NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PSALAMA

TUMAČENJE PSALAMA

 

TUMAČENJE PSALAMA
 

 
Psalam 60
(1) Za kraj, u himnama, psalam Davidov
 
Sadržaj
 
David uznosi blagodarenje Bogu i za sebe i za narod spasen po veri. Obećava da će i u večnim obiteljima neućutno uznositi hvalu.
(2) Usliši, Gospode, moljenje moje. Gledajući prevlast i mučenja od demona, ispunjavam se čamotinjom. Stoga Te molim da dođeš i da nas otmeš iz ruke tlačitelja. Rečima: (3) Sa krajeva zemlje označava da se moli za čitavu vaseljenu. Sa krajeva zemlje Tebi zavikah. Pošto je Vavilon od Palestine bio udaljen mnogo dana hoda, oni koji su bili odvedeni u ropstvo i nastanjeni na vavilonskoj zemlji smatrali su da borave na krajnjim granicama vaseljene. Na kamen si me uzvisio. Pokazuje, da je brzo bio uslišan, saglasno sa rečenim: Vikaćeš, i reći ću: evo dođoh (Isa. 58; 9). Jasno propoveda o tome ko će izvršiti spasenje, jer o sebi kaže da je uzvišen na kamen, a mi smo od štetočina demona postali jači i viši Hristom, Kojeg blaženi Pavle naziva kamenom.
Poveo si me (4) jer si postao nada moja. Ako je On put i ako je On vrata, očigledno je da će nas On naučiti da koračamo dobrim putem, utvrdivši se u uzdanju u Njega. Kula moći (moje) naspram lica neprijatelja. Time kao da hoće da kaže: Ti si za mene postao zid i jemstvo da ništa neću pretrpeti od zločinačkih neprijatelja.
(5) Nastaniću se u naselju Tvome u vekove. Na osnovu onih blaga koja je već dobio, nada se i budućem blagu, da će i u višnjim naseljima svagda biti pod Njegovim pokrovom.
(6) Dao si nasleđe onima koji se boje Imena Tvoga. Kakvo je to nasleđe, ako ne Carstvo nebesko, jer je rečeno: Hodite blagosloveni Oca Mojega, da primite carstvo koje vam je pripremljeno od postanja sveta (Mt. 25; 34), itd, odnosno, njima je dao da naslede carstvo Božije i da se na zemlji nazivaju hrišćanima.
(7) Dane na dane cara dodaćeš. Ove reči pokazuju da je i to, odnosno život večni, deo nasleđa. Naime, to znači dodavanje dana carevim godinama. Prorok pod danima podrazumeva godine i vekove.
(8) Ostaće (car do veka) pred Bogom; milost i istinu Njegovu ko će ispitati? Ovde je izmenjen red reči, zbog čega bi njihov smisao trebalo da bude sledeći: ako neko bude tražio milost i istinu Božiju, ostaće pred Bogom u beskonačne vekove.
(9) Tako ću psalmopevati Imenu Tvom u vekove veka. Šta znači: tako! Zar to ne znači da ću psalmopojati, ostajući pred Tobom i u budućem veku? Tada će, kad se udostoji onog blaženog stajanja pred Bogom, neprestano uznositi psalmopojanja. Slavosloveći tako a ne drugačije, čovek u vekove neće prestajati da uznosi molitve Gospodu. Naime, verni ne prestaju da svakodnevno savršavaju božanstvene tajne.
 
Iz Tumačenja Jefimija Zigabena:
 
3. Sa krajeva zemlje k Tebi zavikah. Krajevima zemlje se u pripovedačkom smislu naziva Vavilon, koji se nalazi na samom kraju tada poznatog sveta. U višem smislu, pod krajevima zemlje mogu se podrazumevati ovozemaljske brige, koje nas udaljuju od Boga.
Kada klonu i očajava srce moje, na kamen si me uzvisio. David kamenom naziva nadu u Boga, kako po čvrstini i nepokretnosti, tako i po njenoj visini i uzvišenosti; svaki put, kaže, kada očajavam, klonuvši od žalosti, Ti me, Gospode, uzdižeš do nadanja u Tebe, kao na neki uzvišen i čvrst kamen.
(5) Nastaniću se u naselju Tvome u vekove. Prema Teodoritu, u ovom stihu prorokuje o oslobađanju porobljenog naroda iz Vavilona i o povratku u Jerusalim, dok pod naseljem Božijim podrazumeva jerusalimski hram. Rekao je: u vekove umesto „za svagda“. Međutim, usled zloćudnosti Jevreja i bogoubistva koje su izvršili, ovo proročanstvo se ispunilo na nama, hrišćanima. Naime, nakon što su ih Rimljani istrebili, oni se više nisu nastanjivali kod jerusalimskog hrama, jer je i on porušen do temelja. Međutim, hrišćanski narod svagda živi u hramovima Božijim koji se nalaze u svim mestima, jer je u svakom mestu podignuta božanstvena crkva.
(7) Dane na dane cara dodaćeš. Zbog njegovog bogoljublja i razboritosti, Ti ćeš, Gospode, priložiti mnoge dane danima života cara Zorovavelja. Ostale reči više se ne odnose na drevnog Cara Zorovavelja, nego na novog Zorovavelja po telu, odnosno na Hrista. Kako tumači Teodorit, Zorovavelj je bio praobraz Hristov: kao što je on (car Zorovavelj) izveo porobljene Jevreje iz vavilonskog ropstva i doveo ih u Jerusalim, tako je Hristos izveo ljude iz ropstva koje se sastojalo u obožavanju idola i odveo ih u višnji Jerusalim i na samo nebo, koje je istinska otadžbina ljudi.
Godine njegove kroz dane naraštaja i naraštaja. Godine carstva Hristovog produžiće se do poslednjeg iz dva naraštaja, tj. iz drevnog izrailjskog naroda i iz novog, sastavljenog od (bivših) neznabožaca, odnosno do svršetka sveta, mada će se i po njegovom svršetku produžiti večno carstvo Hristovo.

Ključne reči:

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *