NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PSALAMA

TUMAČENJE PSALAMA

 

TUMAČENJE PSALAMA
 

 
Psalam 37
(1) Psalam Davidov, za sećanje, o suboti
 
Sadržaj
 
David je ovaj psalam ispevao sećajući se nesreće koja ga je mučila, a kojoj je bio izložen zbog greha. Osim toga, moli se Bogu za sebe da mu podari subotovanje, odnosno počinak od nesreća.
(2) Gospode, nemoj me jarošću Tvojom karati, niti me Gnevom Tvojim kazniti. Jarošću i Gnevom Božijim nazivaju se demoni koji služe za kažnjavanje i sile koje služe za osvetu. Na taj način, on se moli da ne bude kažnjen posredstvom zlih sila i poslanja gnevnih angela, nego posredstvom spasonosnih reči. Gospod nas kažnjava zato, da bismo se sećali vrline. Sveti (David) se ne odriče karanja i kažnjavanja, nego karanja i kažnjavanja u gnevu i jarosti.
(3) Jer strele Tvoje zabodoše se u mene. Strelama naziva sile kažnjavanja. I spustio cu na me ruku Tvoju. Dotakla me je, kaže, Tvoja ruka, koja me kažnjava za greh.
(4) Nema iscelenja telu mome od lica gneva Tvoga. Kad me sustigao Tvoj gnev, oslabilo je i moje telo. Nema mira u kostima mojim od lica gneva Tvoga. Iznemogla je sila moje duše, a razlog te slabosti je greh.
(5) Jer bezakonja moja prevaziđoše glavu moju. Srušila me je, kaže, težina grehovnog bremena. Muči me zlosmradije onih zagnojenih rana koje sam poneo na sebi kad sam odbacio razboritost i uzrevnovao na bezumlju. Zbog toga sam lišen svake radosti i neprestano jadikujem, zbunjujem se i ne nalazim načina da žalost pretvorim u radost. Kao breme teško opteretiše me. Najtežima naziva snažne prekore savesti, koji ga dovode do očajanja.
(6) Usmrdiše se i zagnojiše rane moje, jer je svaki greh gnusan i smradan, i kad duša ne bi pala u bezumlje, ne bi ni pretrpela greh. Iz ovoga upoznajemo svojstvo greha. Kakvo je to svojstvo? Svojstvo da nam se grehovi dešavaju usled bezumlja.
(7) Sav dan postiđen hodih. To se mora ponavljati onima, koji se mnogo smeju i vesele.
(8) Jer se slabine moje ispuniše porugama, zato što sam video kako mi se izruguju moji neprijatelji. Pod tim podrazumeva duhovne neprijatelje.
(9) Zlostavljan bih i unižen veoma. Od te želje, kaže, požnjeo sam to da sam pao na zemlju i neprestano jadikovao usled tegobnih patnji srca. Zbog toga sam, izmenivši delanje želje, učinio da ona služi Božijoj volji, jer Psalmopojac dodaje: Rikah od uzdaha srca mojega. Bičujući savest, primorao je svoje srce na česte uzdahe.
(10) Uzdisanje moje od Tebe se ne sakri. Neka mi se pred Tobom uračuna i moja želja da Ti prinesem pokajanje. Ma koliko da je u meni želja, želim da se spasem. A šta je želja Hristova? Da za nas savrši Pashu (v. Lk. 22; 15).
(11) Srce moje smuti se, ostavi me snaga moja. Srcem naziva razum. I svetlost očiju mojih i ona nije sa mnom. Svetlost očiju je Duh, koji je zablistao očima njegovog uma.
(12) Prijatelji moji i bližnji spram mene dođoše i staše. Kad sam bio poražen, oni su mi se suprotstavili. To govori o Avesalomu i Ahitofelu.
(13) I najbliži moji na odstojanju stadoše, jer su ga angeli, koji su mu u svemu pomagali, napustili zbog greha. Možda se svete sile udaljuju u vreme iskušenja zbog ispitivanja ili pak zbog kažnjavanja iskušavanoga. Tražitelji duše moje užurbaše se. Verovatno je da su onda, kad su ga napustili angeli, demoni počeli snažnije da ga napadaju. I koji mi iskahu zla govoriše pogubne stvari, tj. govorili su jedan drugome, pripremajući mi zamke.
(14) A ja kao gluh ne slušah, itd. Dok su oni to govorili, činilo se da ne slušam i ne govorim, jer mi je greh oduzeo odvažnost.
(16) Jer u Tebe se, Gospode, pouzdah. (17) Jer rekoh: Da mi se ne poraduju neprijatelji moji. U takvom mnoštvu nesreća imao sam, kaže, jednu nadu u spasenje – onu pomoć koju ćeš mi Ti ukazati.
Iuspoticanju nogu mojih biše nada mnom velerečivi. Greh, koji je pokolebao moje noge, dao im je povod da se uzohole nada mnom.
(18) A ja sam na udarce spreman, i bol je moj stalno preda mnom. Ispoveda da spremno prihvata kaznu koja ga upravlja na dobar put.
(19) Jer bezakonje moje ja ću objaviti, i brinuću se za grehe svoje. Zbog toga i bivam samome sebi tužitelj, i svim silama nastojim da ozdravim.
(20) A neprijatelji moji uživaju, i osiliše se nada mnom. Iako, kaže, nisam neosetljiv za greh nego se, naprotiv, stalno brinem zbog njega, ipak vidim da se moji neprijatelji ukrepljuju. Ti neprijatelji, koje ničim nisam uvredio, koji me okrivljuju za greh i pretvaraju ga u izgovor da se pobune protiv mene, počeli su da me progone, govoreći da pravedno postupaju. Ja sam im postao mrzak kao mrtvac. Zbog toga Te molim, Gospode: ne udaljuj se od mene, nego mi pohitaj u pomoć (st. 22-23).

Ključne reči:

11 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *