NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PSALAMA

TUMAČENJE PSALAMA

 

TUMAČENJE PSALAMA
 

 
Psalam 54
(1) Za kraj, u pesmama, poučan, Davidov
 
Sadržaj
 
Prozrevši duhom šta će jevrejski narod i sam Juda učiniti sa Hristom, prorok se ispunjava tugom i nedoumicom koje se u ovom psalmu nazivaju žalošću. Prozirući takvu bezočnost, ne prestaje da se smućuje i da se dvoumi. Moli Boga da Ga sasluša i da obrati pažnju na njegovu molitvu, da prihvati molitvenu prozbu i da pogleda na onoga, koji tu molitvu upućuje, te da ga na taj način udostoji da bude saslušan. Zbog toga i dodaje: čuj me i uslšii me.
(2) Čuj, Bože, molitvu moju. Prinosi različite prozbe i moli Ga da ih prihvati. Ne prezri, kaže, mene koji Te sa suzama molim, nego me blagonaklono čuj i pomozi mi.
(3) Ožalostih se razmišljanjem mojim i smutih se, jer sam se ispunio nedoumicom, videvši kako bezakonito postupaju sa Spasiteljem, što objašnjava govoreći u nastavku: (4) Od vike neprijatelja i od tlačenja grešnika. Smisao ovih reči je sledeći: Obrati pažnju na to da se ožalostih, da se smutih i da se ispunih tugom i, razumevši to, usliši me.
Navališe na me bezakonja, jer sve što se odnosi na Spasitelja primenjuje i na samoga sebe. Tako su postupili sa mnom usled zlopamćenja, rođenog iz nerazumnog gneva. Neprijateljstvo je produženi gnev. Iz tog razloga postao sam bojažljiv i pometen, kao da mi već preti smrt. Na mene su se spustili takvo nespokojstvo i strah da mi se čini da ne vidim ni zrak svetlosti i da obitavam u tami. Pomišljao sam da je za mene najbolje da pobegnem i molio sam se da dobijem krila, kako bih se preselio i na drugom mestu potražio spokojstvo.
(5) Srce se moje smuti u meni, i strah smrtni spopade na me. Evo, moje srce je uzburkalo čitavu moju utrobu. Međutim, i smrtni strah spopade na me. Ovde govori ili o spasonosnoj smrti, pri pomisli na koju se prorok, pokrenut ljudskim pomislima, ispunjava strahom, ili pak govori o smrti duša, koje će propasti zbog tako bezočnih dela.
(6) Strah i trepet došli su na proroka, koji je video da to Ljubljeni Božiji trpi od bezbožnika. Pokri ga tama, jer je ono, što se dešavalo Spasitelju, uistinu dostojno tame.
Nakon toga, kao da je ostavljen usred zla i, ne nalazeći nikakvo utočište gde bi se sklonio od njega, želi da iščezne u visinu i da, postavši ptica, leti po vazduhu.
(9) Čekah Boga, koji me spasava od malodušnosti i od bure. Burom naziva žalost koju je u njemu izazvalo stradanje.
(10) Jer videh bezakonje i svađu u Gradu. Pokazuje i razlog zbog kojeg tvori molitvu.
(13) Jer ako bi neprijatelj rugao mi se, pretrpeo bih. To se sasvim pravilno može primeniti na izdajnika.
(14) Nego ti, čoveče istodušni, Gospodaru moj i poznaniče moj, odnosno, ti, kojeg sam ja postavio za gospodara, a to je upravo Juda.
(15) Koji se zajedno sa mnom naslađivaše jelima ili, drugačije rečeno, ti koji si više puta bio udostojen da sa Mnom budeš za istom trpezom. U dom Božiji hođasmo jednodušno. Kaže to stoga, što je više puta zajedno s njim ulazio u hram.
(16) Neka dođe smrt na njih, i neka siđu u ad živi. Budući da nisu hteli da prihvate Tebe – Život, sustići će ih takva smrt. Rečeno je: Neka siđu u ad živi, jer su, znajući da je On naslednik, govorili: Hodite da ga ubijemo (Mt. 21; 38). Prorok je to znanje (da je On naslednik) smatrao za život.
(17) A ja k Bogu zavapih, i Gospod usliša me. Ja k Bogu zavapih. Zašto je vapio Bogu ako ne zato da izbavi njegovu dušu od onih, koji žele da je pogube? Zbog toga je i bio uslišan.
(18) Večerom i jutrom i u podne kazivaću, tj. neću prestajati da obznanjujem da si me Ti uslišao i izbavio moju dušu.
(19) Jer ih mnogo beše protiv mene,jer su se mnogi sabrali protiv mene, nameravajući da ugrabe moju dušu.
(20) Jer nema u njih promene. Oni će biti uništeni, jer ništa neće moći da daju u zamenu za svoju dušu. Pošto su se jednom odrekli časne krvi Hristove, primljene u zamenu za život sveta,’Nemaju više ništa čime bi se iskupili.
(21) Pružiše ruku svoju na uzvraćanje. Bog je ispružio Svoju ruku, darovateljku dobara, da bi i oni postali pričasnici blagoslova. Međutim, oni ne samo da je nisu prihvatili nego i oskvrniše zavet, tj. zavet evanđelski.
(22) Razdeliše se od gneva lica Njegovog. Budući da su zločinački postupili sa Dobročiniteljem, razvejao ih je po svim vetrovima. I približiše se srca njihova. Ponovo govori o Judi. On je u srce položio misao da izda Hrista i, mada je izgovarao blage i smirene reči, one su bile preispunjene zlobom. Koje su to reči, ako ne one koje su izgovorene u vreme izdaje: Zdravo, učitelju (Mt. 26; 49)!
(23) Prenesi na Gospoda brigu svoju, i On će te prehraniti. To je slično onom što je rečeno: Ne brinite se… šta ćete jesti ili šta ćete piti… ili u šta heuie se odenuti (Mt. 6; 25, 31). Neće dati doveka posrtanja pravedniku, tj. u svako vreme će izbaviti pravednika od neprijateljske pobune.
(24) Ti ćeš ih, Bože, nizvesti u jamu propasti, tj. one koji su se pobunili i predali Ga na raspeće. Jamom propasti naziva ad. Ljudi krvnici i lukavi neće sastaviti ni polovinu dana svojih. Ljudima krvnicima naziva krvnike Životonačalnika, koji nisu ispunili vreme svog ovozemaljskog života, pošto su bili predati mačevima Rimljana.
 
Iz Tumačenja Jefimija Zigabena:
 
13. Jer ako bi neprijatelj rugao mi se, pretrpeo bi; i ako bi mrzitelj Govorio na me velerečivo, sakrio bih se od njega. Kako kažu Kirilo i Teodorit, ove i sledeće reči izgovara Vladika Hristos o izdajniku Judi. Rekao je: rugao se umesto ponižavao i klevetao i govorio velerečivo umesto bestidno govorio i zastrašivao, jer je i jedno i drugo učinio Juda, klevetajući Gospoda pred Jevrejima i zastrašujući ih da će Ga predati smrti.
14. Nego ti, čoveče istodušni (grč. ιςοψυχος), Gospodaru moj i poznaniče moj. Ovde treba preneti glagole iz prethodnog stiha: rugao se i govorio velerečivo, odnosno: „Ti, Judo, čoveče koji si mi istodušan, ponižavao si me i velerečivo govorio protiv mene“, gde izrazom istodušni Gospod Judu naziva prijateljem, a takođe i gospodarom, jer je i njega, zajedno sa još jedanaestoricom apostola, Gospod postavio za predvodnika i kneza verujućih u Hrista, saglasno sa onim što je rečeno: Postavićeš ih za kneževe po svoj zemlji (Ps. 44; 17). Poznanikom ga naziva u smislu poznatog i bližnjeg.
15. Koji se zajedno sa mnom naslađivaše jelima. „Rugao si mi se ti, Judo“, kaže Gospod, „koji si se naslađivao zajedno sa Mnom, tj. nalazeći se pored Mene.“ Pod jelom možeš podrazumevati i učenje koje se sadrži u propovedi i kakvim su se naslađivale duše verujućih. Pošto je bio apostol, i Juda se naslađivao takvim jelom.
U dom Božiji hođasmo jednodušno (grč. εν ομονοια)[1]. “ S tobom sam, Judo, jednomisleno odlazio u dom Božiji, jer sam te smatrao za iskrenog i nerazlučivog učenika.“
16. Neka dođe smrt na njih. Prozrevši ove događaje, David proklinje Judu, Annu, Kajafu i sve hristoubilačke Jevreje.
I neka siđu u ad živi. Ako je David prethodno već rekao: Neka dođe smrt na njih, zašto sada kaže: Neka siđu u ad živi, kada ove dve misli nisu saglasne jedna sa drugom? Na to ćemo odgovoriti ovako: neki od Jevreja umrli su pogubljenjem, jer ovde ne govori o prirodnoj smrti nego o smrti izazvanoj nasiljem, u ratu ili uzrokovanoj nekim drugim načinom (takvoj smrti bio je podvrgnut i Juda, koji se sam obesio). Neki od njih su se, budući na to prinuđeni i progonjeni od rimske vojske, bacali u provalije a neki su ulazili u reke i presahle potoke i tamo se skrivali tokom dugog vremena, stradajući od gladi, žeđi i straha, kako o tome pripoveda Josif (Flavije). Zbog toga David na ovom mestu jame i presahle izvore zbog njihove tmine naziva adom. Oni su postali njihovi grobovi, jer su oni koji su se tu nalazili postepeno trulili u njima. Neki ovaj stih tumače ovako: pošto su protiv Hrista zlo smišljali i Jevreji i zli duhovi, Jevreje proklinje da na njih dođe smrt, a demone da siđu u preispodnju. Demone je, kao besmrtne, nazvao živima: neka siđu u ad živi, po samoj prirodi demona. Osim toga, ako bi se reči: neka dođe smrt na njih primenile na demone, označile bi potpunu nedelotvornost njihove zlobe. Privremena obitavališta demona su njihova približavanja našim srcima, kada se oni nastanjuju na površini srca. Za demone se kaže da nam se približavaju jer nas zlim, gnusnim i bogohulnim pomislima stalno napadaju iznutra.
Jer je lukavstvo u naseljima njihovim usred njih. Neka na njih dođe smrt, jer u gradovima, u kojima žive, obitava lukavstvo. Zlo kod njih nije na površini ili na spoljašnjosti, nego u dubini i u njihovim srcima. Naselja Jevreja označio je rečju „napoiKCOv“[2], jer su oni u njima živeli samo privremeno, s obzirom da ih je nakon nekoliko godina pogubila rimska vojska.
18. Večerom i jutrom i u podne kazivaću, i javljaću, i uslišiće glas moj. Ovim stihom David ukazuje na tri velika sabranja ili na molitve koje mi nazivamo večernjom, jutrenjem i poludnevnicom, kada pojemo šesti čas.
20. Uslišiće Bog i poniziće ih, On koji postoji pre vekova. Budući da je Bog stvorio i vekove, ovde Ga naziva Onim, Koji postoji pre svih vekova. Sveti Dionisije kaže: „Bog se proslavlja i kao vek i kao vreme, tj. kao uzročnik svakog veka i vremena. On je i Starac dana, kao Onaj Koji postoji pre vremena i iznad vremena. I opet: on je Sušti (tj. Onaj koji postoji) pre vekova, kao Onaj koji postoji pre veka i iznad veka, i Carstvo je Njegovo carstvo svih vekova.“ Drugi dodaju: “ Dobro je rekao David: On koji postoji pre vekova. Heće moći, kaže, da uteknu drugom bogu kada ih budeš kažnjavao Ti, koji si večan i jedini.“
21. Jer nema u njih promene, jer se ne ubojaše Boga. U gorepomenutim ljudima, kaže, nema nikakve promene zla dobrim, jer su oni nepromenljivi u zlu. Tako je preveo i Simah: „Ne menjaju se i ne boje se Boga“. Možda to govori i o hristoubilačkim Jevrejima. Pošto je prethodno nad njima izgovorio prokletstvo, David sada kaže da će ga Hristos uslišiti i poniziti ih. Tako se i dogodilo, jer su neke Jevreje pobili Rimljani, dok su neki od onih, što su preživeli, postali nesrećni robovi i ponižene sluge svih naroda. Pri tom je rekao da Hristos po Svom božanstvu postoji pre svih vekova. To je rekao stoga, što su Jevreji tvrdili da je On život navodno dobio od majke, kao i bilo koji od običnih ljudi. Izraz nema u njih promene može se u vezi sa Jevrejima protumačiti i drugačije, tj. tako da je Hristos bio zamena ili otkup, koji je dat za sve ljude. Međutim, kako Jevreji nisu prihvatili Hrista, za njih nema nikakve druge zamene (otkupa), kojim bi mogli biti otkupljeni od đavola i od večne smrti.
22. Razdeliše se od gneva lica Njegovog, i približiše se srca njihova. Kada je rimska vojska razrušila Jerusalim, Jevreji su se, kaže, od gneva Hristovog razvejali (rasejali) po čitavom svetu. Zbog toga su neki govorili da ih je ova nesreća sustigla zato, što.su ubili Hrista. Takav je bio i Josif (Flavije) koji u knjizi o porobljavanju Jerusalima gotovo da priznaje Hrista za Boga. Budući izloženi takvoj kazni, srca Jevreja su se približila istini, razmišljajući da je Hristos možda i bio Bog. Približavanjem se, naime, može nazvati i sumnja koja se javlja u mislima.
Umekšaše se reči njihove većma od masla, a one su (u stvari) strele. Reči demona bivaju meke kad nam došaptavaju grešne pomisli, jer nam oni u početku laskaju i obmanjuju nas zadovoljstvom i sladošću greha… a završavaju se gorčinom i otvorenim i neprikrivenim sagrešenjem.
24. Ti ćeš ih, Bože, nizvesti u jamu propasti (truležnosti). Nizvešćeš, Gospode, one koji su izmislili zlo protiv nevinih ljudi. Kuda? U jamu truležnosti. Nazivom jama truležnosti označio je duboku i neizbežnu kaznu koju će morati da podnesu klevetnici.
Blaženi Teodorit Kaže: „Jamom truležnosti nazvao je neizbežnu kaznu. Kao što propast ne može da izbegne onaj, koji upadne u jamu ispunjenu blatom i nečistotom, tako ne može niotkuda da se spase ni onaj, kojeg kažnjava Bog.“
 


 
NAPOMENE:

  1. Moglo bi se prevesti i kao jednomisleno, prim. prev.
  2. Naselje, kolonija ili mesto privremenog boravka, prim.prev.
Ključne reči:

9 komentar(a)

  1. Jagoda Milosavljević

    Hvala vam za sve ovo što ste pripremili za one koji veruju u Boga našega Gospoda Isusa Hrista. Ovo je jedini način da pravilno shvatimo i odgonetnemo Psalme, a ne da ih čitamo kao obično štivo. Sve ovo što činite i radite za vaše čitaoce doprinosi obrazovanju vernika Pravoslavne vere.

  2. Psalam 72….kakva divna uteha za nekoga slabog verom (kao ja) gledajući svet oko mene, gde vlada „knez ovog sveta“, gde na izgled napreduje zlo, a Hristovo stado postaje sve manje i manje.

  3. PSALTIR je pesma duše naše koja hrli GOSPODU. Hvala Bogu što nam je darivao ove divne stihove jer i ne razumevajući sve, naša duša peva u Gospodu. Sa ovim divnim objašnjenjem možemo da shvatimo i širinu i dubinu Božije ljubavi i zaštite koju pruža svima.

  4. Skoro sam poceo citati Psalme. Jako su lijepi. Ova tumacenja su od velijte koristi, kao i savjeti za sta i kada se cita koji Psalm. Ali, moj Psaltir se ne podudara sa ovim (brojevima) tumacenjima kao ni savjetima za sta je koji psalm. Na primer: ovdje psalm 55 kod mene je 56. Moj primjerak je preveo Djura Danicic.

    • Aleksandra

      Dragoljube,
      Verovatno imate isti Psaltir kao i ja (jednostavno izdanje izdavačke kuće PRAVOSLAVAC koje se uglavnom prodaje u crkvama), u kom su greškom podelili 9. psalam i od njega tako napravili 9. i 10. Pa su brojevi zbog toga dalje pomereni za po jedan sve do 148. Psalma koji se ponovo ispravno numerisan, jer su 146. i 147. Psalam spojeni u jedan, pa je tako početna greška u brojanju „nadoknađena“ i u Psaltiru i dalje ima ukupno 150 Psalama.

  5. Gospod će sačuvati ulazak tvoj i izlazak tvoj, od sada i do veka. Da li se ovaj stih može tumačiti i kao ulazak u neko društvo, neki krug ljudi, i kada se shvati da čoveku tu nije mesto iz ovog ili onog razloga, da se, uz Božju pomoć, i izađe bez posledica.

  6. Gospodine profesore, pročitajte Psalam 1 i komentare Sv Atanasija Velikog i Sv Vasilija Velikog na taj psalam. I to će vam upotpuniti vaše navedene misli. Hristos se Rodi!

  7. Neka nas Gospod Isus Hristos blagoslovi i podari nam nebeska i zemaljska blaga Njegova. Molitvama Njegove Prečiste Majke i Preblagoslovene Bogorodice Marije. Amin

  8. Pingback: Kakvim to neprijateljima želimo uništenje kada se molimo Bogu pomoću Psalama? – Tvrđava Istine

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *