NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PSALAMA

TUMAČENJE PSALAMA

 

TUMAČENJE PSALAMA
 

 
Psalam 52
(1) Za kraj, za maslet, poučan, Davidov
 
Sadržaj
 
Ovaj psalam je ispevan o zboru apostola i verujućih u Hrista, jer su se oni razveselili i obradovali. Maslet se prevodi kao zbor ili grupa (hor). Psalam, međutim, nužno pripoveda i o onome što se događalo pre dolaska Hristovog, kako bi ukazao na svu korist od dolaska Gospodnjeg. Trebalo bi znati da tu istu misao i gotovo te iste izraze sadrži i 13. psalam, zbog čega će se u njemu naći potrebna tumačenja.
(2) Reče bezuman u srcu svome: Nema Boga!
(3) Bog s neba pogleda na sinove ljudske. Budući da su zaboravili da Bog nadzire ljudska dela, da sudi pravednim sudom i da zabranjuje svako rđavo delo, Bog samim tim s nebesa pogleda. Time se jasno označava Gospodnji dolazak među ljude.
(4) Svi zastraniše, i ujedno nepotrebni postaše; nema (ga) koju čini dobro, nema nijednoga. To što je rečeno nije preuveličano, jer se u Svetom Pismu ni o čemu ne govori preuveličano. Dakle, svi Jevreji su se udaljili od Puta, tj. od Onog Koji kaže: Ja sam Put (Jn. 14; 6). Postali su nepotrebni zato što nisu hteli da se pridržavaju tog puta, budući da nema (onoga) koji čini dobro. Svi su živeli u nepoznanju dobra, zaslepljeni slovom Zakona.
 
Tumačenje Jefimija Zigabena:
 
Ovaj psalam je sličan 13. psalmu, s tim što ima dva stiha više od njega. Zbog toga ćemo samo njih i protumačiti, pošto se tumačenje ostalih stihova može pronaći u tumačenju 13. psalma. Ta dva stiha su dodata stoga, da se ne bi pomislilo da se isti psalam greškom čita dva puta. Međutim, iako ova dva psalma prema izgovorenim rečima čine jedan, razlikuju se po mislima koje izražavaju: u 13. psalmu se (prema Zigabenovom tumačenju) osuđuje razjarenost i zloba Senaherima i Ravsaka koju su ispoljili prema Jezekiji, dok se u 52. psalmu osuđuje mahnitost Jevreja protiv Hrista. Pored toga, ovaj psalam ima i drugačiji natpis, po kojem se razlikuje od 13og, jer čitaocu ukazuje na kraj usled proroštva o Jevrejima koje se u njemu sadrži i koje se na kraju i ispunilo. Čitajući ovaj psalam, mi, hrišćani, znamo da se obistinilo ono, što je u njemu predskazano. Radovaće se i veseliti Izrailj, kaže Jakov, a mi i jesmo novi Izrailj.
(6) Bog razasu kosti čovekougodnika. Čovekougodnicima David ovde naziva Jevreje, zbog čega ih je i Hristos više puta prekoreo i nazvao licemerima. Jevreji su usled čovekougodništva govorili ćesaru: Svaki koji sebe gradi carem protivi se ćesaru; mi nemamo drugog cara osim ćecapa (Jn. 19; 12,15). Zbog čovekougodništva su i Pilatu govorili: Ako ovoga pustiš, nisi prijatelj ćesaru (Jn. 19; 12). Dakle, kosti ovih čovekougodnih Jevreja, odnosno plemena od kojih se jevrejski narod sastoji kao što se telo sastoji od kostiju – razasuo je i razvejao Bog da bi bili sluge i potčinjeni svim narodima. Može se tumačiti i ovako: kad su Jevreji istrebljeni rimskim oružjem, njihova mrtva tela i kosti razvukle su divlje zveri i lešinari.
Postideše se, jer ih Bog satre. Jevreji su postiđeni i posramljeni u svim narodima, jer vode bedan i sujeveran život, zbog čega su postali najbezbožniji narod na svetu. Tome su izloženi stoga, što ih je Hristos unizio, učinivši ih predmetom poruge celog sveta.

Ključne reči:

11 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *