NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PSALAMA

TUMAČENJE PSALAMA

 

TUMAČENJE PSALAMA
 

 
Psalam 43
(1) Za kraj, sinova Korejevih, za pouku. Psalam
 
Sadržaj
 
I ovaj psalam ima isti sadržaj kao i dva prethodna. Pojci opisuju nekadašnja dobročinstva Božija i mole Boga da ih pomiluje, jer Ga smatraju svojom nadom i ispovedaju Njegovo Ime.
(2) Bože, ušima našim slušasmo. (10) A sada si nas odbacio i posramio, i nećeš izaći, Bože, sa vojskama našim. Nekada si, kaže, u bitkama Ti bio naš vojskovođa a sada ne samo da ne izlaziš s nama, nego si nas obratio nazad (11). Zbog toga su nas razgrabili oni što nas mrze. To govori proročki zbor, koji je na sebe prihvatio narodne nesreće.
(11) Mrzitelji nas razgrabiše sebi. Ti si nas prepustio sramoćenju.
(13) A ne beše ih mnoštvo u njihovim klicanjima (ratnim). Klicanje je pobednička pesma. Smisao ovih reči je sledeći: Ti si nas, kaže, tako obratio nazad, da nas je pobedila nekolicina (neprijatelja), i malobrojni su pevali pobedničku pesmu nad nama.
(14) Postavio si nas za porugu susedima našim. Uzvraća im se svim onim, što su oni činili Hristu. Rugali su se, tako da se i njima rugaju. Podsmevali su se, pa su i sami ismejani. Pokazivali su na Njega glavama, tako da i drugi glavama pokazuju na njih.
(16) Sav dan sramota moja preda mnom je. Naša sramota je, kaže postala dugotrajna i, kako se čini, neprestana.
(18) Sve ovo dođe na nas, pa (ipak) ne zaboravismo Tebe. Već smo rekli da proroci izgovaraju ovu prozbu u ime naroda, prihvativši na sebe nesreće koje su narod sustigle zbog njegovih grehova.
(19) Ti si uklonio staze naše od puta Tvoga. To kaže zato što im je zbog bezbožništva prema Hristu zabranjeno da prinose žrtve po (Mojsejevom) Zakonu.
(20) Jer si nas ponizio u mestu stradanja. To kaže zato, što više ničim ne mogu da se pohvale. I pokri nas senka smrti. Pod tim jasno podrazumeva tamu, kakva je obuzela srca neverujućih.
(21) Ako li zaboravismo Ime Boga našeg. Govori to ili kao oni koji posle svog konačnog pada nisu više služili idolima, ili pak opet govori u ime proroka.
(23) Tebe radi usmrćuju nas sav dan, i to je slično onom, što je rečeno: Kamenjem pobijeni, prestrugani, izmučeni, od mača pomreše (Jevr. 11; 37). Kao što prihvataju narodne grehe, proroci i svoje vrline na neki način pripisuju narodu, jer čine jedno telo s njim. Ili se može tumačiti i ovako: budući da nismo poverovali u Tebe, sustigle su nas takve nesreće da smo se upodobili ljudima osuđenim na smrt ili ovcama koje vode na zaklanje.
(24) Podigni se, zašto spavaš, Gospode! Veliko dugotrpljenje Božije u pogledu njihovih grehova porede sa snom. Ustani, i ne odbaci nas do kraja. Vaskrsni, kaže, ali ne zato da bi se izmenio po spoljašnjem obličju – jer Božanstvo nema spoljašnje obličje – nego da bi Svoju silu pokrenuo nama u pomoć. I ne odbaci do kraja ni one koji trpe, ni one koji čine zlo, da oni što trpe ne bi pali budući potpuno predati iskušenjima, i da oni koji ga (zlo) čine ne bi, ohrabreni Sudijinim dugotrpljenjem, još više uznapredovali u bezakonjima. Moli se da im Hristos dođe u poslednja vremena, da ne bi bili lišeni udela u životu koji Hristos daruje.
(26) Jer se ponizi u prah duša naša. Zalepi se za zemlju stomak naš. Tako kaže jer im više nije dopušteno da mudruju o Hristu, zbog čega su pali u telesno (plotsko) mudrovanje (grč. εις σαρκικον φρονημα).
(27) Ustani (vaskrsni), Gospode, pomozi nam. Zaštiti nas, kaže, i onima, što ispovedaju iskrenu veru u Tebe, podari vreme koje im je potrebno da se preobrate.

Ključne reči:

11 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *