? Zar to nije evanđelski zakon? I prorok Zaharija kaže da su i neznabošci Njegov narod: I mnogi će se narodi prilepiti Gospodu u taj dan, i biće Mu narod (Zah. 2; 11). Prignite uho svoje rečima usta mojih, tj. usrdno poslušajte ono što ću vam reći.
(2) Otvoriću u pričama (parabolama) usta svoja. Evanćelisti su jasno protumačili da se to ispunilo onda, kad je Gospod u Evanđeljima izgovorio mnoge priče (parabole) (v. Mt. 13; 35).
(3) To i oci naši kazivaše. Ono što smo slušali od otaca, doznali smo kroz Njegov dolazak (kroz Njegovo vaploćenje), videvši Njegova dela.
(4) Ne sakri se od dece njihove u drugom naraštaju. Spasitelj Svoja čudesna dela nije satvorio nekom drugom naraštaju nego njihovoj deci. Stoga nisu ni prestali da kazuju hvale Gospodnje i sve sile Njegove.
(5) I zakon postavi u Izrailju. Njihovim očevima dao je Zakon i šator od sastanka (skiniju), Zakonom ih rukovodeći ka poznanju Spasitelja ljudskog roda, Koji je došao kad se ispunilo vreme.
(6) Sinovi koji će se roditi. Time označava Spasiteljeve svete učenike koji su ona čuda, što ih je satvorio Hristos, kazivali sinovima svojim, tj. onima što su kroz njih (učenike) pristupili veri.
(7) I neće zaboraviti dela Božija. Pripoveda im o onome, na osnovu čega će svoje uzdanje položiti na Boga.
(8) Da ne budu kao oci njihovi. Budući poučeni od Samog Boga, apostoli oglašavaju hvale Božije da bi bili udostojeni zapovesti Božijih i da ne bi podražavali bezumlje svojih očeva, pošto pred Bogom nije bilo pravo srce tog naraštaja, koji nije poverio Bogu duh svoj. Naraštaj koji nije ispravljao srce svoje pošto nije zadobio čvrstu veru u Boga, budući da nije želeo da ide pravim putem i da je odlučio da se usprotivi božanstvenim zapovestima.
(9) Sinovi Jefremovi zatežući i bacajući strele. Iako imenuje samo Jefremovo pleme, time označava sva plemena Izrailjeva koja su se odvojila od Jude. Uistinu, Jefremovo pleme je postavilo idole bikova i odstupilo od služenja po Zakonu. Pomenuvši lukavstvo očeva, iscrpno opisuje svu njihovu zlobu, obilje dobara koja im je Bog darovao, njihovo neverstvo Bogu i propast koja ih je zbog toga sustigla, nadajući se da će oni, urazumivši se time, napustiti svoju usrdnost u vršenju zla. Govori da su sinovi Jefremovi, odnosno ceo Izrailj, naučeni da vode bitku sa lukavim demonima; budući da su na ovo bili spremni slično zategnutom luku, izdali su u samom trenutku borbe, jer su se odrekli Vladike i Boga a priklonili se Varavi, tj. satani. (10) Ne sačuvaše zavet Božiji. Pod tim podrazumeva predavanje evanđelja i ono što je rečeno: Evo ide dan, i zaveštaću im zavet nov (Jer. 31; 31). Objašnjava se njihova krivica, odnosno, to što se, ne sačuvavši ovaj zavet, tj. Novi Zavet Božiji, okrenuše u dan rata, jer nisu poverovali Onom, Koji je rekao: Iziđoh od Oca… i Ocu idem (Jn. 16; 28). Oni koji su neprijatelji Božiji moraju biti progonjeni i srušeni, jer su se oni pobunili (dosl. podigli bitku) protiv Boga.
(10) I zaboraviše dobročinstva Njegova. Iako su mnogi videli dobročinstva (Božija), sve su to zaboravili. Dokaz za to je što su Ga predali Pilatu. Zaboravili su kako je pristupao svakome od njih, činio im dobra dela i isceljivao đavoimane.
(11) Pred ocima njihovim što učini čudesa. Oni su, kaže, zaboravili čuda i dobročinstva Hristova isto onako, kao što su i njihovi očevi zaboravili ono, što je satvoreno u Egiptu, kada ih je Bog oslobodio iz ropstva. Čini se da reči pred ocima njihovim označavaju nešto slično. Da se jasnije izrazim, Psalmopojac time kao da kaže: svojim revnovanjem na zlu (lukavstvu) postali su slični svojim očevima, i kao što su ovi (očevi) zaboravili Boga, tako su Ga zaboravili i oni.
(12) Razdvoji more i provede ih. On nije samo to izvršio (tj. izveo ih iz ropstva), nego je i more razdvojio i svima otvorio put. Od ovog stiha Psalmopojac počinje da opisuje čuda koja su se desila u vreme prvog izbavljenja (tj. izbavljenja iz egipatskog ropstva). Kada se Crveno (Eritrejsko) more razdvojilo na delove, vode su se razmakle (načinile prolaz) i sa obe strane podigle i uznele u visinu. Bog je Svojom silom zatvorio te vode kao u neke mešine, da se ne bi razlile i potopile narod.
(21) Za to ču Gospod i odbaci ih, tj. nije dugo oklevao, nego je zadržao Svoju dobročiniteljsku ruku (prekratio Svoja dobročinstva).
(24) I hleb nebeski dade im. Bog tada nije samo njihova tela hranio mannom, nego je i njihove duše hranio nekom slovesnom (razumnom, grč. λογηκη) i nebeskom silom, kakvom, naravno, hrani i angele. To se može videti iz same povezanosti reči, jer je u vidu nekog dodatka rečeno: I hleb nebeski dade im, ali se može razumeti i iz reči apostola, koji je o njima rekao da jelo duhovno jedoše (1. Kor. 10; 3); upravo to se sada i naziva (25) hlebom angelskim.
(27) I kao pesak morski ptice krilate. Pod tim podrazumeva prepelice (4. Mojs. 11; 31).
(30) Dok još hrana bejaše u ustima njihovim. Hrana je u njima izazvala sklonost ka bolesnom povraćanju, kao u onima koji su se u toj meri zasitili mesom da im je postalo mrsko.
(39) I opomenu se da su telo, duh koš odlazi i ne vraća se. Bog se, kaže, smilovao na njih, iako je video da su se u potpunosti predali telu, tj. telesnom mudrovanju, i da je njihov duh svagda ustremljen ka telesnim željama, umesto da se okrene pokajanju i da svim srcem traži Boga. Psalmopojac je zbog toga prethodno i rekao: (38) A On je milostiv i milosrdan.
(42) I ne opomenuše se ruke Njegove, dana u koji ih izbavi iz ruke mučiteljeve. Nabrojavši dobra koja su im darovana na moru i u pustinji, navodi i drugi vid dobročinstava, odnosno nesreće koje su se dogodile neprijateljima. Takve su bile: pretvaranje reke u krv, pseće muve, žabe, plamenjača, skakavci, grad, mrazevi, oganj, poslanje gnevnih angela i sve ostalo, do pogubljenja prvorođenih.
(50) Pripremi put gnevu Svome. Pošto im je podario tajinstvo Jagnjeta, dao je oduška Svom gnevu, kako bi (gnev) mimoišao Njegov narod i kako ne bi pogodio one, koji savršavaju tajinstvo. Sačuvavši Svoj narod time što je dao oduška Svom gnevu, Bog ne poštedi od smrti duše njihove, tj. duše Egipćana, jer ih je predao pogubljenju.
(54) I uzvede ux na goru svetinje Svoje. Pod tim podrazumeva Jerusalim i hram koji je kasnije podignut u njemu. Goru ovu (Sion), koju steče desnica Tvoja, jer je desnica očeva Sam Hristos, Koji je i ranije prethodio narodu i Koji mu je u nasleđe dao obećanu zemlju. (55) I izagna ispred lica njihova narode (neznabožačke), tj. Amoreje, Heteje i ostale. I dade im u nasleđe užetom delomerenja[1], izagnavši i istrebivši sedam naroda, jer je Izrailj nasledio gradove i kuće prognanih.
(56) I opet iskušavahu i ogorčavahu Boga Višnjega. Psalmopojac ima u vidu idolosluženje u vreme sudija i careva: I svedočanstva Njegova ne sačuvaše.
(57) I odvratiše se i odvrgoše, kao oci njihovi. Kao što su se njihovi očevi u pustinji odrekli Spasitelja i načinili sebi zlatno tele, tako su i oni napustili Boga i postavili junce kojima prinose žrtve.
(58) I razgneviše Ga na humovima svojim, pošto su na svakom uzvišenju prinosili žrtve nečistim demonima, kako o tome svedoči prorok Osija (v. Os. 4; 13).
(59) Ču Bog i odvrati oči, i potre veoma Izrailja. Izrailjci su više puta bili odvoćeni u ropstvo.
(60) I odbaci skiniju Silomsku, jer se skinija nekad nalazila u Silomu, u vreme kad su sveštenodejstvovali Ilije i Samuilo. Naselje (Cvoje) gde se nastani među ljudima. Naseljem naziva kivot (kovčeg zaveta) koji su vratili oni ljudi, nakon što su ga otela petorica kneževa (v. 1. Sam. 6; 34).
(61) I predade u ropstvo snagu njihovu i lepotu njihovu. Njihova snagai lepota bio je kivot (kovčeg zaveta), koji je bio predat u ruke žiteljima Azota.
(62) I skoli mačem narod Cvoj. Oni koji su odvođeni u ropstvo umirali su, ni kod koga ne nalazeći pomoć, jer su njihovi bližnji bili istrebljeni ognjem.
(64) Sveštenici njihovi padoše od mača. Misli na sinove sveštenika Ilija. I udovice njihove ne biše oplakane, jer su izginule u vreme njihove propasti i umrle su istom smrću kao i njihovi muževi, ne budući udostojene suza kakve se obično prolivaju za umrlima.
(66) I porazi neprijatelje Cvoje unatrag. Misli na poraz žitelja Azota i Askalona, dok kovčeg zaveta nisu vratili natrag.
(67) I odbaci naselje Josifovo. To je rečeno zato, što se Silom nalazi u Josifovom udelu (nasleđu).
(68) I izabra pleme Judino, jer je iz tog plemena postavio careve, među kojima je prvi bio David. Trebalo bi znati da je Bog izabrao jedno pleme umesto drugoga, odnosno Judino umesto Josifovog, i jedno mesto umesto drugog, tj. Sionsku goru umesto Siloma.
(69) I izgradi kao jednoroga svetinju Svoju. Svetinjom naziva božanstveni hram, koji je podignut u Jerusalimu. Jednorog je nepobediva zver, jer na čelu ima rog kojim ubija sve druge zveri. Zbog toga Psalmopojac kaže da su se u vreme, kad je podignut hram, svi narodi povukli pred silom koja je u njemu obitavala.
(71) Od jagnjilišta uze njega, tj. od novorođenih i onih, koji rađaju. Uzevši ga kao iskusnog u pastirskom umeću, kao onog koji zna da čuva ojagnjene ovce, postavio ga je za pastira slovesnih ovaca. Da napasa Jakova slugu Svoga, tj. postao im je učitelj dobrih običaja, naučivši ih onome, čime se i sam odlikovao.
(72) I u razboritosti ruku Svojih vođaše ih. Pod razboritošću ruku podrazumeva svako delo, koje se izvrši u odgovarajuće vreme.
 


 
NAPOMENE:

  1. Grč. κληροδοσια, crkvenoslov. „žrebodajanije“, što označava deobu po nasleđu, ili deobu po udelu.
Ključne reči:

11 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *