NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PSALAMA

TUMAČENJE PSALAMA

 

TUMAČENJE PSALAMA
 

 
Psalam 64
(1) Za kraj. Psalam Davidov, pesma (Jeremijina i Jezekiljeva), od naroda iz rasejanja, kada imađahu izlaziti
 
Sadržaj
 
U ovom psalmu, prorok pominje neznabošce koji su poverovali u Hrista. Oni prekorevaju mudrace ovoga veka i mole da im bude oprošteno pređašnje bezbožništvo. Molitvu za njih uznosi prorok, kao za one koji su nekada bili besplodni, ali su kroz veru u Hrista počeli da donose mnoštvo plodova.
(2) Tebi priliči pesma, Bože na Sionu. Nećemo više uznositi himne bogovima koje smo ranije priznavali. Uvideli smo da je nedolično uznositi himne drvetu, kamenju i demonima, i da je najdoličnije da jedino Tebi uznosimo hvale. Tebi će se odati molitva u Jerusalimu, odnosno ili u zemaljskom Jerusalimu a to je Crkva, ili pak u Jerusalimu nebeskom, u kojem ćemo, kad ga dosegnemo, uznositi hvale.
(3) Usliši molitvu moju, i Tebi će svako telo doći. Time blagovesti o prizivanju svih neznabožaca, prema rečima proroka Joilja: Izliću duh Svoj na svako telo (Joilj 2; 28).
(4) Reči bezakonika nadjačaše nas. Rečima bezakonika naziva mudrost mudraca ovoga veka od koje su oni iznemogli, izgubivši istinsko poznanje. Bezbožništva naša Ti ćeš očistiti. Mole se za izbavljenje od onog bezbožništva, kakvom su se predavali u vreme svoje zabludelosti.
(5) Blažen je koga si izabrao i primio. One, koji su se usavršili u vrlini i dostigli počast višnjeg zvanja nazivaju blaženima. Ispunićemo se dobrima doma Tvoga.Dobrima doma nazivaju se različiti darovi Duha, jer je rečeno: Jednome se daje kroz Duha reč mudrosti, a drugome reč znanja po istom Duhu (1. Kor. 12; 8), i drugi darovi. Svet je hram Tvoj, ili nebeski ili zemaljski, prema onome što je rečeno: Hram je Božiji svet, a to ste vi (1. Kor. 3; 17).
(6) Usliši nas, Bože, Spasitelju naš, nado svih krajeva zemlje. Usliši nas, dakle, i daj nam ono za šta Te molimo. U Tebe se uzdaju svi krajevi zemaljski i oni što žive daleko od mora, čime opet označava granice vaseljene.
(7) Koji priprema Gore snagom Svojom. Gorama ovde naziva protivničke sile. Pripremaš ih za kazne, jer si im pripremio bezdan. Ti ćeš to i učiniti, jer si svemoćan.
(8) Koji potresa dubinu morsku. Morem ovde naziva mnoštvo nečistih duhova, jer je i ono pometeno dolaskom Hristovim. Zbog toga su preplašeni duhovi i govorili: Zar si došao amo pre vremena da nas mučiš (Mt. 8; 29)? Smutiće se narodi, (9) i ustrašiće se koji žive po krajevima (zemlje) od čudesa Tvojih. Kad se smute (pometu) narodi, tj. nepregledna mnoštva demona, tada će se i ljudi koji žive na krajevima vaseljene uplašiti Tebe, jer će videti velika znamenja. Pod tim podrazumeva znamenja, koja su se dogodila u vreme Hristovog dolaska. Izlaske jutra u večera Tu ukrašavaš. Kada ljudi, koji naseljavaju vaseljenu, vide velika znamenja, uplašiće se dobrim strahom; tada će se u vreme večernjih i jutarnjih izlazaka, tj. u svako vreme radovati oni, koji su ushićeni tim što je izvršeno Tvojim dolaskom.
(10) Posetio si zemlju i napojio si je. Pokazuje zbog čega su se obradovali svi narodi. Čemu bi se drugom obradovali, ako ne tome što je zemlju udostojio Svoje posete i što ju je napojio Svojim darovima? Reka Božija ispuni se vodama. Rekom ovde naziva evanđelsku reč, i kaže da se ona ispuni vodama. Kakve su to vode? Zar to nisu božanstvena obećanja, koja je blagovestio dostojnima nebeskog Carstva? Takvo je, na primer, sledeće obećanje: Blaženi su siromašni duhom (Mt. 5; 3) i blaženstva koja za njim slede. Pripremio si hranu njihovu. Pod tim podrazumeva duhovnu hranu. Kaže da je ona pripremljena, jer je pre stvaranja sveta određena tajna o Hristu, Hlebu koji silazi s neba i daje život svetu (Jn. 6; 33).
(11) Brazde njene napoj, umnoži plodove njene. Brazdama naziva srdačne dubine, a plodovima blagočestive (pobožne) pomisli. U kapljama njenim obradovaće se rastući (ničući). Nju (zemlju) će obradovati i mali božanstveni darovi koji joj budu dati i pripremiće je za narastanje (nicanje), očigledno duhovnih plodova. A kakve su to kaplje, razumećeš iz onoga što je rečeno o Hristu: Cuću će kao rosa na runo, i kao kaplje koje kaplju na zemlju (Ps. 71; 6).
(12) Blagoslovićeš venac godine blagosti Tvoje. Godinom naziva vreme budućeg veka i naziva ga vencem blagosti, jer će se u njemu sveti ovenčati velikom blagošću. Polja Tvoja ispuniće se plodnošću. Poljima opet naziva duše onih, koji su poverovali u Njega.
(13) Obogatiće se lepote pustinje (ili: obogatiće se gore pustinje).[1] Gorama ovde naziva svete apostole i evanđeliste, koji su bili nahranjeni duhovnim darovima. Pustinjom naziva Crkvu koju čine nekadašnji neznabošci, koja je ranije bila lišena bogopoznanja. I bregovi će se opasati veseljem. Bregovima naziva crkvene nastojatelje.
(14) Odenuše se ovnovi ovčiji. Ovnovima ovčijim naziva narodne starešine. U šta će se oni odenuti, ako ne u odeću nepropadljivosti (netruležnosti) i u rizu radosti? Ovnovima ovčijim naziva i svete apostole, jer su oni mogli da pognu glavu i da izbodu neprijatelje, kao što je Gospod rekao: Ja vas šaljem kao ovce među vukove (Mt. 10; 16). Doline će umnožiti pšenicu. Duše neznabožaca, koje su ranije u svemu oskudevale i bile besplodne, preispuniće se duhovnim plodovima. Kliktaće, jer će himne pevati. Nakon što se izmene na bolje i umnože duhovne plodove, doline će Ti neprestano uznositi psalmopojanja.
 
Iz Tumačenja Jefimija Zigabena:
 
I ovaj psalam ima natpis: za kraj, jer prorokuje o oslobađanju zarobljenih Jevreja iz Vavilona u čije ime je, prema Teodoritovom tumačenju, i sastavljen ovaj psalam. Kao dopunu u vezi s natpisom dodaću i to da je blaženi Teodorit, videvši da psalam ima i natpis „pesma Jeremijina i Jezekiljeva“, rekao da taj natpis ne postoji ni u jevrejskom tekstu ni kod drugih prevodilaca i da ga je neko dodao iz neznanja, ne obraćajući pažnju ni na istoriju ni na sadržaj psalma. Naime, Jeremija nije išao u Vavilon, jer je od Boga dobio dopuštenje da živi gde god hoće, pa je izabrao da živi u svojoj otadžbini. Sam Jeremija piše da je pošao u egipatski Tefnas, zajedno sa mnogim Jevrejima koje je Nevuzardan ostavio (v. Jer. 39). I dođe reč Gospodnja Jeremiji u Tefnesu govoreći: Uzmi u ruke velikoga kamenja (Jer. 43; 78). Jovan Litin kaže da poslednjih pet stihova, počev od stiha Posetio si zemlju i napojio si je, daju osnovu za pretpostavku da je David ovaj psalam napisao nakon što je, posle velike suše, pala kiša. Zbog toga je pogodno da se ovaj psalam čita u vreme velike suše.
(1) Tebi priliči pesma, Bože, na Sionu. Priliči, Gospode, da Ti pevamo pesme na Sionu, jer si Jevrejima zapovedio da Ti tamo služe. David ovim psalmom prorokuje o povratku Jevreja iz vavilonskog ropstva i njihovom dolasku u Jerusalim. Međutim, Sion i Jerusalim mogu se razumeti i u višem smislu, odnosno kao saborna crkva verujućih i njihove pojedinačne crkve.
(4) Reči bezakonika nadjačaše nas. Klevete naših neprijatelja Vavilonjana protiv Tebe, Bože, i protiv nas, prevazišle su naše snage, tj. one su nas nadjačale, jer se mi, budući njihovi zarobljenici, ne usuđujemo da ih prekorevamo. Međutim, možda se ovde sadrži i suprotna misao, odnosno, da nas velike hule Vavilonjana silno ukrepljuju u nadi da ih Ti, Gospode, nećeš ostaviti bez osvete i da ćeš ih kazniti.
(7) Koji priprema gore snagom Svojom. Ovim rečima David govori o sili Božijoj, hvaleći je i proslavljajući. Simah je priprema preveo sa: utvrđuje. Ti si, Gospode, Onaj Koji tako nepokolebivo utvrđuješ gore i bregove da se oni, prema Teodoritovim rečima, ne mogu potresti snažnim i svagdašnjim duvanjem silnih vetrova.
(9) Izlaske jutra u večera (Tu) ukrašavaš. Ti, Gospode, raduješ narod Tvoj i pri izlasku jutra, tj. kad počinje dan, i uveče, kad se dan završava, odnosno, u svako vreme, kako kaže Isihije. Ove reči su proročanstvo o tome da će se hrišćani radovati i na početku i na svršetku dana, pojući Bogu i ujutro i uveče božanstvene hvale i sveštena psalmopojanja. Neki pod izlascima jutra podrazumevaju istočne krajeve zemlje, jer se jutro i dan rađaju u ovim krajevima, dok pod izlascima večeri podrazumevaju zapadne krajeve, u kojima se rađa veče i početak noći. Ti ćeš, Gospode, kaže David, kad postaneš čovek i kad budeš živeo na zemlji, obradovati i one koji žive na istoku i one koji žive na zapadu. Stihovi koji zatim slede (10-14) tumače se i u istorijskom i u višem smislu, iako im viši smisao više dolikuje:
Ti si, Gospode, Svojim dolaskom posetio zemlju, odnosno svu vaseljenu, gde se pod imenom zemlje podrazumevaju svi ljudi koji na zemlji žive, jer nas je, kako kaže Zaharija, pohodio istok sa visina (Lk. 1; 78). Ti si umnožio evanđelsko piće i dažd koji će pomenutu zemlju, tj. ljude, obogatiti vrlinama. Reka Božija je Sam naš Spasitelj, a vode – Njegove pouke. Iz te reke su, kao sa istočnika, potekli božanstveni apostoli i napojili celu vaseljenu. Ti si pripremio ovu slovesnu hranu za narode; pripremio si je kroz bogodolične pouke a pouke si predao Svojim apostolima, zapovedivši im da nahrane sve gladne duše.
Brazde ove duhovne zemlje su dubine ljudskih srca, koje su napojene u toj meri, da daju svetlost božanstvene ljubavi i da se, napustivši svaku surovost, umekšaju i postanu krotka, predstavlja predmet mnogih Davidovih molitava.
Izdanci ove zemlje su vrline, a njihov plod – vera. Njene kaplje su pouke, iz kojih kaplju božanstvene reči, ili pak misli koje ističu iz božanstvenih Pisama, i one kao rosa pothranjuju dušu, tako da se ona zbog njih veseli, raduje i cveta. Godina ili vreme blagosti je prekrasno vreme propovedi, čiji je venac Hristos, zato što ju je Hristos obukao i ukrasio Svojim rečima i delima. Reč Blagoslovićeš (st. 12), tj. pohvalićeš i proslavićeš, možeš, čitaoče, da primeniš na Oca, jer je Otac tako proslavio Sina rekavši: Ovo je Sin Moj ljubljeni (Mt. 3; 17). O poljima, bregovima i dolinama reći ćemo samo to, da Duh Sveti na taj način ukazuje na naseljavanje svakog mesta hrišćanima, odnosno, polja će naseliti svešteno i crkvenoslužitelji, na bregovima će obitavati pustinjaci i podvižnici, dok će doline primiti one koji žive u pećinama i u podzemnim jamama. Svi oni će biti radost i plodno tlo za mesta koja budu nastanjivali.
Moglo bi se protumačiti i drugačije. Polja su smirene duše onih, koji ni o čemu ne misle gordo i visoko, gore su one duše koje su se preuznosile sujetnom (ispraznom) mudrošću ali su se kasnije smirile, dok su doline duše koje su pale u grehovnu dubinu. Lepote pustinjskih mesta su takve po vrlinama, odnosno po dušama (negdašnjih) neznabožaca koje su postale sposobne da donose plodove. Ovnovi ovčiji su sveti apostoli, kao rukovoditelji i učitelji Hristovog slovesnog stada. Oni su se u vreme Pedesetnice obukli u blagodat Duha Svetoga, kao što im je ranije rečeno: Sedite u gradu Jerusalimu dok se ne obučete u silu s visine (Lk. 24; 29).
Dodajmo da mi ne smatramo da su Jevreji, vrativši se u Jerusalim, u izobilju dobili sve o čemu govori ovaj psalam i da ovom psalmu najviše pristaje tumačenje koje ima više značenje.
 


 
NAPOMENE:

  1. U nekim tekstovima, umesto „τα ωραια της ερημου“ (lepote pustinje) piše „τα ορη της ερημου“ (gore ili bregovi pustinje), prim. izd.
Ključne reči:

9 komentar(a)

  1. Jagoda Milosavljević

    Hvala vam za sve ovo što ste pripremili za one koji veruju u Boga našega Gospoda Isusa Hrista. Ovo je jedini način da pravilno shvatimo i odgonetnemo Psalme, a ne da ih čitamo kao obično štivo. Sve ovo što činite i radite za vaše čitaoce doprinosi obrazovanju vernika Pravoslavne vere.

  2. Psalam 72….kakva divna uteha za nekoga slabog verom (kao ja) gledajući svet oko mene, gde vlada „knez ovog sveta“, gde na izgled napreduje zlo, a Hristovo stado postaje sve manje i manje.

  3. PSALTIR je pesma duše naše koja hrli GOSPODU. Hvala Bogu što nam je darivao ove divne stihove jer i ne razumevajući sve, naša duša peva u Gospodu. Sa ovim divnim objašnjenjem možemo da shvatimo i širinu i dubinu Božije ljubavi i zaštite koju pruža svima.

  4. Skoro sam poceo citati Psalme. Jako su lijepi. Ova tumacenja su od velijte koristi, kao i savjeti za sta i kada se cita koji Psalm. Ali, moj Psaltir se ne podudara sa ovim (brojevima) tumacenjima kao ni savjetima za sta je koji psalm. Na primer: ovdje psalm 55 kod mene je 56. Moj primjerak je preveo Djura Danicic.

    • Aleksandra

      Dragoljube,
      Verovatno imate isti Psaltir kao i ja (jednostavno izdanje izdavačke kuće PRAVOSLAVAC koje se uglavnom prodaje u crkvama), u kom su greškom podelili 9. psalam i od njega tako napravili 9. i 10. Pa su brojevi zbog toga dalje pomereni za po jedan sve do 148. Psalma koji se ponovo ispravno numerisan, jer su 146. i 147. Psalam spojeni u jedan, pa je tako početna greška u brojanju „nadoknađena“ i u Psaltiru i dalje ima ukupno 150 Psalama.

  5. Gospod će sačuvati ulazak tvoj i izlazak tvoj, od sada i do veka. Da li se ovaj stih može tumačiti i kao ulazak u neko društvo, neki krug ljudi, i kada se shvati da čoveku tu nije mesto iz ovog ili onog razloga, da se, uz Božju pomoć, i izađe bez posledica.

  6. Gospodine profesore, pročitajte Psalam 1 i komentare Sv Atanasija Velikog i Sv Vasilija Velikog na taj psalam. I to će vam upotpuniti vaše navedene misli. Hristos se Rodi!

  7. Neka nas Gospod Isus Hristos blagoslovi i podari nam nebeska i zemaljska blaga Njegova. Molitvama Njegove Prečiste Majke i Preblagoslovene Bogorodice Marije. Amin

  8. Pingback: Kakvim to neprijateljima želimo uništenje kada se molimo Bogu pomoću Psalama? – Tvrđava Istine

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *