NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PSALAMA

TUMAČENJE PSALAMA

 

TUMAČENJE PSALAMA
 

 
Psalam 68
Za kraj, za one koji će se izmeniti, Davidov
 
Sadržaj
 
Psalam u sebi sadrži molitvu koju Spasitelj prinosi u ime čoveštva (čovečije prirode), a takođe (pominje) i uzroke Njegove krsne smrti. U jasnim crtama opisuje se samo stradanje, kao i nesreće koje su sustigle Jevreje nakon (Njegovog) stradanja. Osim toga, izobražava se uvođenje evanđelskog življenja i učenje o poklonjenju duhom i istinom, čime se psalam i završava. Da Spasitelj molitvu prinosi u ime ljudske prirode, David razjašnjava na kraju psalma, kada kaže: Jer usliša Gospod uboge i sužnje Svoje ne ponizi (st. 34).
(2) Spasi Me, Bože, jer dođoše vode do duše Moje. Budući da je na Sebe primio naše grehove, zbog nas boluje (Isa. 53; 4), i zato se pravedno moli za izbavljenje od iskušenja, koja su, slično potoku, okružila Njegovu dušu.
(3) Upadoh u blato duboko, i nema dna. To je pretrpela čovečija priroda koja je odvučena u smrt pa čak i u sam ad, koji prorok ovde naziva blatom dubokim i bez dna.
(4) Umorih se vičući, promuknu Grlo Moje. A šta je i zbog čega je vikao, jasno je pokazao u onome što sledi, rekavši: (15) Da se izbavim od onih koji Me mrze, i od voda dubokih (16) da Me ne potopi bura vodena (16) niti da bunar zatvori nada Mnom usta svoja. Moli se, kao što sam rekao, u ime čovečije prirode, da bude uništena sila smrti. Budući da ad ne zatvara usta koja je razjapio na našu prirodu, kaže: Da bunar ne zatvori nada Mnom usta svoja,
(5) Umnožiše se većma od vlasi glave Moje oni koji Me mrze uzalud, jer su mnogobrojni demoni koji smišljaju zlo protiv ljudske prirode. Iako od nas nisu pretrpeli nikakvu uvredu, hitaju da nas predaju smrti. Osnažiše se neprijatelji Moji, oni koji Me progone nepravedno. Pokazuje da je osuda, doneta protiv Njega, nepravedno izgovorena.
(6) Bože, Ti si poznao bezumlje Moje. Bezumljem naziva ono što ljudi smatraju bezumljem propovedi o stradanju Hristovom, jer prema rečima sveštenog apostola, krst Hristov je Jevrejima postao sablazan, a neznabošcima bezumlje (1. Kor. 1; 23). Zbog toga i kaže: Ti si, Oče, poznao krsni domostroj (krsnu ikonomiju). Govori to stoga, što je Ocu bio poslušan do smrti, i to do smrti na krstu (Filiplj. 2; 8). I pregrešenja Moja od Tebe se ne skriše. To je slično rečenome: Njega, koji nije imao greha, učini grehom radi nas, da mi postanemo pravda Božija u Njemu (2. Kor. 5; 21). To i znače reči: Od Tebe se ne skriše.
(7) Neka se ne posrame od Mene oni koji strpljivo čekaju Tebe, Gospode, Gospode nad vojskama.[1] Rečeno je: od Mene, a ne zbog Mene, ili zbog Mog stradanja za njih. Takođe je rečeno: da se ne posrame umesto: da ne budu više posramljeni, kao što su u davnini bili posramljeni onom propadljivošću kojoj su bili izloženi. Smisao ovih reči je sledeći: Budući da sam na Sebe primio da za njih okusim smrt, neka od njih bude uklonjen onaj sram, u kakvom su ranije živeli usled smrti, jer je za čoveka, stvorenog po obrazu Božijem, smrt koja je nad njim carevala bila sramota. Zbog toga nam omogućuje da razumemo da će Njegovim vaskrsenjem smrt biti istrebljena. Prema ovom tumačenju, to isto označava i drugi stih, koji je sličan ovom: Niti da se postide od (zbog) Mene oni koji Te traže. Kako u prethodnom stihu, tako je i ovde rečeno: od Mene, jer je On Sam podsticao na trpljenje; budući pobeđen, naneo bi stid onima što su poverovali, kao onima koji su se zbog obmane i poverenja izložili opasnosti.
(8) Jer radi Tebe podnošah ruganje. Molim se, kaže, da bude istrebljena smrt, jer bih poslušan, i prihvatam je na Sebe.
(9) Otuđen postadoh braći svojoj. To kaže zato, što su Ga u vreme stradanja svi napustili.
(10) Jer revnost za Tvoj dom izjede me. Odrekli su me se, jer sam ih razobličavao u bezbožništvu prema Tvom domu. Jovan jasno opisuje onaj događaj, kad ih je bičem izgonio iz hrama. Ruganja onih koji Tebe ruže padoše na Mene. Ne samo da sam bio udaljen i otuđen, nego sam bio izložen i ruženju onih, koji Tebe ruže svojim zlodelima. To nisam pretrpeo ni zbog čega drugog, osim zbog revnosti za Tvoj dom.
(11) I pokrih postom dušu moju. Žaleći zbog buduće propasti njihovih duša, učinio sam i ovo i sve ostalo. Oni, međutim, za koje sam to savršio, izgovarali su Moje Ime u svako vreme i na svakom mestu, klevetajući Me zbog onih stradanja, koja sam zbog njih pretrpeo.
(14) A ja molitvom svojom (hitah) k Tebi, Gospode. Iako su mi na sva dobra uzvratili zlom, Ja ne prestajem da se molim za njih. To se otkriva iz reči evanđeliste, koji pokazuje da se On i na krstu molio za one, koji su Ga razapeli. Vreme je blagovoljenja. A kad dođe punoća vremena, posla Bog Sina Svojega koji se rodi od žene, koji bi pod zakonom, da iskupi one koji su pod zakonom, da primimo usinovljenje (Gal. 4; 45). Onaj, Koji je zbog toga došao, kaže: Vreme blagovoljenja, Bože.
(15) Spasi me od blata, da ne potonem. To je govorio u molitvi,vapijući za čovečanstvo. Zbog toga i kaže: Promuknu grlo Moje. Reč promuknu označava neoslabljenu molitvu.
(16) Da Me ne potopi bura vodena, niti da Me proguta bezdan.Budući da je izrečena i odluka i strašna kletva, da, ukoliko nas čak i angeo bude učio nečemu drugom, a ne onome što je učio Pavle, anatema bude (Gal. 1; 8), može li neko prevazići Pavla ili, bolje rečeno, Hrista Koji je u njemu govorio? Zbog toga i Sam Hristos takvu molitvu vezuje za Sebe, i Sam o Sebi svedoči, kad apostol u Poslanici Jevrejima kaže da u dane zemaljskog života svoga, tj. uzlazeći na krst, sa silnim vapajem i suzama prinese molitve i prozbe Onome koji je mogao da Ga spase, odnosno Ocu, i bi uslišan zbog pobožnosti Cvoje, jer iako bejaše Sin, preko stradanja nauči se poslušnosti (Jevr. 5; 78). Ovde nam Pavle, ili, bolje rečeno, Hristos Koji u njemu govori, saopštava ono što su evanđelisti propustili i o čemu su prećutali, rekavši da je sa silnim vapajem i suzama satvorena ova molitva: Oče Moj, ako je moguće, neka Me mimoiđe čaša ova (Mt. 26;39). Ne pritvorno, i ne sa namerom da obmane satanu, i ne zato što je prisvojio volju sveta, nego od Samoga Sebe i dobrovoljno, prema ikonomiji, (domostroju), i mada uistinu Sin Božiji, Hristos se moli sa vapajem i sa suzama, u znoju i kapljicama krvi, dok Ga je krepio angeo i dok je njime bio kao obodren i utešen. I budući u samrtnoj borbi, moljaše se, kako kaže Evanđelista, usrdnije (Lk. 22; 44), pa se čak i dva, i tri puta molio Ocu. I zato, budući da Pavle, ili bolje rečeno,Sam Hristos Koji govori kroz Pavla, kaže da se ta molitva odnosi na Hrista, zar neko može da izopači ono, što je Sam Hristos posvedočio o Sebi?
(18) Ne odvrati lice Tvoje od sluge Tvoga. Budući da je Bog Otac zbog Adamovog prestupa odvratio Svoje lice od čovečije prirode, moli Boga da obrati Svoje lice ka njoj (čovečijoj prirodi).
(19) Pogledaj na dušu Moju, i izbavi je od smrti koja ju je obuzela. Radi neprijatelja Mojih izbavi me. Onom uvredom, koju smo mi pretrpeli od duhovnih neprijatelja, priklanja Oca na milost prema nama.
(20) Jer Ti znaš porugu Moju. To je slično onome, što je već rečeno: (8) Tebe radi podnošah ruganje.
(21) Uvredu očekivaše duša Moja. Time počinje opis stradanja, koja su jasno opisana i kod evanđelista.
(23) Neka bude trpeza njihova pred njima za zamku. Time izobražava ono, što će se desiti Jevrejima nakon Njegovog stradanja, i kao da kaže: pretrpeće ono isto, što su pripremili za Mene želeći da Ja to iskusim. Teško lukavome, jer lukavome će se desiti po delima ruku njegovih (Isa. 3; 11 – prema Septuaginti).
(24) Neka se pomrače oči njihove da ne Gledaju. I zaista, zar se nisu pomračile, kada nisu prihvatili Sunce pravde? I leđa njihova zauvek poguri, jer ih nije sustiglo samo privremeno ropstvo, kao u Vavilonu.
(26) Neka bude dvor njihov pust. Govori to usled pustošenja kakvo se desilo Jerusalimu. I u naseljima njihovim neka ne bude stanovnika, tj. neka ne bude nikoga od njih samih, jer niko više od Jevreja ne živi u jerusalimskim domovima.
(27) Onoga koga si Ti ranio, oni proganjaše. Ukazuje na razlog, zbog kojeg trpe takve nesreće. To je slično rečenome: Udariću pastira, i ovce stada razbeći će se (Mt. 26; 31). Ne primivši Onoga, Koji je po Tvom blagovoljenju prihvatio ranjavanje u stradanju, lišili su se svog sopstvenog spasenja. I na bol mojih rana (bol) dodavahu. Govori to stoga, što je Hristos Samoga Sebe unizio, a oni su Ga predali smrti.
(28) Dodaj bezakonje na bezakonje njihovo. I to kaže stoga, što su Ga i nakon raspeća i nakon vaskrsenja klevetali. I da ne uđu u pravdu Tvoju. Neka budu udaljeni od onog blaženstva, kakvo će se dati pravednima.
(29) Nek budu izbrisani iz knjige živih. I mada su u nju bili zapisani budući da su im data obećanja, pošto su učinili i ovo i sve ostalo pravedno će iz nje biti izbrisani.
(30) Siromah i bolnik ja jesam; spasenje Tvoje, Bože, neka me prihvati. Ovde propoveda evanđelsko življenje (evanđelski način života), kakvo je započeo siromašan po Bogu, kojem je i rečeno: Blaženi siromašni duhom (Mt. 5; 3). Uvodi se i zbor ovih siromaha, blagodareći za spasenje koje im je savršio Jedinorodni, a On je lik (lice, grč. το προσωπον) Očev. Pored toga, oglašava da se više neće prinositi krvave žrtve nego samo žrtve hvale i duhovnog psalmopojanja.
(33) Vidite, siromasi, i obradujte se. Kada ovo poznaju, obradovaće se siromašni duhom. Apostoli ovo govore radi onih, koji su kroz njih poverovali u Hrista.
(34) Jer usliša Gospod uboge. Koju bi molitvu uslišao, ako ne onu, kakvom Mu se molio Jedinorodni? I za šta se molio, ako ne za njihovo oslobađanje od okova smrti? Zbog toga je i rečeno: I sužnje Cvoje ne ponizi, jer je raskinuo okove svih i okovanima reče: izađite, i onima koji su u tami: pokažite se (Isa. 49; 9). Nije nas prezreo kad smo bili unesrećeni. Pravedno nas je nazvao sužnjima (okovanima), jer smo to uistinu i bili.
(35) Neka Ga hvale nebesa i zemlja. Ako velika radost biva na nebesima za jednoga grešnika koji se kaje (Lk. 15; 7), onda će se nebesa utoliko više obradovati oslobađanju vascele zemlje. Ako se nebo raduje zbog čovečijeg spasenja i zbog toga proslavlja Boga, koliko će tek spaseni na zemlji proslavljati Spasitelja! Zbog toga je i dodao: More i cve što u njima živi. Kaže to stoga, što će i ostrva prihvatiti spasenje Božije. A rečima: u njima, označava i (ono što je) na zemlji i (ono što je) u moru.
(36) Jer će Bog spasiti Sion, i izgradiće gradove judejske. Koga naziva Sionom, ako ne svetu Crkvu, u kojoj su sazidani gradovi, tj. vaspostavljene čovečije duše? Kada nisu poznavale Boga, one su se nalazile u stanju pada, ali su vaspostavljene (ispravljene) ispovedanjem, jer se Judeja tumači kao „ispovedanje“. I nastaniće se tamo, i naslediće je. Oni koji su sada u ropstvu sazidaće svoje gradove i nastaniće se u njima, i neće samo oni živeti u njima, nego i njihovi sinovi i unuci, jer je prorok i to dodao.
(37) I seme slugu Tvojih posedovaće je, i koji ljube Ime Tvoje nastaniće se u njoj. Kao što su sluge Njegove sveti apostoli, prema rečenome: Pavle, sluga Isusa Hrista (Rim. 1; 1), tako su i seme njihovo oni, koji su kroz apostole poverovali u Hrista.
 


 
NAPOMENE:

  1. I na ovom mestu je citat iz Svetog Pisma morao biti prilagođen tumačenju sv. Atanasija, prim. prev.
Ključne reči:

9 komentar(a)

  1. Jagoda Milosavljević

    Hvala vam za sve ovo što ste pripremili za one koji veruju u Boga našega Gospoda Isusa Hrista. Ovo je jedini način da pravilno shvatimo i odgonetnemo Psalme, a ne da ih čitamo kao obično štivo. Sve ovo što činite i radite za vaše čitaoce doprinosi obrazovanju vernika Pravoslavne vere.

  2. Psalam 72….kakva divna uteha za nekoga slabog verom (kao ja) gledajući svet oko mene, gde vlada „knez ovog sveta“, gde na izgled napreduje zlo, a Hristovo stado postaje sve manje i manje.

  3. PSALTIR je pesma duše naše koja hrli GOSPODU. Hvala Bogu što nam je darivao ove divne stihove jer i ne razumevajući sve, naša duša peva u Gospodu. Sa ovim divnim objašnjenjem možemo da shvatimo i širinu i dubinu Božije ljubavi i zaštite koju pruža svima.

  4. Skoro sam poceo citati Psalme. Jako su lijepi. Ova tumacenja su od velijte koristi, kao i savjeti za sta i kada se cita koji Psalm. Ali, moj Psaltir se ne podudara sa ovim (brojevima) tumacenjima kao ni savjetima za sta je koji psalm. Na primer: ovdje psalm 55 kod mene je 56. Moj primjerak je preveo Djura Danicic.

    • Aleksandra

      Dragoljube,
      Verovatno imate isti Psaltir kao i ja (jednostavno izdanje izdavačke kuće PRAVOSLAVAC koje se uglavnom prodaje u crkvama), u kom su greškom podelili 9. psalam i od njega tako napravili 9. i 10. Pa su brojevi zbog toga dalje pomereni za po jedan sve do 148. Psalma koji se ponovo ispravno numerisan, jer su 146. i 147. Psalam spojeni u jedan, pa je tako početna greška u brojanju „nadoknađena“ i u Psaltiru i dalje ima ukupno 150 Psalama.

  5. Gospod će sačuvati ulazak tvoj i izlazak tvoj, od sada i do veka. Da li se ovaj stih može tumačiti i kao ulazak u neko društvo, neki krug ljudi, i kada se shvati da čoveku tu nije mesto iz ovog ili onog razloga, da se, uz Božju pomoć, i izađe bez posledica.

  6. Gospodine profesore, pročitajte Psalam 1 i komentare Sv Atanasija Velikog i Sv Vasilija Velikog na taj psalam. I to će vam upotpuniti vaše navedene misli. Hristos se Rodi!

  7. Neka nas Gospod Isus Hristos blagoslovi i podari nam nebeska i zemaljska blaga Njegova. Molitvama Njegove Prečiste Majke i Preblagoslovene Bogorodice Marije. Amin

  8. Pingback: Kakvim to neprijateljima želimo uništenje kada se molimo Bogu pomoću Psalama? – Tvrđava Istine

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *