NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PSALAMA

TUMAČENJE PSALAMA

 

TUMAČENJE PSALAMA
 

 
Psalam 72
Psalam Asafov
 
Sadržaj
 
U ovom psalmu prorok predstavlja neosnovanost ljudskog mišljenja o sudovima Božijim, jer su oni duboki, nestraživi i ispunjeni velikom nedokučivošću. Ne znajući osnove Božije ikonomije (domostroja) za svakoga, padaju u hulne pomisli. Predstavivši nam najpre same ove pomisli (a povod za njih bilo je blagostanje bezbožnika, jer je rečeno: takvi su grešnici i uživači, do veka se drže bogatstva), nakon toga poučava nas kakav će biti kraj bezbožnika, da bismo to jasno znali i da se ne bismo kolebali zbog vidljivih nesklada (dosl. nepravilnosti) kakvi se događaju u ovom životu.
(1) Kako je dobar Bog Izrailjev (svima) pravima srcem. Pristupajući opisivanju blagostanja ljudi koji žive bezbožnički, kao i surove kazne koja im je nakon toga pripremljena, iznosi misao da je Bog dobar (blag) prema pravima (srcem). Zbog toga oni, koji su za svoj udeo izabrali pobožan život, moraju znati da će Bog biti dobar (blag) jedino prema pravima srcem, a ne prema onima koji greše, jer rđavo postupaju. Ako bezbožnici prividno i žive u blagostanju, niko zbog toga ne bi trebalo da se pomete, nego bi trebalo da zamisli kaznu koja ih uskoro očekuje.
(3) Pozavideh bezakonicima gledajući mir grešnika, itd. Pripoveda o onome, što je izazvalo pometnju u njegovoj duši; kao prvo, pomelo ga je to što bezbožnici provode život u dubokom miru; zatim ga je pomelo to, što čitav život provode u blagostanju i što njihovo blagostanje traje sve do smrti, pa im je čak i smrt takva, da je se niko ne bi odrekao, ukoliko bi ih pitali da li žele takvu smrt. Pomelo ga je i to što, čak i u slučajevima da ih sustigne neka kazna koja he ih urazumiti, ona biva laka i podnošljiva. Pored svega toga, pomelo ga je i to što bezbožnici ne učestvuju u ljudskim poslovima i nemaju potrebe da svakodnevno rade da bi obezbedili neophodnu hranu, budući da se ovaj trud čovečijih ruku polaže na ljude umesto neke kazne.
(6) Zato ih uhvati gordost. (do kraja). Budući da se naslađuju svim dobrima i da ne upoznaju nikakvo zlo, samim tim su se predali neizmernoj gordosti koja ih je učinila nepravednim i bezbožnim, tako da njihovo bezbožništvo postaje sve ugojenije i uhranjenije (grč. παχεις ειναι και…… ευτραφεις).
(7) Pređoše u raspoloženje srca. Zakonoprestupno (protivzakonito, nezakonito) blagostanje stvorilo je u njihovim dušama zlu naviku. Odakle se to vidi? Zar se ne vidi odatle, što pomišljaju i čine zlo?
(8) Nepravdu u visinu govoriše. Ovim označava narastanje stepena njihovog zla, tako da hule čak i na Samog Boga.
(9) Postaviše na nebu usta svoja izgovarajući hulne reči protiv Boga, dok se njihov jezik spušta i na zemlju.
(10) Radi toga okrenuće se narod moj ovamo. Radi toga će oni što se preuznose biti srušeni. Smisao ovih reči je sledeći: njihovo kažnjavanje koristiće donekle Mom narodu da se preobrati. Uvidevši kakav kraj očekuje bezbožnike, neće doći do nečega sličnog, jasno znajući da Bog nadzire ljudska dela. I dani ispunjeni naći će se kod njih.[1] Onda, i samo onda kad budu tako razmišljali, dobro će ispuniti vreme svog života, prema rečenome: Usnu pun dana (1. Mojs. 25;8),[2] tj. svi njihovi dani bili su ispunjeni dobrim delima.
(11) I rekoše: Kako dozna Bog? Narod moj će iz rušenja (zbacivanja, pada) bezbožnika zadobiti korist. Gorepomenuti bezbožnici i bezakonici predavali su se bezakonju u toj meri da su one, koji su ih gledali, sablažnjavali i dovodili u nedoumicu: ?leda li Bog ljudska dela“, jer je rečeno: Kako dozna, umesto da kaže: zašto govore da su Bogu poznata naša dela i da On svim upravlja, i kako to On zna za naša dela? (12) Evo, takvi su grešnici i uživači, do veka se drže bogatstva. Navodi se razlog sablazni onih, koji vide da se bezbožnici do veka drže bogatstva, odnosno da oni u ovom životu čitav vek provode u blagostanju.
(13) I rekoh: eda li uzalud učih pravdi srce moje! I ja sam se, kaže, pomutio u pomislima kad sam to video, i u sebi sam razmišljao: hoće li moj trud na vrlinama biti uzaludan? Taj trud se pak sastoji u podvizavanju u pravdi, u čistoti od nepravednog dela, u kažnjavanju sebe za pređašnja sagrešenja njihovim ispovedanjem, kao sa ciljem da, čim ustanemo sa postelje, za svoj greh izložimo sebe zlopaćenjima.
(15) Ako govorah: kazivaću tako, gle naraštaju sinova Tvojih bih prestupnik. Razmišljao sam na sledeći način: ako i drugima saopštim pomisli koje su mi došle na um (odnosno: eda li uzalud učih pravdi srce moje!), onda ću za njih postati uzročnik svake sablazni. Ako tako postupim, prestupiću zavet sinova Tvojih, tj. pravednika. A ti zaveti svetih sadrže se u tome da jedni za druge ne budemo uzročnici sablazni.
(16) I zamislih da doznam to, i bi preda mnom trud. Pretpostavljajući da su mi poznati tako duboki sudovi Božiji, naišao sam na teškoću, jer su ti sudovi duboki i neistraživi. Najzad, naučio sam koje je odgovarajuće vreme za to poznanje, a to je upravo sud Božiji, kada će svakome dati po delima njegovim (Rim. 2; 6).
(18) Jer za lukavstva njihova stavio si im zla. Prorokujućim duhom doznavši budućnost, kažem da će uzrok njihovih surovih kazni biti lukavstvo, jer će se njihovo uznošenje obratiti u pad, i to njihovo sadašnje bogatstvo pokazaće se kao privid sanjara, nepostojaniji i slabiji (bleđi) od svake senke.
(20) U gradu Tvome lik njihov unišišćeš. Grad Gospodnji je višnji Jerusalim, a njihov lik – lik zemaljskog Jerusalima. Smisao ovih reči je sledeći: poštO na sebi nose lik zemaljskog a ne nebeskog Jerusalima, zbog toga će biti uništeni, jer će u ono vreme začuti: Ne poznajem vas (Mt. 25; 10), kao oni koji na sebi nemaju Njegov nebeski lik.
(21) Jer se raspali srce moje i utroba se moja izmeni (22) i ja bih ponižen i ne poznah. Budući da revnujući uzrevnovah za Gospoda (1. Car. 19; 10), i moje srce i moja utroba ispunili su se plamenom revnošću. Samim tim udostojio sam se prosvetljenja, i poznao sam šta se događa sa Tvojim gradom i sa likom bezbožnika. Nekada sam živeo kao beslovesna životinja, jer nisam bio u stanju da proniknem u razloge Promisla. Međutim, Ti me, Bože, nisi ostavio, niti si me lišio uzdanja u Tebe, nego sam (23) svagda s Tobom, i to nisam učinio sopstvenim snagama nego Tvojom blagodaću, jer si Ti Sam, po Svom čovekoljublju, uzeo moju desnicu, podržavao me i sačuvao, da moji koraci ne bi odstupili i da se moje noge ne bi pokolebale u stajanju pred Tobom.
(25) Šta mi to postoji na nebu, i osim Tebe šta htedoh na zemljgp Pošto za mene na nebu ne postoji ništa drugo osim Tebe, samim tim nisam poželeo ništa ni od onoga što postoji na zemlji, jer je sve to propadljivo i privremeno. Želeo sam samo jedno i ta želja (dosl. žudnja) me mučila na zemlji, a to je želja (žudnja) da Ti postaneš moj jedini udeo.
(27) Koji sebe udaljuju od Tebe, propašće. Postojano sam obitavao u Tvojoj blizini, Vladiko, i to sam dobro činio, znajući da će kraj onih, koji su izvan (tj. daleko od) Tebe, biti propast, dok će oni, koji su bili uz Tebe primiti dobar udeo. Drugim rečima, kada stupe u nebeski Jerusalim, naslediće dobar udeo, a on se sastoji u tome da se svagda naslađuju time, što će Ti psalmopojati.
 


 
NAPOMENE:

  1. U srpskom prevodu: I smatraće da he se dani puni sreće naći njima, prim. prev.
  2. Na ovom mestu u 1. Mojs. 25. govori se o smrti patrijarha Avraama, koji je umro u dubokoj starosti i „pun dana“ (grč. πληρης ημερων), što je negde prevedeno kao „nasićen životom“ a negde kao „pun godina“, prim. prev.
Ključne reči:

9 komentar(a)

  1. Jagoda Milosavljević

    Hvala vam za sve ovo što ste pripremili za one koji veruju u Boga našega Gospoda Isusa Hrista. Ovo je jedini način da pravilno shvatimo i odgonetnemo Psalme, a ne da ih čitamo kao obično štivo. Sve ovo što činite i radite za vaše čitaoce doprinosi obrazovanju vernika Pravoslavne vere.

  2. Psalam 72….kakva divna uteha za nekoga slabog verom (kao ja) gledajući svet oko mene, gde vlada „knez ovog sveta“, gde na izgled napreduje zlo, a Hristovo stado postaje sve manje i manje.

  3. PSALTIR je pesma duše naše koja hrli GOSPODU. Hvala Bogu što nam je darivao ove divne stihove jer i ne razumevajući sve, naša duša peva u Gospodu. Sa ovim divnim objašnjenjem možemo da shvatimo i širinu i dubinu Božije ljubavi i zaštite koju pruža svima.

  4. Skoro sam poceo citati Psalme. Jako su lijepi. Ova tumacenja su od velijte koristi, kao i savjeti za sta i kada se cita koji Psalm. Ali, moj Psaltir se ne podudara sa ovim (brojevima) tumacenjima kao ni savjetima za sta je koji psalm. Na primer: ovdje psalm 55 kod mene je 56. Moj primjerak je preveo Djura Danicic.

    • Aleksandra

      Dragoljube,
      Verovatno imate isti Psaltir kao i ja (jednostavno izdanje izdavačke kuće PRAVOSLAVAC koje se uglavnom prodaje u crkvama), u kom su greškom podelili 9. psalam i od njega tako napravili 9. i 10. Pa su brojevi zbog toga dalje pomereni za po jedan sve do 148. Psalma koji se ponovo ispravno numerisan, jer su 146. i 147. Psalam spojeni u jedan, pa je tako početna greška u brojanju „nadoknađena“ i u Psaltiru i dalje ima ukupno 150 Psalama.

  5. Gospod će sačuvati ulazak tvoj i izlazak tvoj, od sada i do veka. Da li se ovaj stih može tumačiti i kao ulazak u neko društvo, neki krug ljudi, i kada se shvati da čoveku tu nije mesto iz ovog ili onog razloga, da se, uz Božju pomoć, i izađe bez posledica.

  6. Gospodine profesore, pročitajte Psalam 1 i komentare Sv Atanasija Velikog i Sv Vasilija Velikog na taj psalam. I to će vam upotpuniti vaše navedene misli. Hristos se Rodi!

  7. Neka nas Gospod Isus Hristos blagoslovi i podari nam nebeska i zemaljska blaga Njegova. Molitvama Njegove Prečiste Majke i Preblagoslovene Bogorodice Marije. Amin

  8. Pingback: Kakvim to neprijateljima želimo uništenje kada se molimo Bogu pomoću Psalama? – Tvrđava Istine

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *