NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PSALAMA

TUMAČENJE PSALAMA

 

TUMAČENJE PSALAMA
 

 
Psalam 62
(1) Psalam Davidov, kada beše u pustinji Judejskoj
 
Sadržaj
 
David je i ovaj psalam ispevao u vreme kad je bežao od Saula, i kad je zbog svog vrlinskog života prizivao Boga u pomoć. On se, međutim, odnosi i na dušu, koja je dugo obitavala u pustinji i bila lišena svakog dobra, a zatim se, po blagodati Hristovoj, obratila.
(2) Bože, Bože moj, k Tebi jutrenjujem. Ovim rečima izražava se revnovanje na molitvi. Ustajem rano, kaže, da bih ti uznosio molitve i psalmopojanja. Ožedne Tebe duša moja. Nije samo duša ispunjena božanstvenom ljubavlju, nego koliko puta Tebi (čezne) i telo moje! Mi, naime, nismo dužni samo da se podvizavamo u pobožnosti (blagočešću), nego bi trebalo da i samim telom ugađamo Bogu, a to se sastoji u postu, čestim molitvama, ležanju na goloj zemlji i rukodelanju kojim ćemo obezbediti ono što nam je nužno za život. U zemlji pustoj i neprohodnoj. Ni najmanje mi nije naškodila pustinja, jer sam i tamo prinosio psalmopojanja kao da stojim u samoj Tvojoj skiniji.
(3) U svetinji: podrazumeva skiniju, jer božanstveni hram još nije bio sagrađen. Tako se u svetinji javih Tebi. Šta znači: tako? Zar ne znači da se javio žudeći i želeći da se sjedini s Tobom, Svetim? I ko je taj Sveti, ako ne Jedinorodni?
(4) Jer je bolja milost Tvoja od života, pošto oni, koji su pristupili milosti Božijoj, odnosno Hristu, život ovog veka smatraju ništavnim, i izgovaraju ove reči tvrdeći da je milost, koju im je podario Jedinorodni, mnogo bolja od dugovečnosti ovog (ovozemaljskog) života.
(5) Tako ću Te blagosiljati u životu mome. Tako ću činiti čitavog života, psalmopojući ustima, podižući ruke i moleći za Tvoje čovekoljublje. U Ime Tvoje podizaću ruke svoje. Neću više, kao ranije, podizati ruke ka tuđem bogu, nego ću ih podizati jedino ka Tebi, i u molitvama ću prizivati Tvoje ime.
(6) Kao od sala i masti da se nasiti duša moja. Pokazuje kakva je korist onima, koji su odlučili da jedino na Njega polože svoju nadu. I usnama radosti hvaliće Te usta moja. Kada spomenem Tvoje ime, moja usta se ispunjavaju radošću.
(7) Kada bih Te spominjao na postelji mojoj. Rečeno je: kada bih Te, spominjao umesto spominjem Te, zbog čega je smisao ovih reči sledeći: spominjući Te, postao sam neumoran u hvalama koje (uznosim) Tebi, u očekivanju Tvojih slavnih darova, kakve ćeš nisposlati onima, što Te prizivaju.
(8) Jer si postao pomoćnik moj, i pod krovom krila Tvojih obradovaću se. Radujem se jer mi Ti Sam pomažeš, čuvajući me Svojom pomoću. Krovom krila naziva se čuvanje pomoću (Božijom). Oni, koje Ti pokrivaš obradovaće se (preispuniće se) radošću.
(9) Prilepi se duša moja uz Tebe. Ni na kratko vreme, kaže, ne mogu da odvojim svoju pomisao od sećanja na Tebe, jer me plamena ljubav sećanjem na Tebe, kao nekim lepljivim veštastvom, prilepljuje za Tebe. Zatim pokazuje i plod ljubavi: mene prihvati desnica Tvoja. Šta je desnica Očeva, ako ne Očev Jedinorodni Sin?
(10) Oni uzalud tražiše dušu moju. Vapi zbog protivničkih (neprijateljskih) sila, žaleći se na nasilje koje je trpeo od njih i moleći se da ih preda večnim kaznama.
(12) A car će se radovati u Bogu. Opisavši kraj onih koji su bezbožno postupali prema Hristu i pokazujući da će njihov udeo i nasleđe biti preispodnja zemlje, upravlja reči ka drugom zboru ljudi. To je zbor onih koji su poverovali u Hrista i koje, budući da su se udostojili nebeskog Carstva, pravilno naziva carevima, kao što kaže i apostol: Već se zacariste (1. Kor. 4; 8). Taj carski narod veseli se duhovnim veseljem, kakvo mu je podario Sam Bog. Ja, kaže, koji sam od Tebe dobio ovo carstvo, tešim se Tvojom pomoću, a ne njihovom smrću. Hvaliće se svako, ko se Njime zaklinje. Pohvala onih, koji su se zacarili, biće Hristos; tako se i onaj, ko se zaklinje, s pravom time hvali jer se, kako je napisano, zaklinje istinitim Bogom (2. Mojs. 22; 11). Jer se zatvoriše usta onih koji govore nepravdu. Ko su ti, ako ne oni, o kojima je rečeno: Uzmi sa zemlje takvoga, jer on ne treba da živi (Dela ap. 22; 22). Njihova su se usta zatvorila kad je Gospod pogazio smrt i nakon Njegovog trodnevnog vaskrsenja. Međutim, zatvorila su se i usta samih protivničkih sila, kad je greh poništen blagodaću, kao što je negde rečeno: Svako će bezakonje zatvoriti usta cvoja (Ps. 106; 42), jer je Bog Onaj koji opravdava. Ko će osuditi (Rim. 8; 33-34)?

Ključne reči:

11 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *