NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PSALAMA

TUMAČENJE PSALAMA

 

TUMAČENJE PSALAMA
 

 
Psalam 40
(1) Za kraj, psalam Davidov
 
Sadržaj
 
U ovom psalmu blaženima naziva one koji su poverovali u Hrista, a kao nagradu za njihovu veru obećava im Njegovu pomoć. Tu se pojavljuje i Sam Spasitelj, Koji osuđuje kneževe jevrejskog naroda, a najviše Svog izdajnika.
(2) Blažen je koji razume siromaha i ubogoga. Siromahom i ubogim naziva Hrista, koji bogat budući, nas radi osiromaši (2. Kor. 8; 9). Psalmopojac je ovde moralno učenje pretpostavio proroštvu, nameravajući da psalam bude od koristi i jednom i drugom. Koga on naziva blaženim? Onoga, koji razume siromaha i ubogoga, tj. onoga koji je shvatio da je Hristos, iako bogat, upravo zbog toga i osiromašio da bismo i mi ljubili uboge, kao braću našeg Tvorca i Sudije. Zbog toga je blažen onaj, koji dolično razmišlja o ubogima ili onaj, koji razume siromaštvo kakvo je Hristos zbog nas primio na Sebe. Kakva je korist od sirotoljublja (grč. φιλοπτωχια, ljubav prema siromašnima)? U zli dan izbaviće ga Gospod, što ukazuje na dan Suda koji će grešnicima doneti patnje i muke. Gospod će, međutim, izbaviti sirotoljubive, jer će im dug vratiti čovekoljubljem, kao onaj koji je od njih pozajmio milostinju i rekao i kroz Solomona: Ko poklanja siromahu Gospodu pozajmljuje (Priče Sol. 19; 17) i Svojim sopstvenim ustima: Kad učiniste jednome od ove moje male braće, Meni učiniste (Mt. 25; 40). U zli dan izbaviće Ga Gospod. Zlim danom se nazivaju i napadi iskušenja i neprijateljski progoni. Otuda, kako ja mislim, omogućuje da shvatimo da je dan Suda strašan i pogibeljan za bezakonike. Obećava da će ga potpuno poznanje onog siromaštva osloboditi od nedaća strašnog dana.
(3) Gospod će ga sačuvati, i živiće ga, i blaženim će ga učiniti na zemlji, i neće ga predati u ruke neprijatelja njegovih, tj. duhovnih neprijatelja.
(4) Svu postelju njegovu u bolesti njegovoj promenio si. Njemu će biti bolje, i u njemu će se dogoditi promena ka ozdravljenju; uobičajeno je da se u Svetom Pismu umesto reči promena upotrebi reč obraćanje, kao u sledećem primeru: Obratio si mi plač moj u radost (Ps. 29; 12).
(5) Ja rekoh: Gospode, pomiluj me, isceli dušu moju. David se moli zbog svog sopstvenog greha, budući da je u sebi samom poznao jednog od onih što su razumeli siromašnog i ubogog.
(6) Neprijatelji moji rekoše mi zlo. Od ovog stiha uvodi se (pominje se) Sam Hristos, Koji opisuje kako su Jevreji postupali s Njim. Trebalo bi pretpostaviti da je do ovog stiha prorok (David) govorio o sveceloj vaseljenskoj Crkvi, jer to više priliči svakom revnosnom hrišćaninu nego Čoveku Gospodnjem. Naime, svim onim što je rekao, Psalmopojac nije mislio samo na Njega jednoga, kao što su neki pretpostavljali. U tom slučaju, ne bi rekao sa članom: Blažen je koji razume (grč. ο συνιων) siromaha i ubogoga; ako bi bilo rečeno bez člana, onda bi označavalo bilo koga pojedinačno. Dakle, sada od ostalih članova Crkve prelazi na Samog Gospoda, tj. Hrista, koji kaže: Neprijatelji moji, itd. Kad će umreti, i kad će poginuti ime Njegovo? Nama je teško čak i da Ga vidimo.
(7) I (ko) ulažaše da vidi, uzalud Govoraše. Ovo govori o Judi, a to što je rečeno ima sledeći smisao: pristupivši Mi kao jedan od učenika, on je bio dvoličan i podmukao, jer uzalud govoraše, tj. u njemu nije bilo istine. Cpce njegovo sabra u njemu bezakonja. Odlučio je, kaže, da Me preda zavidljivcima. Izlažaše napolje u Govoraše, tj. rekao je: Šta ćete mi dati i ja ću vam Ga izdati (Mt. 26; 15)?
(8) Protiv mene šaputahu ce u neprijatelji moji. Misli na jevrejska izrugivanja, na jevrejsku zaveru i na tajne zamisli protiv Njega. Pri tom misli na arhijereje koji su se dogovorili s Judom i koji šaputahu kad su Judi iznosili svoje predloge o Isusu. Šaputahu, jer su se bojali naroda, i te predloge nisu smeli otvoreno da iznesu.
(9) Reč bezakonu iznošahu protiv mene, odnosno: Uzmi, uzmi, raspni Ga (Jn. 19; 15). A da su te reči bile protivzakonite, očigledno je iz onoga, što je rečeno: Bezazlenoga i pravoga nemoj ubiti (2. Mojs. 23; 7). Neće li se desiti da ležeći ne ustane! Podsmeva se zamislima Jevreja koji su smatrali da će Ga, kao jednoga od nas, uništiti smrću. Zbog toga On i kaže: Zar mislite da ćete život nadvladati smrću? To, što ću postradati, za Mene je san; za usnućem mora da usledi ustajanje. I smrt je, međutim, usnuće. Zbog toga i za smrću mora da usledi vaskrsenje.
(10) Jer čovek moga mira, u koga se uzdah, koji jeđaše hleb moj, podiže na me petu, poruge, zle namere, obmanu. Čovekom mira naziva Judu jer se činilo da, kao učenik, pripada blagonaklonima i prijateljima.
(11) A Ti, Gospode, pomiluj me i podigni me, i uzvratiću im. Tako po čovečijoj prirodi, zbog iscrpljenosti, govori Svom Ocu, iako je on Sam milost Boga i Oca, i vaskrsenje i život.
(12) Po tome poznadoh, da si me Ti hteo. Opet govori kao čovek, prinoseći Sebe na žrtvu Bogu i Ocu. Jer se ne obradova neprijatelj moj nada Mnom. Ukoliko Hristos ovo govori u ime celog čovečanstva, onda se pod neprijateljem mora podrazumevati onaj, koji nam je priugotovio smrt. Međutim, ukoliko je to rečeno u ime Samog Hrista, onda se pod tim podrazumevaju jevrejske starešine. Kleveta, koju su izmislili o Njegovom vaskrsenju, svedoči da su se oni (zbog vaskrsenja) ražalostili.
(13) A mene si zbog bezazlenosti (moje) prihvatio. Onaj, Koji je Sam svima zaštita, kaže da je dobio zaštitu, ne zato što je ona Njemu Samom bila potrebna jer je On Bog, nego zato što je postao čovek, i što to govori za ljude.
(14) Blagosloven Gospod Bog Izrailjev od veka i do veka. Sada izloženu pesmu zaključuje blagodarenjem. Od veka, kaže, sadašnjeg, do veka budućeg. Na taj način blagoslov, koji izgovaramo Bogu, počinje u ovom, a završava se u budućem veku. Delimično znamo i delimično prorokujemo (1. Kor. 13; 9), pa zbog toga delimično i blagosiljamo. A kada dođe savršeno, onda će prestati što je delimično,kaže Pavle (1. Kor. 13; 10), jer se napredovanjem ka boljem prekraćuje ono što je bilo delimično. Zbog toga Psalmopojac dodaje: Neka tako bude i udvostručuje molitvu. Blažen je onaj, koji ovde počne da blagosilja Boga verom i ostalim dobrim delima. Taj blagoslov tako ovenčava u budućem veku, da bezbožnima i nevernima ne dopušta da tamo (u budućem veku) blagosiljaju Boga.
Mora se primetiti da neki, podelivši ovo psaltirsko proroštvo na pet knjiga, ovde završavaju prvu knjigu budući da ovaj psalam na svom kraju, kao neki venac, sadrži blagosiljanje Boga. Iz tog razloga se na taj način dele i preostale četiri knjige.

Ključne reči:

9 komentar(a)

  1. Jagoda Milosavljević

    Hvala vam za sve ovo što ste pripremili za one koji veruju u Boga našega Gospoda Isusa Hrista. Ovo je jedini način da pravilno shvatimo i odgonetnemo Psalme, a ne da ih čitamo kao obično štivo. Sve ovo što činite i radite za vaše čitaoce doprinosi obrazovanju vernika Pravoslavne vere.

  2. Psalam 72….kakva divna uteha za nekoga slabog verom (kao ja) gledajući svet oko mene, gde vlada „knez ovog sveta“, gde na izgled napreduje zlo, a Hristovo stado postaje sve manje i manje.

  3. PSALTIR je pesma duše naše koja hrli GOSPODU. Hvala Bogu što nam je darivao ove divne stihove jer i ne razumevajući sve, naša duša peva u Gospodu. Sa ovim divnim objašnjenjem možemo da shvatimo i širinu i dubinu Božije ljubavi i zaštite koju pruža svima.

  4. Skoro sam poceo citati Psalme. Jako su lijepi. Ova tumacenja su od velijte koristi, kao i savjeti za sta i kada se cita koji Psalm. Ali, moj Psaltir se ne podudara sa ovim (brojevima) tumacenjima kao ni savjetima za sta je koji psalm. Na primer: ovdje psalm 55 kod mene je 56. Moj primjerak je preveo Djura Danicic.

    • Aleksandra

      Dragoljube,
      Verovatno imate isti Psaltir kao i ja (jednostavno izdanje izdavačke kuće PRAVOSLAVAC koje se uglavnom prodaje u crkvama), u kom su greškom podelili 9. psalam i od njega tako napravili 9. i 10. Pa su brojevi zbog toga dalje pomereni za po jedan sve do 148. Psalma koji se ponovo ispravno numerisan, jer su 146. i 147. Psalam spojeni u jedan, pa je tako početna greška u brojanju „nadoknađena“ i u Psaltiru i dalje ima ukupno 150 Psalama.

  5. Gospod će sačuvati ulazak tvoj i izlazak tvoj, od sada i do veka. Da li se ovaj stih može tumačiti i kao ulazak u neko društvo, neki krug ljudi, i kada se shvati da čoveku tu nije mesto iz ovog ili onog razloga, da se, uz Božju pomoć, i izađe bez posledica.

  6. Gospodine profesore, pročitajte Psalam 1 i komentare Sv Atanasija Velikog i Sv Vasilija Velikog na taj psalam. I to će vam upotpuniti vaše navedene misli. Hristos se Rodi!

  7. Neka nas Gospod Isus Hristos blagoslovi i podari nam nebeska i zemaljska blaga Njegova. Molitvama Njegove Prečiste Majke i Preblagoslovene Bogorodice Marije. Amin

  8. Pingback: Kakvim to neprijateljima želimo uništenje kada se molimo Bogu pomoću Psalama? – Tvrđava Istine

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *