НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Свето писмо и тумачења » ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

 

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
 

 
Грчки!!!
Друга књига Псалама; псалми 41-71
 
Псалам 41
(1) За крај, за поуку, синова Корејевих, псалам
 
Садржај
 
Синови Корејеви били су свештенопојци. Они певају песму позајмљсну од онога који ју је саставио, тј. од Давида, и у њој представљају догаћаје последњих времена. Помињу и самог Израиља: након свог покајања до којег ће доћи на свршетку векова, (Израиљ) исповеда Христа.
(2) Као што чезне јелен за изворима вода, тако чезне душа моја Теби, Боже. Кад је због безакоња пресахнуо духовни извор, словесни јелени су даноноћно оплакивали своју пропаст.
(3) Кад ћу доћи и јавити се лицу Божијему. Лице Божије је Логос (Реч). Изражава снажну жељу Израиљаца да дочекају оно време кад ће и они бити призвани, како би се и они јавили пред Лицем Бога и Оца, односно пред Логосом (Сином).
(5) С гласом радости и исповедања одјека празнујућег. Пророчански благовести о себи да ће и он једном кроз Христа задобити спасење и живот, односно да ће заједно са осталима светима живети у дворовима Божијим.
(6) Зашто си жалосна душо моја? И зашто се смућујеш? Укрепљен надом у Христа, забрањује тескоби да га мучи. Ако је и за тебе, душо моја, одређено време у које ће нас наш призив посредством вере заједно са свечарима (празнујућима) увести у ову скинију (у овај шатор), зашто си онда жалосна и зашто се смућујеш од бола?
(7) Тога ради споменух те од земље Јорданске u Ермонске, од горе мале. Пошто је душа моја пометена, утешићу се сећањем на чудеса која си показао на реци Јордану и на гори Ермон. Може се протумачити и овако: кад будем на Јордану, тј. кад се удостојим светог крштења, опоменућу се Тебе изговарајући речи исповедања, а опоменућу се и Ермона; (име) Ермон се тумачи као пут светлости, јер им свето крштење отвара пут ка просветљењу.
(8) Бездан бездну призива гласом слапова Твојих. Поново се подсећа осталих чудеса. Кад су се иноплеменици наоружали против њих и кад је (пророк) Самуило принео жртву, на противничку војску је пао такав град да су изгинули готово сви непријатељи, иако ниједан човек није с њима ступио у борбу (в. 1. Сам. 7; 911). Због тога безданом, који хита за безданом, назива падање града. Реч призива (грч. ???????????) употребљена је уместо речи позива (грч. ??????????). Под гласом слапова се, можда, подразумева падање града. У другом смислу, слапови су пророци Божији. Или: Бездан бездну призива, тј. бездан грехова призива бездан Божијег милосрђа који ће поништити грех, његове узрочнике и пропадљивост, и као да каже: будући да се обично приклањаш прозбама грешника, зашто презиреш нас, који ничице падамо пред Тобом? Сва узвишења Твоја и таласи Твоји дођоше на ме. Подсећа се на још једно чудо. Бежећи од фараонове злобе, прешли су преко мора. Иако се чинило да се високи таласи узносе над њима, ништа им се није догодило, јер је вода отврдла као стена.
(9) Дању he заповедити Господ милост Своју, а ноћу је песма Његова код мене. Помиње још једно чудо. Кад је Равсак окружио Јерусалим, претио је (Израиљцима) да их Бог не може избавити из руке Асираца (2. Цар. 18; 19). Међутим, Бог им је обећао: Заштитићу град овај (2. Цар. 19; 33) да би затим, испуњавајући обећање, за једну ноћ убио сто осамдесет пет хиљада Асираца (в. 2. Цар. 19; 35). То и значи оно што је речено: дању he заповедити Господ милост Своју. Молитва Богу живота мога. Као онај који је већ поверовао, изговара речи какве доликују верујућима, приписујући Богу и свој сопствени живот.
(10) Рећи ћу Богу: заштитник мој јеси Ти. Покајани народ поново почиње молитвене прозбе, све више и више настојећи да Бога приклони на милост.

11 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *