NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PSALAMA

TUMAČENJE PSALAMA

 

TUMAČENJE PSALAMA
 

 
Psalam 73
Poučan, psalam Asafov
 
Sadržaj
 
Gledajući poslednje odvođenje Izrailja u ropstvo, prorok u ovom psalmu moli Boga da Izrailjce ne liši svake mogućnosti za pomirenje s Njim i da im ostavi neki način za spasenje. Opisuje kako su neprijatelji zauzeli grad i sam božanstveni hram.
(1) Zašto si, Bože, odbacio nas do kraja! To znači da ih je gnev već do kraja pogodio, jer u tim nesrećama neće imati spokojstva.
(2) Opomeni se sabora (naroda) Tvoga, kojeg si stekao od početka, radi Avraama, Isaaka i Jakova. Izbavio si žezlom nasleđe Tvoje.[1] Uopšte, Opomeni se nasleđa Svoga, koje si Ti iskupio žezlom, tj. nasleđa koje je priugotovljeno za carstvo. Zbog toga im je i rečeno: vi ćete Mi među svim narodima biti narod izabrani i carsko sveštenstvo (1. Petr. 2; 9). Onu Goru Sion, na kojoj si Se nastanio, jer se Bog javljao u božanstvenom hramu.
(3) Digni ruke Tvoje na oholosti njihove do kraja, tj. na gordost onih, koji su se naoružali protiv hrama Božijeg.
(4) I hvaljahu se oni koji Te mrze usred praznika Tvoga. Budući da su se na praznik Pashe pobunili protiv Gospoda, u to isto vreme bili su predati neprijateljima. U dane Pashe, kad su se, prema Zakonu, svi Jevreji okupljali u Jerusalimu, izvršena je opsada grada, i to upravo u ono vreme, kad su Spasitelja prikovali za krst. Postaviše znamenja svoja kao znamenja (znake). Pod tim podrazumeva vojna znamenja. Govori o znamenjima koja se tako nazivaju u vojsci, jer su ih postavili na putu u grad. Oni se, međutim, nisu na tome zaustavili nego su pošli i dalje, tj. napali su božanstveni hram, ne znajući da im je Bog predao grad zbog bezbožništva njegovih žitelja. Budući da to nisu poznali, divili su se svojoj sopstvenoj moći a Boga, Kojem su se klanjali u hramu, klevetali za nemoć. Zbog toga prorok u nastavku kaže: (10) Dokle, će, Bože, da vređa neprijatelj? Ponavljanjem reči znamenja izražava svoje čuđenje što je božanstveni hram predat u ruke neprijatelja.
(5) Kao u šumi drveća isekoše sekirama vrata njegova. Tim rečima opisuje razaranje grada i božanstvenog hrama. Uz pomoć oruđa koja se koriste kod sečenja i obrade drveta porušili su utvrđenja, izlupali vrata na zdanjima i, kao u šumi, posekli sve što je bilo lepo i vešto izrađeno.
(7) Zapališe ognjem svetilište Tvoje. Na našu veliku nesreću, kad su nadirali u grad imali su samo jedan cilj – da ukinu Zakon koji si nam Ti dao, jer prorok rečju (8) praznici označava služenje pod Zakonom. Oni su se, kaže, odvažili na to, ne obazirući se na čudesa koja su se dešavala u vreme naših predaka i ne stideći se proročke blagodati. Naime, Jevreji nisu odmah bili lišeni i jednog i drugog. I pre, a i nakon povratka iz ropstva, imali su proroke: Ageja, Zahariju, Malahiju. Proroci, koji su živeli pre njih, predskazivali su budućnost narodu i carevima i razotkrivali im zle namere neprijatelja, u šta se lako možemo uveriti na osnovu istorije.
(9) Znamenja (znake) naša ne videsmo.[2] Podsticali su jedan drugoga da prekrate praznike Gospodnje, koji su se još proslavljali, i svojim rečima pridružili su i dela. Mi, pred kojima se sve to dešavalo, nismo videli ona čudesna znamenja, kakva su očevici često viđali u pređašnjim bitkama. Ta znamenja su bila pomoć u nedaćama koje su nas opkoljavale.’ Zbog toga smo, ne videvši takva znamenja, govorili: Zašto si Bože odbacio nas do kraja! Nema više proroka, i nas neće više poznati. Na očajavanje zbog našeg spasenja najviše nas primorava to, što u narodu više ne vidimo proroka koji bi za nas mogao da umilostivi Boga.
(10) Dokle će, Bože, da vređa neprijatelj? Završivši opis zauzimanja gpada, priklanja Boga i milost i moli Ga da pogleda koliko to ožalošćuje i Samog Boga, što se izražava i rečima: (4) Usred praznika Tvoga; (7) svetilište Tvoje.., naselje Imena Tvoga; (8) praznike Božije; (10) Ime Tvoje do kraja.
(11) Zašto odvraćaš ruku Tvoju? Zašto prekidaš davanje dobara kojim si nas ranije izobilno darivao, kao iz nedara Svojih?
(12) Bog je Car naš pre vekova. Sada oklevaš da nam podariš dobra, a nekada je Bog naš, Koji je blagovoleo da se nazove i našim Carem, tako ustrojavao naše spasenje da su to videli svi na zemlji. Učini spasenje posred zemlje. Iz tog razloga su neki tvrdili da je Jerusalim oko zemlje.
(13) Ti si utvrdio silom Tvojom more, Ti si satro glave zmajeva (zmija) u vodi. Tim rečima opisuje na koji se način ranije ustrojavalo njihovo spasenje. Kao prvo, kad je morsku vodu zgusnuo kao stenu, dok su oni izlazili iz Egipta, a to i označavaju reči: Ti si utvrdio more. Kao drugo, kada je u vodi satro glave Egipćana, koje zbog lukavstva njihovog jezika naziva zmijama. 3ato je s njima satro i glavu cara koji ih je predvodio i kojeg takođe naziva zmijom.
(14) Dao si je za jelo narodima Etiopskim, tj. samog faraona sa njegovim vojnicima i kolima. Narodima etiopskim ovde naziva jata ptica iz susedne Etiopije, koja su proždirala tela Egipćana kada ih je more izbacilo na kopno.
(15) Ti si otvorio izvore i potoke. Podrazumeva ono što se dogodilo u pustinji, kada ih je napojio vodom koja je potekla iz stene. Ti si isušio reke Itamske. Itam se tumači kao jug, a na jugu Judeje teče Jordan.
(16) Tvoj je dan, u Tvoja je noć. Ti nisi brinuo samo o nama, kad smo prelazili preko Crvenog mora i bili u pustinji nego si, stvorivši dan i noć, sunce i mesec, leto i proleće i utvrdivši granice zemlje, vascelom ljudskom rodu podario blaga. Govori to sada, prizivajući Boga u pomoć, a zatim nastavlja: (18) Seti se ovog stvaranja Tvog. Ako si svu tu tvorevinu sazdao radi ljudi, pomozi sada onima zbog kojih je tvorevina sazdana.
(18) Seti se ovoga: neprijatelj je ružio Gospoda. Prizivajući Boga da se zbog tvorevine smiluje nad narodom, poziva Ga na milosrđe koristeći još jedan način, odnosno pominjući da neprijatelji imaju visoko mišljenje o samima sebi. I narod bezuman razdraži Ime Tvoje. Zapazi novi način kojim Ga podstiču na milosrđe – govoreći da neprijatelj razdraži Ime Tvoje.
(19) Nemoj predati zverima dušu koja se ispoveda Tebi. Nazvavši neprijatelje zverima, nastavlja da Ga podstiče na milosrđe time što oni, koji su sagrešili, svojim ispovedanjem (priznanjem) zaslužuju neki oproštaj. Moli da Izrailj ne propadne na takav način. Ta molitva je i uslišana, jer su hiljade raspetih poverovale i spasle se.
(20) Pogledaj na zavet Tvoj. Novi način da podstakne na milosrđe. Samim tim što je prema njima ranije bio blag i što je s njima načinio zavet (savez), privlače na sebe milost. Jer se ispuniše tamna mesta zemlje kućama bezakonja. Smisao ovih reči je sledeći: Gospode, iako su se zbog bezakonja izvršenih pred Tobom mnogi domovi ispunili tamom, neka ne bude odbačen i osramoćen ceo narod, jer su neki imali nadu u spasenje. Oni su se i spasli posredstvom apostola a posebno Petra, u vreme njegovih prvih propovedi. Tako je broj spasenih bio i tri, i pet i mnogo hiljada.
(21) Siromah i ubogi hvaliće Ime Tvoje. Budući da su spaseni bili dostojni spasenja; siromašni duhom, tj. zbor apostola, prema onome što je rečeno: Blaženi siromašni duhom, uz.nosi Ti dolična slavoslovlja.
(22) Ustani, Bože, sudi parbu Tvoju. Moli Boga da ustane i da sudi onima, koji su obmanuli Njegov narod. Opomeni se ruženja Tvoga. Ponovo poziva Boga da bude milosrdan, jer Ga ruže.
 


 
NAPOMENE:

  1. U srpskom prevodu: Izbavio si žezal nasleđa Tvoga, prim. prev.
  2. U srpskom prevodu: Znake njihove ne videsmo, prim. prev.
Ključne reči:

11 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *