NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PSALAMA

TUMAČENJE PSALAMA

 

TUMAČENJE PSALAMA
 

 
Psalam 59
(1) Za kraj, onima koji će se izmeniti, za stilografiju, psalam Davidov, za pouku, (2) kada spali Mesopotamiju (međurečje) Sirijsku i Siriju Sovaljsku, i povrativši se Joav porazi u klancu soli dvanaest hiljada (Idumejaia)
 
Sadržaj
 
Budući da je istorija ovog događaja jasna na osnovu njenog podrobnog opisa u Drugoj knjizi o carevima (tj. u Drugoj knjizi Samuilovoj), pomenućemo iz nje samo ono što je nužno u tom smislu da David govori u ime Gospoda, Koji je u poslednja vremena sve izmenio, obnovio i pogazio inoplemenike, tj. duhovne sile. Tome nas poučava Pismo, govoreći: za pouku. Zbog toga iz psalma doznajemo da je u ono vreme, kada je Onaj, Koji je po telu potekao od Davidovog semena, pogazio neprijatelje i usvojio neznabošce, jevrejski narod osetio kaznu koja ga je sustigla zbog Hrista, pa se i sam preobraćao, moleći da se i on kroz Hrista udostoji blagodati. On, međutim, prevashodno oplakuje svoju nesreću koja ga je sustigla zbog bezbožništva prema Hristu i kaže:
(3) Bože, odbacio si nas i oborio si nas; razgnevi se, i smilova se na nas. Kaznio si nas zbog našeg bezbožništva pred Tobom. Međutim, Ti si se i smilovao na nas. Kaže smilovao umesto: smiluj se. Ili, možda drugačije: smilovao si se, učinivši nas nesrećnim i jadnim, tako da je već vreme da nam se smiluješ zbog naše nesreće.
(4) Potresao si zemlju (našu) i uzdrmao si je. Misli na Jerusalim, jer je on bio pod opsadom, a njegov hram srušen. Ili možda misli na njihovu duhovnu zemlju, koja se potresla nakon što se Bog odvratio od njih. Isceli ruševine njene, jer se potrese. Ponovo opisuje ono što se dogodilo Jevrejima.
(5) Pokazao si narodu Tvome teška (iskušenja). Uspavao si nas mnoštvom nesreća kao nekim vinom, a naše duše ispunile su se mučnim osećanjima. Napojio si nas vinom gorčine.[1] Akila je to preveo ovako: „Napojio si nas vinom uspavljivanja.“ Vinom gorčine naziva one kazne, koje su im zbog njihovog bezbožništva prema Hristu predskazane u božanstvenom Pismu. Čitajući Pismo i opitno poznajući predskazano, skrušava se njihova savest.
(6) Dao si onima koji Te se boje znak, da pobegnu od lica strele. Znak je prosvetljenje, posredstvom kojeg se mogu razlikovati duhovi, kao i dobro od zla. Zadobivši ovo znanje, izbeći ćemo rđavo, udaljujući se od zlih dela i nečistih (lukavih) duhova. Ili: kao što mi trpimo kaznu za svoje bezbožništvo, tako su i oni, koji Te se boje, primili znak (očigledno onaj, kojim smo mi zapečaćeni), tako da im ne prete sve kazne. Praobraz ovog znaka bila je jagnjeća krv, kojom su pomazani pragovi vrata u Egiptu (v. 2. Mojs. 12).
(8) Bog govoraše u Svetinji Svojoj. To je slično rečenome: U ove poslednje dane Govorio je nama preko Sina (Jevr. 1; 2). Naime, On je Svetinja Boga i Oca. Šta je govorio, i kome je govorio? Kako se David u jednom od prethodnih psalama molio: Uznesi se na nebesa, Bože, i po svoj zemlji slava Tvoja (Ps. 56; 6), Bog na ovo odgovara: Razdeliću Sihem, tj. prestonicu izrailjskog carstva koja se nalazila u Sihemu, i koju je dao inoplemenim narodima kad su poverovali u Njega. I dolinu šatora (u Sikotu) razmeriću. Sveto Pismo dolinom naziva obitavalište svih ljudi. Čitavu tu dolinu razmeriću u Moju skiniju, tj. učiniću da se ona preispuni crkvama.
(9) Moj je Galad, i moj je Manasija. Rečima Galad i Manasija označava da je, po Svom dolasku, najpre Jevrejima propovedao blagodat.Međutim, i Jefrem i Juda, dva carska plemena u Izrailju, takođe primaju blagodat. Rečeno je: krepost ?lave Moje umesto: krepost vlasti Moje, jer je Jefrem bio krepost onoga nad čim je On vladao,tj. Izrailja, budući da je od Jefrema poteklo izrailjsko carstvo.
(10) Moav je sasud nade moje. Kaže da će i Moavci, nekada bezbožnički narod, položiti nadu na Boga. Na Idumeju pružiću obuću moju, tj. proći ću i kroz Idumeju. Idumeja je takođe bila nastanjena inoplemenicima. Time nam otkriva da će i neznabošci poverovati u Njega, zbog čega kaže: Meni se inoplemenici potčiniše.
(11) Ko će me uzvesti u grad ograđeni? Poučen od Duha da će i neznabošci primiti blagodat, prorok kaže: Ko će me uzvesti u grad ograđeni? Gradom ograđenim naziva Crkvu, ograđenu Božijom silom. Prorok ove reči kao da izgovara u ime jevrejskog naroda koji se pokajao i želi da primi veru u Hrista. Ili ko će me odvesti do Idumeje? Objašnjava kakav je taj ograđeni grad. To je Idumeja. Idumeja pak označava sve narode koji su primili blagodat.
(12) Nećeš li Ti, Bože, koji si nas odgurnuo? Ko će nas drugi odvesti u ograđeni grad, ako ne Ti Sam, Koji si nas zbog naših bezakonja izbacio iz Svog obitavališta?
(13) Daj nam pomoć od nevolje, i sujetno je spasenje čovečije. Ne nadamo se, kaže, da će nas ljudi osloboditi od nesreća koje su nas sustigle, i uzdamo se jedino u Tvoju pomoć. I sujetno je spasenje čovečije jer se svaki, koji se uzda u spasenje od čoveka, uzaludno hrani tom nadom. Simah je to jasnije preveo, dodavši veznik i rekavši: “ Daj nam pomoć od nevolje jer je sujetno spasenje čovečije.“
(14) Bogom ćemo učiniti snagu. Pomozi nam, kaže, u našem teškom položaju, jer jedino Ti možeš da okončaš naše nesreće. Bez Tvog dopuštenja, uzaludna je svaka ljudska pomoć. Zbog toga ćemo preklinjati promisao Božiji i uzdati se u silu Božiju, jer jedino ona može da okonča naše nedaće i da sruši moć onih što nas napadaju. I kao da uzajamno pobuđuju jedno drugo da se samo u Bogu nadaju spasenju. Zbog toga je i rečeno: čim se utvrdimo u nadi da ćemo osnažiti u Bogu, uvidećemo da su naši neprijatelji ništavni.
 


 
NAPOMENE:

  1. Doslovno: „vinom neosetljivosti, obamrlosti, umrtvljenosti“ (grč. ???? ????????) prim. prev
Ključne reči:

9 komentar(a)

  1. Jagoda Milosavljević

    Hvala vam za sve ovo što ste pripremili za one koji veruju u Boga našega Gospoda Isusa Hrista. Ovo je jedini način da pravilno shvatimo i odgonetnemo Psalme, a ne da ih čitamo kao obično štivo. Sve ovo što činite i radite za vaše čitaoce doprinosi obrazovanju vernika Pravoslavne vere.

  2. Psalam 72….kakva divna uteha za nekoga slabog verom (kao ja) gledajući svet oko mene, gde vlada „knez ovog sveta“, gde na izgled napreduje zlo, a Hristovo stado postaje sve manje i manje.

  3. PSALTIR je pesma duše naše koja hrli GOSPODU. Hvala Bogu što nam je darivao ove divne stihove jer i ne razumevajući sve, naša duša peva u Gospodu. Sa ovim divnim objašnjenjem možemo da shvatimo i širinu i dubinu Božije ljubavi i zaštite koju pruža svima.

  4. Skoro sam poceo citati Psalme. Jako su lijepi. Ova tumacenja su od velijte koristi, kao i savjeti za sta i kada se cita koji Psalm. Ali, moj Psaltir se ne podudara sa ovim (brojevima) tumacenjima kao ni savjetima za sta je koji psalm. Na primer: ovdje psalm 55 kod mene je 56. Moj primjerak je preveo Djura Danicic.

    • Aleksandra

      Dragoljube,
      Verovatno imate isti Psaltir kao i ja (jednostavno izdanje izdavačke kuće PRAVOSLAVAC koje se uglavnom prodaje u crkvama), u kom su greškom podelili 9. psalam i od njega tako napravili 9. i 10. Pa su brojevi zbog toga dalje pomereni za po jedan sve do 148. Psalma koji se ponovo ispravno numerisan, jer su 146. i 147. Psalam spojeni u jedan, pa je tako početna greška u brojanju „nadoknađena“ i u Psaltiru i dalje ima ukupno 150 Psalama.

  5. Gospod će sačuvati ulazak tvoj i izlazak tvoj, od sada i do veka. Da li se ovaj stih može tumačiti i kao ulazak u neko društvo, neki krug ljudi, i kada se shvati da čoveku tu nije mesto iz ovog ili onog razloga, da se, uz Božju pomoć, i izađe bez posledica.

  6. Gospodine profesore, pročitajte Psalam 1 i komentare Sv Atanasija Velikog i Sv Vasilija Velikog na taj psalam. I to će vam upotpuniti vaše navedene misli. Hristos se Rodi!

  7. Neka nas Gospod Isus Hristos blagoslovi i podari nam nebeska i zemaljska blaga Njegova. Molitvama Njegove Prečiste Majke i Preblagoslovene Bogorodice Marije. Amin

  8. Pingback: Kakvim to neprijateljima želimo uništenje kada se molimo Bogu pomoću Psalama? – Tvrđava Istine

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *