NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PSALAMA

TUMAČENJE PSALAMA

 

TUMAČENJE PSALAMA
 

 
Psalam 2
Psalam Davidov. Proroštvo o Hristu
 
Sadržaj
 
Proglasivši u prvom psalmu starešine jevrejskog naroda za bezbožnike, grešnike i pogubnike, u ovom psalmu takođe pokazuje njihova dela i to pod onim nazivima kakve su i zaslužili. Završivši prvi psalam pominjući bezbožnike, time započinje drugi (psalam), poučavajući time da će gorepomenuti prihvatiti bezbožnike i razgneviti se na Spasitelja.
 
(1) Zašto se uzbuniše narodi i plemena smisliše zaludne stvapu? Uzbunom naziva nerazumnu gordost. Reč zašto odnosi se na sve ostale reči, odnosno, zbog čega plemena smisliše uzaludne stvari. I zaista, zar nije bio uzaludan njihov pokušaj – da ne prime Spasitelja svoga roda? Šta je uzrok takvoj mržnji, da se narodi i plemena okupljaju zajedno? To, što se oni uzbuniše, a to znači da su se oni u toj meri pogordili da su se nadmeno i s nekom razmetljivošću uzbunili i uzrujali. Ta sličnost je.uzeta od nerazumnog stremljenja konja, koje ništa ne zauzdava. To se dogodilo i Jevrejima koji su se pobunili protiv Hrista. Iz kog razloga su se plemena i narodi okupili zajedno! Pod rečima narodi i plemena podrazumeva ili Izrailjce, ili je reč narodi upotrebio za Iroda i Pilata, kao za neznabošce, a reč plemena za Izrailjce.
(2) Sabraše se capevu zemaljski, tj. Irod i Pontije Pilat su sami sebe odredili za to. Tako su ovo protumačili i sveti apostoli u Delima (Dela ap. 4; 2627). I knezovi se okupiše zajedno – tj. gorepomenuti književnici, fariseji i zakonici. Na Gospoda i Pomazanika (Hristosa) Njegovog, jer je zlonamernost protiv Hrista zlonamernost protiv Samog Boga Oca. I ako je Otac u Sinu i Sin u Ocu, zar se onda tom zlonamernošću Njima ne nanosi podjednaka uvreda?
(3) Raskinimo okove njihove. Ovde nedostaje reč: „govoreći“, da bi se dobio sledeći smisao: Sabraše se na Gospoda i Pomazanika (Hrista) Njegovog, govoreći: Raskinimo okove njihove, jer nisu hteli da budu u osveštanoj mreži, o kojoj je napisano: Carstvo je Nebesko kao mreža koja se baii u more (Mt. 13; 47). Zbacimo sa sebe jaram njihov,tj. težinu Zakona, o kojem je Gospod rekao: Jaram je moj blag, i breme je moje lako (Mt. 11; 30).
(4) Onaj koji živi na nebesima podsmejaće im se, kao onima koji većaju o nerazumnom delu. Onaj Kojeg su prikovali na krst i predali smrti, Sušti na nebesima i svesadržeći, čini njihove zamisli uzaludnim i ispraznim. Njegov Otac i zajednički Svevladika daće im zasluženu kaznu. I Gospod će im se podrugnuti, tj. poniziće ih, omrznuti ih i gnušati ih se. Podsmejaće im se je rečeno umesto „omrznuće ih i odvratiti se od njih“. Onaj, kaže Psalmopojac, koji je iznad tih što spletkare, podsmehnuće im se i pokazati da su njihove zamisli smešne, budući da oni preduzimaju nešto nerazumno. Smeh je disanje koje se ispušta kroz nozdrve, da bi se ponizili oni koji imaju visoko mišljenje o samima sebi. To se govori s posebnom upornošću, da bi se snažnije izrazila opravdanost podsmeha.
(5) Tada će im govoriti u gnevu Svome, i u jarosti Svojoj potrešće ih. Zar to nije ono isto vreme, kad su oni rekli: Raskinimo okove njihove! I šta im je rečeno u gnevu? Zar nije upravo ovo? Teško vama književnici i fariseji (Mt. 23; 13), od vas he se oduzeti Carstvo Božije (Mt. 21; 43) i teško vama, zakonicima (Lk. 11; 52), zato što ih je pokorila rimska vojska. Jarost i gnev se međusobno razlikuju po tome što je jarost gnev koji se rasplamsao i još uvek plamti, dok je gnev želja da se na uvredu uzvrati uvredom. Zbog toga je jarost gnev koji još nije dostigao svoju punoću, a gnev – sama punoća. Takvom tumačenju tih reči poučava sam kraj događaja. Rimska vojska je u svojoj najezdi razorila grad, spalila hram i usmrtila veći broj Jevreja, dok je one, koji su izbegli mač, pokorila i zarobila. Trebalo bi da verni zna da se jedno za drugim pominju dva lica. Kao prvo, Gospod Hristos, jer je rečeno: na Gospoda i na Pomazanika Njegovog, a zatim: Onaj koji živi na Nebesima podsmejaće im se, i Gospod će im se podrugnuti. Taj isti način kazivanja Psalmopojac je sačuvao i u onome što sledi.
(6) Ja sam od Njega postavljen car na Sionu. Govori i o onoj veri kakvu će, nakon što je odbaci narod Izrailjev, imati neznabošci. Sion pak označava Crkvu.
(7) Gospod reče meni: Sin Moj jesi Ti, itd, tj. Očeva priroda potvrđuje da sam Ja Sin. To nije izvršeno zapovešću, nego sama suština pokazuje da sam Ja – obličje bića Njegovog (Jevr. 1; 3). Sasvim uzgred dodato je „jesi“ u označavanju prevečnog rođenja,zato što je Sin svagda bio. Dodato je, međutim, Ja Te danas rodih da bi se označilo i rođenje po telu, zato što reč „danas“ označava vreme i upotrebljena je da bi označila rođenje u vremenu. Prema tome, na ljudsko rođenje odnose se i sledeće reči: Ja Te rodih. Vidiš li da Otac prisvaja i rođenje Jedinorodnog Hrista po ploti?
(8) U posed Tvoj daću krajeve zemaljske, (9) napasaćeš ih palicom Gvozdenom, tj. krstom, jer iako je u njemu veštastvo drveta, u njemu je i snaga gvožđa. Neki pod palicom podrazumevaju rimsku vlast.
(10) I sada, carevi, urazumite se, tj. razmislite i obratite se pokajanju. Naučite se sve sudije zemaljske. Rečju naučite se izražava se napredak, a rečima primite vaspitno karanje – savršenstvo.
(12) Primite vaspitno karanje, tj. evanđelsko učenje. Da ne poginete sa puta pravednog, Puta koji je o Sebi rekao: Ja sam put (Jn. 14; 6).
 
Tumačenje Jefimija Zigabena:
 
Drugi psalam je, kao i prvi, kod Jevreja bez natpisa. Njegov sadržaj je sledeći: on predskazuje podmukle zamisli neprijateljski raspoloženih prema Gospodu i Njegovom Pomazaniku (Hristu), a zatim i prizivanje neznabožaca i odbacivanje Jevreja.
(1-2) Zašto se uzbuniše narodi, i plemena smisliše zaludne stvari? Sabraše se carevi zemaljski, i knezovi ce okupiše zajedno na Gospoda i na Pomazanika Njegovog. Predvidevši proročkim zrenjem njihovu jarost i mahnitost, David sa jadikovanjem i suzama započinje ovaj psalam: Avaj, zašto se tako bezumno uzbuniše, podižući veliku pometnju i nameravajući sve da sruše? Pod narodima se podrazumevaju rimski vojnici zajedno sa Pilatom, a pod plemenima jevrejski narod sa Annom i Kajafom. Pod carevima (carevi zemaljski) i kneževima podrazumeva Iroda i Pilata, od kojih je prvi bio car, a drugi upravitelj (knez, arhont), kako se o tome, uz objašnjenje samog teksta, kazuje u Delima apostolskim (gl. 4. i 6; upor. Lk. 23; 1-15, Jn. 18; 12-14 itd). To, što su imenice carevi i kneževi upotrebljene u množini a ne u jednini, objašnjava se osobitostima jevrejskog jezika koji dopušta takvu upotrebu. U tome se može videti i drugi, tajanstveni smisao, odnosno, sa carem Irodom sjedinjen je još jedan car greha – đavo, koji se naoružao protiv Hrista, a sa knezom Pilatom sjedinjeni su mnogi kneževi, tj. poglavarstva i vlasti i Gospodari tame ovoga sveta, duhovi zlobe u podnebesju sa kojima, prema rečima apostola, treba da vodimo bitku (v. Ef. 6; 12). Budući da su u (Bogočoveku) Hristu sjedinjene dve prirode, jedna nevidljiva – tj. božanstvena, i jedna vidljiva – tj. čovečija, trebalo je da On vodi dvostruku borbu, tj. i sa vidljivim i sa nevidljivim neprijateljima. Reči: smisliše zaludne stvari upotrebljene su umesto reči uzaludno nastoje, zamišljajući da mogu pogubiti Onoga Koji je vaskrsao i živi u vekove. Te reči se odnose samo na Jevreje, koji su se oslanjali na Zakon i uzaludno izučavali Pisma, ne proniknuvši u njih i ne razumevši da sama ta Pisma svedoče o Njemu (v. Jn. 5; 59). Na Gospoda i na Pomazanika Njegovog, tj. bune se, ustaju i savetuju protiv Oca isto kao i protiv Njegovog Sina, Kojeg je On postavio za cara nad svim narodima, dajući ih Njemu u nasleđe kao Svom Pomazaniku. Ta bitka protiv Sina odnosi se i na Oca. Na taj način, na ovom mestu pod Gospodom treba podrazumevati Boga Oca, a pod Pomazanikom (Hristom) Boga Sina. Sam Otac je, po Svom božanstvenom domostroju, postavio Svog Sina za cara nad njima. Ako bi se u poslednjim rečima ovog stiha: Na Pomazanika Njegovog dopustilo čitanje: Na Pomazanika njihovog i ako bi se umesto jednine upotrebila množina, kao što se i može naći u mnogim prepisima Psaltira, onda bi se i misao, koja izražava taj odnos, morala raširiti i rasprostreti na sve, ne samo na Jevreje i neznabošce, nego čak i na same pale duhove, kao što je o Njemu i rečeno: Da se u Ime Isusovo pokloni svako koleno što je na nebesima i na zemlji i pod zemljom (Filiplj. 2; 11).
(3) Raskinimo okove njihove, i zbacimo sa sebe jaram njihov. Te reči su izgovorene u ime Svetog Duha, Koji verujućim potomcima zapoveda da se odreknu neznabožačkog idolopoklonstva i bezbožništva Jevreja, da raskinu okove ropstva prvih kojima su ovi bili svezani i da zbace sa sebe jaram drugih pod kojim su se, kao pod nepodnošljivim i ubistvenim bremenom, mučili pod Zakonom. Umesto toga, na sebe će prihvatiti blagi i laki jaram Hristov, koji ljubavlju razblažuje i oživotvorava i težinu Zakona i okove ropstva. Ili je on to možda rekao u ime onih koji su, pobunivši se i rečju i delom, na krst razapeli Hrista, zbacili sa sebe jaram pokornosti Sinu i raskinuli okove svake potčinjenosti Ocu, s Kojim su bili vezani po samim zakonima prirode.
(4) Onaj koji živi na nebesima podsmejaće im se, i Gospod će im se podrugnuti. Na ovom mestu, bogohulnici kao da se zaustavljaju u svom bogohuljenju time što im se kaže da će im se podsmehnuti Otac Koji živi na nebesima i Sin Koji je po svom božanstvu Gospod svake tvari. Kazivanje dobija pooštren ton, što je trebalo da im pokaže i da ih ubedi u to, koliko su bili nerazumni što su pokušali ono što je uzaludno i nemoguće, misleći da će umrtviti Samog Gospoda, izvor i načalo večnog života (v. Jn. 3; 16), što su neznabošci umesto Boga izabrali demone i što su se Jevreji, umesto istinom, zadovoljili prividom.
(5) Tada će im Govoriti u Gnevu Svome. Gospod im je govorio onda, kada je Hristos javno razobličio Jevreje u njihovim nepravdama, nagoveštavajući im buduće nesreće koje će ih sustići. Pri tom je, nabrajajući te nesreće, više puta ponavljao reči: Teško vama, književniii i fariseji, da bi kao zaključak dodao: Od vas će se uzeti Carstvo Božije (Mt. 21; 23,43).
I u jarosti Svojoj potrešće ux. Negodujući na njihovu krajnju izopačenost i razotkrivajući im pogubne posledice kojima će neminovno biti izloženi, On ih dovodi u pometnju i strah usled nedoumica o različitim pretpostavkama, budući da su mnogi od njih Hrista smatrali za proroka. Drugi pod ovim podrazumevaju onaj nesrećni položaj, u kojem im je pretila opsada i porobljavanje od strane Rimljana. Neki pak vezuju ovaj stih za budući Sud, kada će ih Vrhovni Sudija zbog njihovih grehova predati strašnoj kazni.
Reči gnev i jarost ponekad imaju istovetno značenje, a ponekad se po svom značenju razlikuju u većoj ili manjoj meri, tako da jarost u tom slučaju izražava viši stepen gneva.
(6) A Ja sam od Njega postavljeni Car. I dalje govori u ime Hrista, jer je proroštvima svojstveno da se u njima menjaju i lica i predmeti, a što se često može videti kod proroka koji nisu prorokovali po sopstvenoj volji nego pokrenuti Svetim Duhom (v. 2. Petr. 1; 21), ispunjavajući svoje služenje kao živa oruđa. Hristos predskazuje o carstvu koje Mu je Otac predao kao čoveku, o čemu je i On Sam posvedočio nakon Svog vaskrsenja, govoreći: Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji (Mt. 18; 18).
Na Sionu, Gori svetoj Njegovoj, javljajući zapovest (naredbu, grč. προσταγμα)[1] Gospodnju. Pod gorom koja se naziva Sion podrazumeva se vascela Judeja, a reči teksta dobijaju sledeći smisao: Ja sam postavljen kao Car i obznanjujem evanđelske zapovesti na gori Sion, tj. u Jerusalimu. Naredbom Gospodnjom naziva same te zapovesti i time pokazuje jedinstvo Svoje volje sa voljom Očevom. Ja ne mogu ništa činiti Sam od Sebe, govorio je On, propovedajući na zemlji evanđelsko učenje: Kako čujem, onako sudim, a sud je Moj pravedan, jer ne tražim volju Svoju nego volju Oca koji Me je poslao (Jn. 5; 30); Ja ne govorih Sam od Sebe, nego Otac Moj koji Me posla, On Mi dade zapovest šta da kažem i šta da Govorim (Jn. 12; 49); Ja i Otac jedno smo (Jn. 10; 30).
(7) Gospod reče Meni: Sin Moj jesi Ti, Ja Te danas rodih. Ove reči izražavaju i prevečno rođenje Boga Sina od Boga Oca i božanstvenu ikonomiju (domostroj) o Njegovom ovaploćenju u vremenu. Rečju danas kao da se izražava granica između vremena i večnosti, kada je prevečni Sin Božiji postao Bogočovek, predviđen još pre postanja sveta i javljen radi nas u poslednja vremena, kada dođe punoća vremena (1. Petr. 1; 20 i Gal. 4; 4). Rečju rodih označava samo ispunjenje ikonomije (domostroja) i Njegovo ovaploćenje, jer se Bog Otac naziva Tvorcem i Sazdateljem svega.
(8) Traži od.Mene, i daću Ti narode u nasledstvo Tvoje. Budući da je Hristos po telu pripadao jevrejskom plemenu, On se s evanđelskom propovedi najpre obratio njima kao Svojim saplemenicima. Međutim, kad Ga oni nisu prihvatili, On se prirodno obratio neznabožačkim narodima, podstaknut na to i Očevom voljom da za Svoje nasleđe izabere neznabošce. I zaista, trebalo je da Sin Božiji, imajući zajednicu u čovečijem telu i krvi (Jevr. 2; 14), ima zajednicu i u čovečanstvu uopšte.
I u posed Tvoj krajeve zemaljske, tj. vlast Tvog nasleđa rasprostiraće se do samih granica zemlje. Tako se i dogodilo, jer se evanđelska reč raširila po čitavoj zemlji i po svim krajevima vaseljene. I Sam Otac predlaže Sinu da za Sebe zatraži ovo nasleđe, iskazujući time Svoju blagonaklonost i želju da vaspostavi vascelo palo čovečanstvo. I Sin, sasvim prirodno, posreduje pred Ocem za to, jer se On ovaplotio radi nas, ljudi, i radi našega spasenja. Postavši Bogočovek, On je postao i Posrednik između Boga i ljudi. Dakle, Neka se postide i posrame Jevreji, jer ne mogu da nađu drugu ličnost na koju bi se mogle primeniti ove reči. Ko bi, osim Hrista, mogao da zadobije takvu vlast?
(9) Napasaćeš ux palicom gvozdenom, kao sasude grnčarske razbićeš ih. Većina tumača smatra da prorok – psalmopojac ovde misli na Jevreje i kao da kaže: One, koji nisu prihvatili Tvoju propoved razbićeš gvozdenom palicom kao glinene posude. Time označava njihovo porobljavanje i vlast Rimljana nad njima. Naime, kad su Jevreji odbacili carstvo Hristovo i za svog cara priznali ćesara (cezara) (Jn. 19; 15), samim tim su utvrdili njegovu vlast, zbog koje su i propali. Njegova palica je nazvana gvozdenom usled njene nepodnošljive težine. Takvo značenje ima ovaj izraz u Otkrovenju (2; 27) i u viđenjima proroka Danila. Drugi pretpostavljaju da se ovde govori o spasenju neznabožaca i tumače ovo mesto na sledeći način: Napasaćeš ih palicom gvozdenom znači isto što i kažnjavaćeš ih, obuzdavati i urazumljivati Svojom svemogućom silom i, kao što grnčar svoje sasude, kad vidi da nisu uspeli, razbija i baca u oganj da bi od njih načinio nove, tako ćeš i Ti, Gospode, Svojom blagovešću razbiti mudrovanje neznabožaca, a zatim ih obnoviti u kupelji preporođenja, zagrejavši njihova srca božanstvenom toplotom ljubavi u Duhu Svetom.
(10) I sada, uapevu, urazumite se, naučite se, sve sudije zemaljske. Izraz sada ima ovde značenje završnog naglaska i time kao da želi da kaže sledeće: „I vi, moćni carevi Rimljana i drugih naroda, i vi, sudije zemaljske, koji sudite svim ljudima što žive na zemlji, budući iskustvom naučeni kakvim su nesrećama izloženi oni, što su nerazborito odbacili Hrista a znajući da je On za Svoje nasleđe izabrao vas, urazumite se i odbacite svoje pređašnje bezumlje. Umudrite se na spasenje, rukovodeći se i iskustvom i božanstvenim Pismom.“ U likovima glavnih predstavnika (naroda), kojima se obraća prorok, on podrazumeva i sve one koji su im potčinjeni.
(11) Služite Gospodu sa strahom. „Budući da vi već znate i da razumete“, obraća im se on u nastavku, „da je Hristos i Bog i pravedni Sudija, i da svima daje platu, a da ste vi, kao Njegova svojina, počastvovani da budete imenovani kao Njegovo nasleđe, sada vam je preostalo da Mu, obuzdavši svoje strasti i ustrojivši svoj način života, sa strahom služite kao svom Gospodu, jer gde je strah Božiji, tamo je i izvršenje Njegovih zapovesti.“
I radujte se Njemu sa trepetom. “ Dok Mu služite, radujte Mu se kao svom Spasitelju i Zastupniku. To isto kaže i apostol: Radujte se svagda u Gospodu, u opet velim: radujte se (Filiplj. 4; 4)! Međutim, neka ta vaša radost ne bude bez trepeta. Radujte se s nadom i, istovremeno, strahujte zbog greha, jer je Njegov sud pravedan i nepotkupljiv, i od njega se niko neće sakriti.“
(12) Primite vaspitno karanje. Prorok time pojačava ono što je već rekao u 10. stihu: „urazumite se i umudrite, konačno i potpuno“, iskazujući to u sažetom vidu.
Da se ne razgnevi Gospod i poginete sa puta pravednog. Putem pravednim naziva se određeni način života pravednika, jer kod Jevreja put ima različita značenja, zavisno od toga po kakvom putu neko korača.
Kada se razgori uskoro Gnev Njegov. Time ukazuje na dan Suda, pri čemu izrazom uskoro iskazuje njegovu neminovnost. Iako Gospod i sada ponekad pokazuje Svoj gnev nad grešnicima, On ga brzo ublažuje i biva dugotrpeljiv, ostavljajući mesto za njihovo pokajanje.
Blaženi svi koji se uzdaju u Njega. Blaženi su oni koji preziru ovozemaljska blaga i svu svoju nadu i uzdanje polažu na Boga.
Neki tvrde da je ovaj psalam nastavak prethodnog i da oni čine jedan psalam, zaključujući to na osnovu toga što David prvi deo započinje, a drugi završava blaženstvom.
 


 
NAPOMENE:

  1. Pored toga što označava zapovest, grč. imenica „προσταγμα“ može se prevesti i kao naredba, pravilo, pouka ili učenje, prim. prev
Ključne reči:

9 komentar(a)

  1. Jagoda Milosavljević

    Hvala vam za sve ovo što ste pripremili za one koji veruju u Boga našega Gospoda Isusa Hrista. Ovo je jedini način da pravilno shvatimo i odgonetnemo Psalme, a ne da ih čitamo kao obično štivo. Sve ovo što činite i radite za vaše čitaoce doprinosi obrazovanju vernika Pravoslavne vere.

  2. Psalam 72….kakva divna uteha za nekoga slabog verom (kao ja) gledajući svet oko mene, gde vlada „knez ovog sveta“, gde na izgled napreduje zlo, a Hristovo stado postaje sve manje i manje.

  3. PSALTIR je pesma duše naše koja hrli GOSPODU. Hvala Bogu što nam je darivao ove divne stihove jer i ne razumevajući sve, naša duša peva u Gospodu. Sa ovim divnim objašnjenjem možemo da shvatimo i širinu i dubinu Božije ljubavi i zaštite koju pruža svima.

  4. Skoro sam poceo citati Psalme. Jako su lijepi. Ova tumacenja su od velijte koristi, kao i savjeti za sta i kada se cita koji Psalm. Ali, moj Psaltir se ne podudara sa ovim (brojevima) tumacenjima kao ni savjetima za sta je koji psalm. Na primer: ovdje psalm 55 kod mene je 56. Moj primjerak je preveo Djura Danicic.

    • Aleksandra

      Dragoljube,
      Verovatno imate isti Psaltir kao i ja (jednostavno izdanje izdavačke kuće PRAVOSLAVAC koje se uglavnom prodaje u crkvama), u kom su greškom podelili 9. psalam i od njega tako napravili 9. i 10. Pa su brojevi zbog toga dalje pomereni za po jedan sve do 148. Psalma koji se ponovo ispravno numerisan, jer su 146. i 147. Psalam spojeni u jedan, pa je tako početna greška u brojanju „nadoknađena“ i u Psaltiru i dalje ima ukupno 150 Psalama.

  5. Gospod će sačuvati ulazak tvoj i izlazak tvoj, od sada i do veka. Da li se ovaj stih može tumačiti i kao ulazak u neko društvo, neki krug ljudi, i kada se shvati da čoveku tu nije mesto iz ovog ili onog razloga, da se, uz Božju pomoć, i izađe bez posledica.

  6. Gospodine profesore, pročitajte Psalam 1 i komentare Sv Atanasija Velikog i Sv Vasilija Velikog na taj psalam. I to će vam upotpuniti vaše navedene misli. Hristos se Rodi!

  7. Neka nas Gospod Isus Hristos blagoslovi i podari nam nebeska i zemaljska blaga Njegova. Molitvama Njegove Prečiste Majke i Preblagoslovene Bogorodice Marije. Amin

  8. slavica obrenović

    Hvala Bogu milom da sam pronašla ovo tumačenje,mnogo je lakše. Iako se štošta razumom ne shvati, srcem se razume.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *