NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PSALAMA

TUMAČENJE PSALAMA

 

TUMAČENJE PSALAMA
 

 
Psalam 48
(1) Za kraj, psalam sinova Korejevih
 
Sadržaj
 
U ovom psalmu pripoveda se o božanstvenom sudu nad svim ljudima, i o onom danu u koji će Bog svaku tvar izvesti na sud. Sinovi Korejevi mogli bi predstavljati svete apostole koji uvode podnebesje u tajinstvo spasenja.
(2) Slušajte ovo, svi narodi, čujte svi koji živite u vaseljeni. Kao što se celokupan ljudski rod priziva na spasenje, tako i ova reč sve zajedno priziva ka učenju o božanstvenom sudu.
(3) Zemnorodni i sinovi ljudski. Zemnorodnima naziva surovije ljude, varvare koji nastanjuju pusta mesta i koji ne žive saglasno sa zakonima. Sinovima ljudskim naziva one koji vode uglađeniji (=uređeniji) život i rukovode se zakonima.
(4) Usta će moja Govoriti mudrost. Kao što je svoje slušaoce podelio na više kategorija, tako i svoje učenje deli na različite vidove. Ovo govori zbor apostola, imajući u svojim ustima Hrista, Koji je Očeva premudrost. Imajući u ustima Hrista i svagda se umom poučavajući o Njemu, apostoli su zadobili razumevanje. Oni su u toj meri izoštrili um za razumevanje da su shvatali i Spasiteljeve parabole, izložene u Evanđeljima. Zbogtoga su, kad ih je Hristos upitao: Razumeste li sve ovo, odgovorili: Da, Gospode (Mt. 13; 51).
(5) Prignuću priči (paraboli) uho moje. Izoštrivši um za razumevanje Spasiteljevih parabola, mogu da razumem i pouku koja se nalazi u njima. Onima, pak, koji zbog mladenaštva (nezrelosti) nisu u stanju da to učine, otvaram ono što je zaključano i razjašnjavam zagonetke i priče. Činim to uz pomoć mog psaltira, tj. tela, od kojeg se razleže glas kao sa muzičkog instrumenta i kojim se duša podešava za psalmopojanje, vešto pokrenuta svakim čuvstvom, svakim udom i svakim delom tela.
(6) Zašto se bojim u zli dan! Time počinje kazivanje o sudu, nakon što je prvi deo učenja izložio u vidu nekog predgovora. Započinje pitanjem, da bi na njega dobio i odgovor. Rečenicu bi trebalo preseći kod reči bojim, kako bi se dobio sledeći smisao: ako neko upita zašto se bojim želeći da od mene dozna uzrok mog nespokojstva, neka bez sumnjičavosti posluša da postoji strašni dan kojeg se bojim i zbog kojeg strahujem. Strahujem jer he me u taj dan opkoliti bezakonje pete moje, tj. opkoliće me ono skretanje s božanstvenog puta koje sam učinio u životu kad sam zbog obmanutosti i nemara prestupio zakon Božiji. Zbog toga je rečeno: opkoli me bezakonje, umesto da kaže: ispred mene će stati moja rđava dela koja sam počinio, okruživši me i opkolivši sa svih strana i ne dajući mi mogućnost da izbegnem muke. Zlim danom se naziva dan suda, jer će on biti zao za one, koji su osuđeni na mučenje. Apostol ga je nazvao danom gneva, govoreći: Sabiraš sebi gnev za dan gneva (Rim. 2; 5).
(7) Vi koji se uzdate u silu svoju. Uopšte, to znači sledeće: poslušajte ovo vi, koji se uzdate u moć i bogatstvo. Šta bi oni trebalo da čuju? Naravno, ništa drugo do to, da im u taj dan bogatstvo neće biti ni od kakve koristi, jer ih niko neće izbaviti od gneva koji im preti zbog greha.
(8) Brat neće izbaviti. Bratom se naziva bogoljubivi i poštovanja dostojan čovek. I kao što u taj dan neće moći da izbavi brat (dodajemo: bogoljubivi), tako neće moći da izbavi ni bilo koji drugi čovek. Ako to, dakle, ne može da učini brat koji je pri tom i bogoljubiv, onda to utoliko pre neće moći da učini bogatstvo.
(9) I cenu otkupa (izbavljenja) duše cvoje. Poučivši da bogatstvo nimalo neće koristiti u dan suda, poučava i onome što je od koristi. A šta je od koristi? Mnoštvo truda i težak (podvižnički) život. Koji njega zadobiju, udostojiće se života kakav je Bog obećao u budućem veku. Onaj koji se umarao podvizavanjem u vrlini večno će živeti kroz bogopoznanje, uspokojiće se u vekove i živeće kao pobednik. (10) I namuči se do veka, i živeće do kraja.
(11) Jer neće videti propast, kada vidi mudrace umiruće. Oni će biti toliko daleko od bezbožnika da se neće čak ni približiti njihovoj propasti. Ko su ti umirući mudraci, ako ne oni o kojima je rečeno: Pogubiću mudrost mudrih i razum razumnih odbaciću (1. Kor. 1; 19). Dakle, Pismo nas na ovom mestu svesrdno poučava da se u dan suda neće izbaviti ni bogataš ni prividni mudrac, nego da će večnog života biti udostojen jedino onaj koji se iscrpljujuće podvizavao (trudio) u ovom životu. Zajedno nerazuman i bezuman propadaju. I mudri i nerazumni će, kaže, zajedno biti prepušteni propasti jer se, služeći idolima, ni po čemu nisu razlikovali jedan od drugoga. I ostaviće tuđincima bogatspšo cvoje, jer nisu hteli da ga prisvoje za sebe time što će činiti dobra dela ubogima.
(12) I grobovi njihovi kuće su im do veka. Grobovima se naziva umrtvljenost u koju su obukli svoje duše, ne pomišljajući o Bogu ništa istinito i pravo. Stanovi njihovi iz naraštaja u naraštaj. Stanovi u kojima su živeli prelaziće iz jednog naraštaja u drugi, jer je to rekao i ranije: Ostaviće tuđincima bogatstvo cvoje. Nazvaše imenima svojim zemlje cvoje. Trebalo je da se verom i svetlim životom potrude da njihova imena budu zapisana na nebesima. Oni su, međutim, zadobili imena na zemlji, podižući gradove kojima su davali svoja imena.
(13) I čovek u časti budući ne razumede. Kao razlog zbog kojih su pali u visoko mišljenje o samima sebi navode se telesne požude. To i znači da ne razumeju svoju čast (svoje dostojanstvo), odnosno (čast) da su stvoreni po obrazu Božijem. Slično beslovesnim zverima, nebeska naselja zamenili su za življenje na zemlji, a život od Boga za grobove.
(14) Ovaj je put njihov sablazan njima. Božanstveno Pismo putem obično naziva (čovekov) život i vreme (čovekovog) života. Kako ni o čemu nisu pravilno rasuđivali, učinili su da im taj put bude surov i neugodan. Međutim, kada su se na njemu spoticali, nisu primećivali sablazni (tj. prepreke). I posle toga ustima svojim hvaliće se. Kao da ovako govori: ispovediće (priznaće) i pokajaće se što su stupili na taj put, ali više neće imati vremena za pokajanje.
(15) Kao ovce stavljeni su u ad. Pošto nisu želeli da nad sobom imaju dobrog pastira, odrekli su se svoje časti i, kao stoka, predali svoja tela truležnosti. Zbog toga su postali adske ovce, i njihov pastir će ih odvesti na svoje pašnjake, neke u oganj večni, neke tamo gde je plač i škrgut zuba, a neke u tamu najkrajnju. I ujutro će pravedni vladati njima. Više neće ustajati na pobožne, kao što su činili u ovom životu. Naprotiv, oni koji se budu udostojili jutra i nove svetlosti imaće vlast nad bezbožnima. I pomoć njihova ovetšaće u adu. Smrt će istrebiti svaku pomoć ili silu koju im je davala ovozemaljska slava, jer je ovetšaće rečeno umesto „biće istrebljena“.
(16) Ali će Bog izbaviti dušu moju iz ruke adove, kada me prihvati. Bog će, međutim, izbaviti mene koji ovo govorim, i moja duša neće biti odvedena i ostavljena s ovim adskim ovcama.
(17) Ne boj se kad se čovek razbogati. Doznavši kakav će biti kraj bezbožnika, ne veličaj one koji se bogate u ovom životu, ne plaši ss kao onaj što je ostavljen bez ikakve nade, ne kloni duhom kao da se, budući lišen ovdašnjih dobara, lišavaš i uistinu velikog blaga. Pouzdano znaj da te očekuju izbavljenje od smrti i večni život. Onaj pak, koga mnogi proslavljaju zbog bogatstva, slave i lažne mudrosti ništa više od toga neće imati uz sebe nego će biti odveden (u ad) i obnažen (lišen, ogoljen) od svega što je imao u ovom životu.
(18) Kada umre neće uzeti (sa sobom) sve. Bezbožni ljudi su pomišljali da od bogatstva izvuku jedino tu korist da njihova duša bude blagoslovena u smrtnom i prolaznom životu, gde će ih ljudi smatrati srećnima zbog blaga koja prividno poseduju. Niti će poći za njim slava njegova, pošto je sve to privremeno. Takav će Ti, Stvoritelju, zablagodariti samo onda, kada umnožiš njegovo imanje.
(20) Otići će do roda otaca svojih. Podražavaće revnost otaca i, budući da potiču od lukavih otaca, naslediće lukavstvo. Do veka neće videti svetlost. Oni, koji mudruju na sličan način, postali su duševno slepi: niti su se u smrtnom životu prosvetlili svetlošću bogopoznanja, niti će se u budućem životu udostojiti da vide večnu svetlost.

Ključne reči:

9 komentar(a)

  1. Jagoda Milosavljević

    Hvala vam za sve ovo što ste pripremili za one koji veruju u Boga našega Gospoda Isusa Hrista. Ovo je jedini način da pravilno shvatimo i odgonetnemo Psalme, a ne da ih čitamo kao obično štivo. Sve ovo što činite i radite za vaše čitaoce doprinosi obrazovanju vernika Pravoslavne vere.

  2. Psalam 72….kakva divna uteha za nekoga slabog verom (kao ja) gledajući svet oko mene, gde vlada „knez ovog sveta“, gde na izgled napreduje zlo, a Hristovo stado postaje sve manje i manje.

  3. PSALTIR je pesma duše naše koja hrli GOSPODU. Hvala Bogu što nam je darivao ove divne stihove jer i ne razumevajući sve, naša duša peva u Gospodu. Sa ovim divnim objašnjenjem možemo da shvatimo i širinu i dubinu Božije ljubavi i zaštite koju pruža svima.

  4. Skoro sam poceo citati Psalme. Jako su lijepi. Ova tumacenja su od velijte koristi, kao i savjeti za sta i kada se cita koji Psalm. Ali, moj Psaltir se ne podudara sa ovim (brojevima) tumacenjima kao ni savjetima za sta je koji psalm. Na primer: ovdje psalm 55 kod mene je 56. Moj primjerak je preveo Djura Danicic.

    • Aleksandra

      Dragoljube,
      Verovatno imate isti Psaltir kao i ja (jednostavno izdanje izdavačke kuće PRAVOSLAVAC koje se uglavnom prodaje u crkvama), u kom su greškom podelili 9. psalam i od njega tako napravili 9. i 10. Pa su brojevi zbog toga dalje pomereni za po jedan sve do 148. Psalma koji se ponovo ispravno numerisan, jer su 146. i 147. Psalam spojeni u jedan, pa je tako početna greška u brojanju „nadoknađena“ i u Psaltiru i dalje ima ukupno 150 Psalama.

  5. Gospod će sačuvati ulazak tvoj i izlazak tvoj, od sada i do veka. Da li se ovaj stih može tumačiti i kao ulazak u neko društvo, neki krug ljudi, i kada se shvati da čoveku tu nije mesto iz ovog ili onog razloga, da se, uz Božju pomoć, i izađe bez posledica.

  6. Gospodine profesore, pročitajte Psalam 1 i komentare Sv Atanasija Velikog i Sv Vasilija Velikog na taj psalam. I to će vam upotpuniti vaše navedene misli. Hristos se Rodi!

  7. Neka nas Gospod Isus Hristos blagoslovi i podari nam nebeska i zemaljska blaga Njegova. Molitvama Njegove Prečiste Majke i Preblagoslovene Bogorodice Marije. Amin

  8. Pingback: Kakvim to neprijateljima želimo uništenje kada se molimo Bogu pomoću Psalama? – Tvrđava Istine

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *