NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PSALAMA

TUMAČENJE PSALAMA

 

TUMAČENJE PSALAMA
 

 
Psalam 50
(1) Za kraj, psalam Davidov, kad mu dođe Natan prorok, (2) kad jeušao kod Virsaveje (žene Urijine)
 
Sadržaj
 
David je ispevao ovaj psalam, koji u sebi sadrži ispovedanje zbog dva prestupa. Prvi je ubijanje Urije, a drugi preljuba s Virsavejom (v. 2. Sam. 11,12). On istovremeno svim ljudima ukazuje na spasonosni put pokajanja, kao na umeće postojane pobede nad neprijateljem. Onaj koji se svagda brine o pokajanju i svagda se kaje izlazi kao pobednik nad neprijateljem koji stalno napada. U psalam uključuje i proroštvo o budućem opštem izbavljenju od greha kroz svetu Tajnu Krštenja, govoreći: operi me. Osim toga, ovde uvodi i učenje o služenju duhom. Najzad, pokazuje da i dalje poseduje dar proroštva. David ne traži od Boga da mu vrati ovaj dar jer ga je lišen, nego Ga moli da mu dar ne bude oduzet i kaže: ne oduzmi od mene. Na mnogim mestima nalazi se molba da mu se oproste ova dva bezakonja.
(3) Pomiluj me, Bože, po velikoj milosti Cvojoj. Budući da je greh veliki, od Boga traži veliku milost. I po obilju milosrđa Svoga očisti bezakonje moje. Jedino milosrđe Božije može da opere ruke, oskrnavljene ubistvom. Da bi još više razjasnio ono što je rečeno, kaže: (4) Operi me dobro. Ovde moli za punoću očišćenja, kako bi se iz svega toga videla veličina sagrešenja. Ili se može tumačiti i na sledeći način: budući da mu je (prorok) Natan već rekao o opraštanju greha i da je (greh) već umanjen raznim nesrećama, sada kaže da mu je potrebno da se očisti i opere kako bi u potpunosti bila iskorenjena nečistota koja se duboko ugnezdila.
Operi me dobro od bezakonja moga tj. od bezakonja ubistva, i od greha moga očisti me,tj. od greha preljube. Mora se znati da je greh otpadanje od dobra, a bezakonje prestupanje)božanstvenog Zakona. Takav je početak i greha i bezakonja, Po tome su oni međusobno slični, jer se grešnik udaljuje od cilja koji je u njegovoj prirodi i saobrazan je sa njom. Naime cilj čovečije prirode je da živi saglasno sa razumom i da izbegava nerazumnost. Živeći neuzdržano, bezakonik čini greh protiv zakona koji mu je dat u prirodi. Zbog toga i učenik Hristov, apostol Jovan, izjednačuje greh i bezakonje, rekavši: Svaki koji čini greh i bezakonje čini, a greh jeste bezakonje (1. Jn. 3;4). Drugačije rečeno, greh je sličan bezakonju jer greši svaki koji čini bezakonje.
(5) Jer bezakonje moje ja znam. I to je izrekao o ubistvu. I greh je moj stalno preda mnom. Svuda sa sobom nosi sećanje na greh preljubništva, zato što ga (ovaj greh) ne napušta i ne udaljuje se od njega, nego je svagda s njim i muči ga.
(6) Tebi jedinome sagreših, i zlo pred Tobom učinih, tj. sakrio sam svoje bezakonje od očiju svakog čoveka, i nisam ga sakrio samo od Tvojih očiju. Zbog toga i kaže: Zlo pred Tobom učinih. Iako sam od Tebe dobio mnoga dobra, uzvratio sam onim što je protivno. Time, naravno, ne želi da kaže da nije učinio nepravdu Uriji. Zar bi se nešto takvo i moglo reći? Međutim, kaže da je učinio najveće bezakonje pred Bogom, Koji ga je izabrao i od pastira učinio carem. Ili možda hoće da kaže da se sakrio od ljudskih očiju ali da nije utekao od očiju Božijih, i da ga je razobličio prorok, ili pak da, kao car, nije bio podložan ljudskom zakonu ali da je, kao pobožan, bio kriv jedino Bogu. Ili, možda, da ga nije razobličio niko od ljudi i da ga je urazumio samo Bog, zbog čega kaže: Tebi jedinome sagreših, da se opravdaš u rečima Cvojim. Ti si mene, koji sam prestupio zakon, razobličio rečima proroka. Ti si pravedan, i svagda si me izbavljao od neprijatelja. Počastvovao si me carskim činom i proročkim darom, a ja sam mrzak i ubica. I da pobediš kada Ti sude. To je priznanje ili ispovedanje grehova.
(7) Gle, u bezakonjima se začeh, i u gresima rodi me mati moja. Prvobitna odluka Božija nije bila da se rađamo kroz brak i propadljivost (truležnost). Prestupanje zapovesti je uvelo brak usled Adamovog bezakonja, odnosno usled njegovog udaljavanja od zakona koji je dobio od Boga. Prema tome, svi koji se rađaju od Adama začinju se u grehu, potpadajući pod osudu praroditelja. Ono što je rečeno: I u gresima rodi me mati moja, znači da je naša zajednička mati, Eva, prva rodila greh, jer je poželela nasladu. Zbog toga se i za nas, koji potpadamo pod osudu majke, kaže da se rađamo u grehu. David pokazuje kako je ljudska priroda u samom početku kroz Evin prestup potpala pod greh i kako je rađanje postalo podložno prokletstvu. Govori o onome što je bilo na početku, jer želi da pokaže veličinu Božijeg dara.
(8) Gle, istinu ljubiš, i javljaš mi nepoznatosti i tajne mudrosti Tvoje. Smisao ovih reči je sledeći: Ti, Gospode, Koji si Istina, ljubiš istinu i hoćeš da i mi obitavamo u istini, očisti nas od drevnog greha, očisti nas isopom i bićemo belji od snega. Budući da nas zagreva (rasplamsava za veru i istinu, prim prir.) i da nas očišćuje od svake nečistote, dejstvovanje Svetog Duha poredi se sa isopom. Očišćenje se izvršava isopom, odnosno Svetim Duhom, jer je isop biljka očišćenja. Najzad, rečima: Nepoznatosti i tajne mudrosti Tvoje iskazuje da mu je Bog Duhom Svetim otkrio sve što će se dogoditi i što je položio u Svoju premudrost.
(9) Pokropi me isopom i očistiću se. Rekavši: Ti si dao božanstvene zakone i zapovesti, sada dodaje još nešto: Ti si u zakonima darovao i određeno očišćenje i kropljenje isopom. S tim istim ciljem se i nama sada daruje nešto slično, jer si Ti taj isti Bog. Osim toga, možda ovde prikriveno govori o nekom tajinstvu. Mojseju je u Egiptu bilo zapoveđeno da isopom umočenim u krv jagnjeta pokropi pragove (2. Mojs. 12; 22), a mi smo iskupljeni najčasnijom krvlju. Dakle, pošto je kropljenje krvlju služilo kao zaštita da ukućani ne postradaju od pogubitelja, pravilno je što David, tajinstveno pominjući tu krv, kaže: Pokropi me isopom. On pod tim prikriveno podrazumeva buduće očišćenje svih ljudi krvlju istinskog Jagnjeta – Hrista, želeći da i sam bude udostojen tog očišćenja, jedinog koje može da očisti u potpunosti i da (čoveka) učini beljim od snega.
 
(10) Daj mi da slušam radost i veselje. Duhom ćeš me ponovo pripremiti da slušam radost i veselje, kakvo će nastati u poslednja vremena. Šta je to drugo, ako ne poznanje budućeg vaskrsenja, o kojem je i poučavao, govoreći: Da se obraduju kosti potrvene? Kada će se obradovati naše potrvene kosti? Zar neće prilikom vaskrsenja kada će se, kao što kaže drugi prorok, kosti naše podmladiti kao trava (Isa. 66; 14). Da se obraduju kosti potrvene. Neka se obraduje moja duševna sila, jer je prethodno oslabila zbog grehova.
(11) Odvrati lice Tvoje od grehova mojih. Ponovo se okreće ispovedanju.
(12) Srce čisto sazdaju meni, Bože. Obnovi, kaže, moju ovetšalu dušu, razorenu grehom. I Duh prav obnovi, tj. utvrdi, u utrobi mojoj. To je isto kao da je rekao: Sačuvaj moj um, kako više ne bi lako padao u greh.
(13) I Duha Tvoga Svetoga ne oduzmi od mene. Ponovo moli da se proročki duh spusti na njega, jer ga je on napustio usled greha.[1]
(14) Daj mi radost spasenja Tvoga. Ovo se odnosi na čitav ljudskii: rod. Radošću spasenja naziva se dolazak Gospodnji, prema onom što je rekao Simeon: Jer videše oči moje Spasenje Tvoje (Lk. 2; 30). Moli se da i on bude njegov pričasnik. I Duhom vladalačkim utvrdi me. Duha, kojeg je prethodno nazvao pravim, ovde naziva vladalačkim.
(15) Naučiću bezakonike putevima Tvojim. Čim me izbaviš od greha i podariš mi Duha Tvog Svetog, ponovio ću učiti prestupnike da koračaju Tvojim putevima.
(16) Izbavi me od krvi, Bože, Bože spasenja moga. Ponovo moli da bude izbavljen od oskrnavljenja u kakvo je pao zbog Urijinog ubistva ili, bolje rečeno, da bude izbavljen od krvi, tj. od krvavih žrtvi, što pokazuju sledeće reči psalma, kojima je rsčeno: (18) Jer da sihteo žrtve, ja bih Ti prineo, itd. Obradovaće se jezik moj pravdi Tvojoj. Simah je preveo ovako: „Oglasiće jezik moj milosrđe Tvoje.“; Kad dobijem oproštaj (otpuštanje) grehova, neću ćutati nego ću Ti ceprestano psalmopojati i kazivati o Tvojoj milosti. Budući da si ukinuo žrtve iz vremena Zakona koje ne mogu da podare oproštaj grehova, ja ću Ti samim tim prineti žrtvu kakva je Tebi ugodna, a to je žrtva koja se prinosi pokajanjem i smirenim srcem.
(17) Po blagovoljenju Svome, Gospode, čini dobro Sionu. Sionom se ovde naziva Crkva. Naime, kada je Bog i Otac blagovoleo da sve sastavi u Sinu Svome (Ef. 1; 10), tada je i Svojoj Crkvi podario dobra obećanja. I neka se podignu zidovi jerusalimski. Zidovima jerusalimskim naziva svete sveštenoslužitelje, koji ograđuju Njegovu Crkvu.
(18) Tada ćeš blagovoliti žrtvu pravde. Kad učiniš dobro Sionu i kad se podignu zidovi jerusalimski, tada ću i ja prinositi žrtve, ali ne krvave, nego žrtve pravde, tj. hvale, prinose i svespaljenice, a pod svespaljenicama podrazumeva darove pravde i beskrvne žrtve. Tada će prineti na žrtvenik Tvoj teoce, tj. teoce pravde, kako bi sve bilo od pravde: i žrtve pravde, i darovi pravde, i svespaljenice pravde, i teoce pravde.
 
Iz tumačenja Jefimija Zigabena:
 
Za kraj, psalam Davidov, kad mu dođe Natan prorok, kad je ušao kod Virsaveje (žene Urijine)
 
Natpis za kraj označava da psalam u sebi sadrži i proroštva na čije ispunjenje, kao na cilj ili kraj, čitalac treba da obrati pažnju. Na duševne rane svoje preljube sa Virsavejom i ubistva njenog muža Urije David nije stavio samo melem ispovedanja grehova i pokajanja. Naprotiv, on se u proročkom duhu dotakao i mnogih drugih stvari, kao što je obnova Jerusalima, do koje će doći nakon povratka Jevreja iz vavilonskog ropstva. Blagodat Svetoga Duha ne beše ga sasvim napustila, tako da je on, između ostalog, prozreo da će uskoro biti očišćen od grehovne nečistote i da će biti čistiji nego pre. Zbog toga nije molio Gospoda da Duh Sveti bude vaspostavljen (obnovljen) u njemu, nego da mu ovaj Duh ne bude oduzet: Duha Tvoga Svetoga ne oduzmi od mene. Smireno ispovedanje i pokajanje ovog proroka može da bude obrazac za svakog grešnika. Što se tiče reči: Kad je ušao kod Bupcaveje, one ne kazuju da je Natan razobličio cara čim je ovaj otišao kod Virsaveje. Izmeću ova dva događaja (Davidove preljube i Natanovog razobličenja) proteklo je dosta vremena: Natanovo razobličenje desilo se u vreme kad je Virsaveja već bila bremenita, pa čak i nakon porođaja, i kad je Urija već poginuo u bici (v. Drugu knjigu Samuilovu, 11. i 12. glavu).
3. Pomiluj me, Bože, po velikoj milosti Cvojoj, i po obilju milosrđa Svoga očisti bezakonje moje. Pomiluj me, vapio je David, po svojoj beskonačnoj milosti, jer su i moji gresi pred Tobom beskonačni.
I po obilju milosrđa Svoga očisti bezakonje moje. Pod bezakonjem ovde podrazumeva preljubu i ubistvo, jer Zakon zabranjuje i jedno i drugo. Priznavši svoje bezakonje, on kao da samoga sebe poredi sa inoplemenskim neznabošcima, koji žive izvan Zakona.
4. Operi me sasvim od bezakonja moga. Iako mu je Gospod posredstvom proroka Natana objavio da će mu zbog velikog pokajanja gresi biti izbrisani, David nije prestajao da se moli da ga Bog u potpunosti očisti od grehovnih nečistota kojima se oskrnavio. Naprotiv, on je sve više i više umnožavao svoje molitve za pomilovanje.
I od greha moga očisti me. Pod rečju greh ponovo podrazumeva prestup koji je počinio i koji je prethodno nazvao bezakonjem, zato što greh i jeste prestupanje ili narušavanje zakona. Uopšte, često se dešava da, koristeći reči greh, bezakonje ili prestup prorok ne pravi nikakvu razliku među njima.
5. Jer ja znam bezakonje cvoje i greh je moj stalno preda mnom. Smiluj se na mene, vapio je on, operi me i očisti od prestupa koji sam počinio, jer me taj greh opterećuje i ne mogu da ga zaboravim. Iako bih mogao da ga sakrijem od ljudi, ja u sebi samom znam za svu njegovu protivzakonitost. I danju i noću gledam ga očima savesti, koja uznemiruje i muči moju dušu. To služi kao znak i zalog iskrenog pokajaNja, koje će grešnicima omogućiti da budu pomilovani.
6. Tebi jedinome sagreših. David ovim rečima kao da kaže: Budući da sam car i gospodar nad svima koje si mi Ti poverio, mogu da činim sve što poželim, jer neću biti izveden na ljudski sud. Ja sam, međutim, za sva svoja dela potčinjen Tvom sudu i samo Tebe vidim pred sobom kao Sudiju. I pošto sam prestupio i narušio Tvoje zakone, to sam i sagrešio pred Tobom kao pred svojim jedinim Zakonodavcem.
I zlo pred Tobom učinih, jer Ti sve vidiš, ne samo prošlo i sadašnje, nego i buduće. Izgovarajući ovo, David kao da se stidi samoga sebe, jer se nije uplašio Boga. Iako se čini da govori o jednom grehu, iz njega se rađa i drugi, po uzajamnoj vezi koja među njima postoji. Tako je od greha preljube prešao na greh ubistva.
Da se opravdaš u rečima Svojim i da pobediš kad Ti sude. Moglo bi se reći da se Bog, na neki način, posredstvom proroka Natana „sudio“ sa Davidom, jer je ovaj, nakon svih dobročinstava koje mu je Gospod učinio, na dobro uzvratio zlom. Zbog toga je prorok u ime Boga izgovorio presudu osuđenom.
7. Gle, u bezakonjima se začeh, i u gresima rodi me mati moja. Da bi Boga priklonio ka milosrđu, David pominje svoje rođenje. Da Adam nije sagrešio, ne bi bilo potrebe da se telesno sjedini sa Evom. Greh je, dakle, uzrokovao takvo sjedinjenje, a to sjedinjenje rađanje onih, koji su potekli od Adama i Eve. I mada je brak, prema zakonu, radi rađanja dece postao častan pred Gospodom, i ona su (deca), u suštini, porod greha. Zbog toga David kaže da je začet i rođen u grehu.
8. Gle, istinu ljubiš, i javljaš mi nepoznatosti i tajne premudrospš Tvoje. Izgovorivši ove reči, David kao da opet prekoreva samoga sebe: Ti si me toliko zavoleo da si mi otkrivao neizrecive tajne Tvoga promisla, a ja sam se pokazao kao nezahvalnik.
9. Pokropi me isopom i očistiću se. Isop je aromatična trava gorkog ukusa koja se koristi za iscelenje od gube, zbog čega David, u prenesenom smislu, kaže: Pokropi me isopom, kako bih se potpuno očistio od svake grehovne nečistote. To se može postići Tvojom svemogućom rečju razrešenja i otpuštanja ali i suzama pokajanja, jer i te suze, kao Tvoj dar, potiču od Tebe.
Očisti me i biću belji od snega. Drugačijim rečima izražava istu misao i isto osećanje.
10. Daj mi da slušam radost i veselje, da se obraduju kosti potrvene. Moje kosti su povijene pod bremenom greha, ali će to breme zbaciti sa sebe kad začuju reči Tvog otpuštanja i razrešenja. Jasno je da David pod kostima, kao delom celine, podrazumeva samoga sebe. Neki tumači tvrde da bi reči daj mi da slušam radost i veselje, trebalo povezati sa Hristovim ovaploćenjem, dajući im sledeći smisao: blagovesti mi vaseljensku radost Tvoje blagodati, odnosno Spasiteljevo ovaploćenje ili očovečenje. U tom trenutku će se kosti potrvene obradovati i poskočiti od neizrecive radosti.
11. Odvrati lice Svoje od grehova mojih. Svi moji grehovi su, kaže, otkriveni i obnaženi pred Tvojim sveobuhvatnim pogledom. Udalji ih od Sebe i učini da sva moja bezakonja budu izbrisana iz knjige života.
12. Srce čisto sazdaj u meni, Bože! U Svetom Pismu, imenica „srce“ ima mnoga značenja. Ona ponekad označava pojedinačni telesni organ, a ponekad unutrašnju dubinu duševne sile uma i razuma, kao načelo koje njima rukovodi. U nekim Spasiteljevim izrekama, srcu se pripisuje sila mišljenja: Šta pomišljate u srcima svojim (Lk. 5; 22). Srce ponekad označava i volju: Ovaj narod usnama Me poštuje, a srce im je daleko od Mene (Mk. 7; 6). Isto tako, „srce“ može da označi blagonaklonost, duševno raspoloženje, ljubav ili pak samu dušu, što je slučaj i u ovom stihu: Srce čisto sazdaj u meni, Bože. Ako ga očistiš od zastarele nečistote praroditeljskog greha, sazdaćeš čisto srce u meni. Ovde je „sazdaj“ upotrebljeno umesto „vaspostavi“ („obnovi“), kao što je i „srce“ upotrebljeno umesto „duša“.
I duh prav obnovi u utrobi mojoj. “ Obnovi“ ili „vaspostavi“ je rečeno umesto ponovo „duni“ ili „udahni“ u mene duh pravde, koji će me od sada rukovoditi protiv svih napada duha zlobe. Rečima u utrobi mojoj označava unutrašnju, skrivenu i nevidljivu dubinu : duše.
13. Ne odbaci me od lica Tvoga, kao nedostojnog Tvog nadzora i staranja.
14. Daj mi radost spasenja Tvoga, tj. onu radost kojom sam se naslađivao kad si me Ti čuvao.
Duhom vladalačkim utvrdi me, tj. onim duhom koji gospodari nad ljudskim strastima, upravlja na pravi put i rukovodi ka boljem.
15. Naučiću bezakonike putevima Tvojim, i bezbožnici će se obratiti k Tebi. Ove reči prorokuju o budućnosti, što znači da se do tada još nisu ispunile. I zaista, kad se evanđelska propoved raširila po vaseljeni, među nekadašnjim neznabožačkim narodima Davidovi psalmi su postali najpoučnija starozavetna knjiga.
16. Izbavi me od krvi, Bože, Bože spasenja moga. U istorijskom smislu, David pod prolivenom krvlju podrazumeva nepravedno ubistvo Urije Hetejina. U tajanstvenom smislu, te reči se mogu primeniti na demone, koji se raduju krvi ubijenih ljudi i zaklanih žrtvenih životinja.
17. Gospode, otvori usne moje, i usta moja kazivaće hvalu Tvoju. Otvorićeš moja usta da bih Te ponovo proslavljao, kao što sam činio i pre sagrešenja.
18. Jer da si hteo žrtve svespaljenice ja bih Ti prineo; za žrtve svespaljenice ne mariš. To, što je David i posle ovih reči prinosio žrtve, znači da je to činio iz poštovanja prema zakonu, a ne po unutrašnjem ubeđenju.
19. Žrtva je Bogu duh skrušen, tj. duša koja se bez prinude skrušava, usled sopstvenog smirenja i krotkosti. Srce skrušeno i uniženo Bog neće odbaciti. Kao što smo već primetili, srce često označava dušu, jer je veoma tesno sjedinjeno s njom. Pored toga, duša uglavnom obitava u srcu i, kada srce strada od bilo kakve bolesti, duša istog časa izleće ili odlazi iz tela.
20. Po blagovoljenju Svome, Gospode, čini dobro Sionu, neka se podignu zidovi jerusalimski. Ovim rečima David prorokuje o obnovi Jerusalima, do koje će doći nakon povratka Jevreja iz vavilonskog ropstva.
21. Tada ćeš blagovolepš žrtvu pravde.., tada će prineti na žrtvenik Tvoj teoce. Kad se Jevreji vrate iz Vavilona, prinosiće telad na žrtvenik jerusalimskog hrama. U višem smislu, a po tumačenju Jevsevija i Kirila, David ovim rečima prorokuje o hrišćanskoj Crkvi i o evanđelskoj žrtvi.
 


 
NAPOMENE:

  1. Budući da ovo tumačenje protivureči stavu koji je iznet u uvodu, postoje mi da ovo tumačenje ne pripada sv. Atanasiju i da predstavlja kasniji dodatak, prim. prev.
Ključne reči:

9 komentar(a)

  1. Jagoda Milosavljević

    Hvala vam za sve ovo što ste pripremili za one koji veruju u Boga našega Gospoda Isusa Hrista. Ovo je jedini način da pravilno shvatimo i odgonetnemo Psalme, a ne da ih čitamo kao obično štivo. Sve ovo što činite i radite za vaše čitaoce doprinosi obrazovanju vernika Pravoslavne vere.

  2. Psalam 72….kakva divna uteha za nekoga slabog verom (kao ja) gledajući svet oko mene, gde vlada „knez ovog sveta“, gde na izgled napreduje zlo, a Hristovo stado postaje sve manje i manje.

  3. PSALTIR je pesma duše naše koja hrli GOSPODU. Hvala Bogu što nam je darivao ove divne stihove jer i ne razumevajući sve, naša duša peva u Gospodu. Sa ovim divnim objašnjenjem možemo da shvatimo i širinu i dubinu Božije ljubavi i zaštite koju pruža svima.

  4. Skoro sam poceo citati Psalme. Jako su lijepi. Ova tumacenja su od velijte koristi, kao i savjeti za sta i kada se cita koji Psalm. Ali, moj Psaltir se ne podudara sa ovim (brojevima) tumacenjima kao ni savjetima za sta je koji psalm. Na primer: ovdje psalm 55 kod mene je 56. Moj primjerak je preveo Djura Danicic.

    • Aleksandra

      Dragoljube,
      Verovatno imate isti Psaltir kao i ja (jednostavno izdanje izdavačke kuće PRAVOSLAVAC koje se uglavnom prodaje u crkvama), u kom su greškom podelili 9. psalam i od njega tako napravili 9. i 10. Pa su brojevi zbog toga dalje pomereni za po jedan sve do 148. Psalma koji se ponovo ispravno numerisan, jer su 146. i 147. Psalam spojeni u jedan, pa je tako početna greška u brojanju „nadoknađena“ i u Psaltiru i dalje ima ukupno 150 Psalama.

  5. Gospod će sačuvati ulazak tvoj i izlazak tvoj, od sada i do veka. Da li se ovaj stih može tumačiti i kao ulazak u neko društvo, neki krug ljudi, i kada se shvati da čoveku tu nije mesto iz ovog ili onog razloga, da se, uz Božju pomoć, i izađe bez posledica.

  6. Gospodine profesore, pročitajte Psalam 1 i komentare Sv Atanasija Velikog i Sv Vasilija Velikog na taj psalam. I to će vam upotpuniti vaše navedene misli. Hristos se Rodi!

  7. Neka nas Gospod Isus Hristos blagoslovi i podari nam nebeska i zemaljska blaga Njegova. Molitvama Njegove Prečiste Majke i Preblagoslovene Bogorodice Marije. Amin

  8. Pingback: Kakvim to neprijateljima želimo uništenje kada se molimo Bogu pomoću Psalama? – Tvrđava Istine

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *