NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PSALAMA

TUMAČENJE PSALAMA

 

TUMAČENJE PSALAMA
 

 
Psalam 21
(1) Za kraj, o zaštiti jutarnjoj. Psalam Davidov.
 
Sadržaj
 
Predstojeći psalam poje o zaštiti jutarnjoj, odnosno o tome da je Jedinorodni Logos Božiji, Koji je, prema onom što je napisano, Istok s visina (Lk. 1; 78), zablistao i oslobodio nas od noći i pomrčine đavolske. Ili se, možda, zaštitom jutarnjom naziva i vaskrsenje Spasiteljevo, budući da je Hristos ustao vrlo rano (Lk. 24; 1) i ljudskoj prirodi otvorio put ka nepropadljivosti (netruležnosti). Taj psalam poje sam Hristos u ime čovečije prirode, i jasno nam predstavlja da je On u vreme raspeća postradao od Jevreja.
(2) Bože moj, Bože moj, čuj me; zašto si me ostavio! Spasitelj to govori u ime čovečije prirode i, da bi okončao kletvu i Očevo lice obratio ka nama, moli Oca da pogleda, primenivši našu potrebu na Samoga Sebe, jer smo zbog Adamovog prestupa odbačeni i ostavljeni, dok smo sada prihvaćeni i spaseni. Daleko su og spasenja moga reči padova mojih. Zapazi opet da se u Hristu čovečanstvo moli za svoje oslobađanje od pada ili od prestupa, i od reči o njima. Očigledno je da za svakoga moli pravdu kakva mu dolikuje.
(3) Bože moj, vičem u danu i Ti ne čuješ; i u noći, i to mi nije bezumno.[1] Ovo se mora čitati sa znakom interpunkcije. Pokazuje nam da plod molitve nije beskoristan, jer je rečeno: to mi nije bezumno, tj. jasno znam da he me On uslišiti čim Ga prizovem. Obitavajući u svetima, čiji je um ustremljen ka Tebi, činiš ih Svojom pohvalom i slavom.
(4) Ti u svetima obitavaš[2], Hvalo Izrailjeva, tj. Ti si – ili Onaj Kojeg hvali Izrailj, ili pak Onaj, Koji je Sam po Sebi – pohvala.
(5) U tebe se uzdaše oci naši, uzdaše se, i izbavio si ih. Svojim ocima po telu naziva patrijarhe i proroke. Ukazuje i na korist od tog nadanja, govoreći: i oni, koji su po telu bili pre Mene, odnosno proroci, a takoće i patrijarsi, polagali su nadu u Tebe i očekivali Moje blistanje (proslavljenje), i nisu se prevarili u svojim nadama.
(7) A ja sam crv a ne čovek. Poučava siromaštvu duhom (smirenoumlju), a posebno one koji pristupaju Bogu. Podsmeh ljudima i rug narodu. Evanđelje jasno kaže da se to na Njemu ispunilo u vreme raspeća, kada su prolaznici glavama pokazivali na Njega i govorili: Ako si Sin Božiji, siđi s krsta (Mt. 27; 40. i Mk. 15; 30).
(10) Jer si Ti koji si me izvadio iz utrobe. Ovo kaže zato, što se ovaplotio po Očevom blagovoljenju, jer je rečeno: A kad dođe punoća vremena, posla Bog Sina svojega koji se rodi od žene (Gal. 4; 4). Svog Oca naziva nadom i to govori kao čovek. Bog je jedino Hrista izvadio iz Marije, jer se ostali ljudi ne vade iz majčine utrobe nego izlaze odatle, kao što je rečeno: Izađe Isav, kao runo rutav (1. Mojs. 25; 25).
(11) Tebi sam privržen od materice, iz utrobe… I ovde kao da se moli u ime ljudske prirode, jer su Ga napustili čak i Njegovi učenici. Nakon toga predskazuje vidove patnji.
(13) Opkoliše me telci mnogi. Pod tim podrazumeva starešine jevrejskog naroda.
(15) Kao voda razlih se i rasuše se sve kosti moje. Svojim kostima naziva svete tajnovodce (mistagoge): ako Crkva predstavlja Njegovo telo onda.one koji je podržavaju ispravno možemo da zamislimo kao kosti. Slušamo da je kod Evanđeliste rečeno kako su se, nakon što su Ga uhvatili vojnici, Njegovi učenici rasejali i pobegli od Njega, slično vodi koja se razliva po ravnici. Osim toga, svete dogme Crkve su kosti premudrosti, i zakon je Jevrejima zabranjivao da se one narušavaju u vreme Pashe, jer je rečeno: Kosti da mu (pashalnom jagnjetu) ne prelomite (2. Mojs. 12; 46). Posta srce moje kao vosak topljen – ovo je izraz svojstven jadikovanju, budući da je napisano: Poče se žalostiti i tugovati (Mt. 26; 37). Jadikuje zbog jevrejskog naroda i zbog izdajnika, jer su svojim bezbožništvom prema Njemu same sebe bacili u propast.
(16) Sasuši se kao opeka snaga moja, i jezik moj prilepi se za grlo moje. Time predstavlja Svoju žeđ na časnom krstu, kad je zatražio da pije i kad su Mu prineli žuč i ocat. Zato i kaže: Jezik moj prilepi se za grlo moje. Iu prah smrtni nizveo si me, jep je, po blagodati Božijoj okusio smrt za ceo svet. Međutim, Hristos nije nizveden u smrt nego u prah smrtni, jer ne bi ostavljena duša Njegova u adu niti telo Njegovo vide truljenja (Dela ap. 2; 31).
(17) Jer me okružiše psi mnogi. Time opet označava narodne starešine. Probodoše ruke moje i noge. Govori o klinovima, kojima je prikovan za krst.
(18) Izbrojaše sve kosti moje, opipavši (što se i prirodno dogodilo) čitavo Njegovo telo i premerivši svaku kost, da bi znali gde da zakuju klinove. Oni me pogledaše i prezreše me, tj. oni su Me ismejali. Govori i o purpurnoj haljini (hlamidi), i o trnovom vencu, i o trski umesto skiptra (žezla).
(19) Razdeliše odeću moju među sobom. O tome je jasno napisano u Evanđeljima.
(20) A Ti, Gospode, ne udalji pomoć Tvoju odmene. Svoje reči pretvara u molitvu. Uz Tvoju pomoć, kaže, i uz Tvoje zastupništvo, nakon tri dana ustaću iz mrtvih i pokazati ispraznost njihove zlonamernosti. Ovo nam služi kao obrazac kako da u iskušenjima prizivamo Boga u pomoć, a ne da padamo u čamotinju (uninije) i da zbog patnji oslabimo.
(21) Izbavi dušu moju od mača. Time, tj. mačem, pasjom rukom, lavljim ustima i rogom nosoroga izobražava zlobu i bezumlje Jevreja. Mačem se može nazvati i đavo koji neprestano nastoji da pozledi. Dušu Svoju naziva jedinorodnom („jedinicom“), jer je ona odvojena i razlučena od drugih duša (budući da su sve duše upoznale greh, a ona nije), ali i zato što je jedino ona, zajedno s telom, svagda sjedinjena s Bogom Logosom. Hristos je jedini kojeg čine dve suprotnosti, savršeni Bog i savršeni čovek. Međutim, budući da je daleko od tih grešnih duša, On pristupa k njima.
Jedinorodnom možda naziva i Crkvu koja stoji pred Njim, jer ona nema ni mrlje ni poroka (v. Ef. 5; 27), ispunjavajući se od besprekornih po napredovanju, od šezdeset carica i osamdeset inoča (Pesma 6; 7) I iz ruke pseće jedinorodnu (jediniiu) moju. Rukom psećom naziva i ono, što je taj pas učinio, i samog psa, jer je rečeno: Nije dobro uzeti hleb od deie i baciti ga psima (Mt. 15; 26).
(22) Spasi me iz usta lavljih i od rogova nosoroga smernost moju.
(23) Kazivaću Ime Tvoje braći mojoj, usred Crkve hvaliću Te, jer nas je naučio poznanju Onoga, koji je po prirodi i po samoj istini Bog i (poznanju) Njemu jednosušnog Oca. I opet se, kao čovek, sjedinjuje posredstvom Crkve.
(24) Koji se bojite Gospoda, hvalite Ga; sve seme Jakovljevo, proslavite Ga. Budući da Crkvu čine i (nekadašnji) neznabošci i Jevreji, i jedne i druge podstiče na psalmopojanje. Naziva ih Jakovom i Izrailjem, jedne po praroditelju a druge po vrlini, jer je ona, isto kao i poreklo, dovoljna da ukrasi. Dakle, bilo je uobičajeno da se Jevrejima nazivaju i oni, koji Zakonu pristupaju dolazeći iz neznabožačkih naroda. Tome nas poučava istorija Dela (apostolskih), jer božanstveni.Pavle, obraćajući se narodu, ovako kaže: Ljudi Izrailjci i koji se Boga bojite (Dela ap. 13; 16).
(25) Jer ne ponizi. Jedinorodni jasno pokazuje Svoje zasluge radi nas.
(26) O Tebi je pohvala moja. Pohvalom naziva slavoslovlje. U tome se može videti i ono proslavljenje od Oca, kada je sa neba došao Glas: I proslavih, i opet ću proslaviti (Jn. 12; 28). Ili, kao što sam Ja Tebe učinio poznatim (tj. otkrio te) ljudima, tako ćeš i Ti, nesumnjivo, učiniti da se Meni ukaže ta ista čast, i govoreći: Ovo je Sin Moj (Mt. 3; 17), otkrio si Me Petru (Mt. 16; 17) i ostalima. Molitve moje uzneću.[3] U božanstvenom Pismu, molitvom se naziva obećanje. Zbog toga, ispunjavanje poslušanja Ocu, kakvo je Sin izvršio čak do smrti po telu, može se prihvatiti i kao ispunjenje molitve koju je On uznosio (odavao) Ocu.
(27) Ješće ubogi i nasitiće se. Time se obznanjuje prizivanje neznabožaca.
(28) Opomenuće se i obratiće se Gospodu svi krajevi zemaljski. Iako je On kao Bog Svecar, kaže se da će zavladati nad onima koji su na zemlji jer će ih od demonske prelesti obratiti ka veri u Njega, ka blagodarenju (zahvalnosti) i pravdi.
(29) Jer je Gospodnje Carstvo, i On će vladati svim narodima. Bog nije samo Bog Jevreja, kako to oni misle, nego Tvorac vascele ljudske prirode. To kaže i apostol: Ili je Bog samo Judejaca, a ne i neznabožaca? Jer jedan je Bog koji će opravdati obrezanje iz vere i neobrezanje verom (Rim. 3; 29-30).
(30) Jedoše i pokloniše se svi moćnici zemaljski, tj. okusili su duhovnu hranu. Moćnicima ih naziva po tome što se hrane božanstvenim rečima. Pred Njim he se pokloniti svi koji silaze u zemlju. Ovo kaže zato, što verujući pred Njim priklanjaju kolena. Međutim, to su bili oni koji su davno poverovali. Svi koji silaze u zemlju, tj. koji padaju u propast i truležnost, jer nisu videli Gospoda.
A duša će moja Njemu živeti, (31) i seme moje služiće Njemu, jer je život, koji je na zemlji vodio Hristos po telu, bio svet i neporočan. On je jedini koji nije sagrešio, iako je u svemu postao sličan nama i na Sebe primio greholjubivo telo. Pod semenom Božijim mogu se podrazumevati oni, koje je On prizvao kroz veru. I javiće se Gospodu rod dolazeći. I to obznanjuje o neznabošcima.
(32) Narodu koji će se roditi (objaviće) ono što učini Gospod. To je slično onome što je rečeno: Koji se ne rodiše od krvi, ni od volje telesne, ni od želje muževljeve, nego od Boga (Jn. 1; 13).
 
Tumačenje Jefimija Zigabena
 
Prema Teodoritu i Grigoriju Bogoslovu, očigledno je da se ovaj psalam odnosi na Hrista. On prorokuje o Njegovom očovečenju i spasonosnom stradanju, što se na kraju i dogodilo. Pored toga, u natpisu stoji „na zaštitu jutarnju“, jer sadrži Hristovu molbu Ocu da Ga zaštiti i da Mu u stradanjima ukaže pomoć koja će Ga ukrepiti. Tome je dodato: „jutarnju“, tj. Hristovu; naime, Hristos je jutro ili početak dana, budući da je Hristos, kao sunce pravde i svetlost poznanja, uistinu zablistao u nama koji smo se nalazili u mraku zablude. Hristos se molio Ocu kao čovek, naučivši time i nas da se molimo u času svoje smrti, budući da se u vreme smrti plaše i oni pravedniji. Neki prihvataju jedan predlog umesto drugog, odnosno „o“ umesto „na“ (jer je i takav način izražavanja bio uobičajen u starini) i kažu da je to psalam o stradanjima Hristovim: ona su zaštita jutarnja, jer nam je već tada u nama zablistalo duhovno jutro – Hristos, pošto je zajedno sa smrću, pobedio i onoga koji je nad njom (smrću) imao vlast, tj. đavola.
(2) Bože moj, Bože moj (čuj me), zašto si me ostavio! Te reči, koje su svojstvene ljudskoj bojažljivosti, uveravaju nas u istinitost Hristovog očovečenja, tj. uveravaju nas da je On bio savršen čovek i da je, prema tome, bio podložan ljudskom strahu. Čuj me, rekao je Ocu. Oni, koji nekoga predaju dželatima na smrt, odvraćaju svoje oči i više ne vide onoga koji će biti kažnjen. Zašto si me ostavio! Gospod ove reči ne izgovara zato, što se Otac u nekom trenutku odvojio od Njega nakon ličnog sjedinjenja Sina i Boga s čovečijom prirodom, nego On to govori usled straha od smrti. „Ako mi Ti, Oče, ne uskratiš Svoju pomoć, Ja se neću uplašiti smrti.“ O tom strahu Gospodnjem govori i evanđelist, pripovedajući da je On, moleći se u (Getsimanskom) vrtu, preklinjao da Ga mimoiđe čaša smrti: Oče moj, govorio je On, ako je moguće, neka Me mimoiđe čaša ova (Mt. 26; 39). Početak ovog psalma Gospod je na jevrejskom jeziku gromoglasno izgovorio na krstu: Ili, Ili, lima savahtani (Mt. 27; 46), tj. Bože moj, Bože moj zašto si me ostavio, odnosno, zašto si me ostavio, da me obuzme strah u ono vreme kada je, kao što znaš, duh srčan, ali telo slabo? Ili, zašto si dopustio da budem ubijen, kad znaš da Ja nisam učinio ništa dostojno smrti?
Daleko su od spasenja moga reči padova mojih. Kazne, kaže, za moje grehove daleko su od mog spasenja, tj. ne sprečavaju moje spasenje, pošto ni te kazne ni ti grehovi uopšte nisu moji: Ne učini nepravde, kaže prorok (Isa. 53; 9). Moja smrt je kazna za one što su sagrešili, a ne za moje grehove. Možda se može razumeti i tako, da Hristos ovde predstavlja vascelu ljudsku prirodu, kao srodan sa njom i govoreći u njeno ime: „Zašto si Ti, Bože moj, ostavio mene, vascelog čoveka, da umrem?“ Zatim dodaje i razlog ovog napuštanja, odnosno da je osuda za moje grehove (tj. za grehove čovečije prirode) daleko od spasenja i da sam, prema tome, i Ja udaljen od tog spasenja jer, ako bih bio blizu spasenja, nesumnjivo je da bih bio izbavljen od smrti.
(3) Bože moj, vičem u danu i ne čuješ, i u noći, i to mi nije bezumno. Ove reči ispunile su se onoga dana, kada je Gospod jeo tajnu večeru sa Svojim učenicima. To, da se Gospod tokom noći velikog četvrtka molio u Getsimanskom vrtu, pokazali su evanđelisti, a da se On molio i pre noći, odnosno na dan tog istog velikog četvrtka, pokazuju reči ovog psalma. Ne čudi se, čitaoče, što je prorok ove reči postavio kasnije, iako se to dogodilo pre onoga što je gore navedeno. Takve su reči proroka; razlog za to nalazi se u nameri Božijoj da ne izgleda da proroci govore sami od sebe, nego da govore samo ono što čuju da im otkriva Sveti Duh. Danju ću se, kaže, moliti da me mimoiđe vreme moje smrti, a Ti me nećeš uslišiti; isto tako, za to ću se moliti i noću, i to, što me Ti ne slušaš, ne smatram bezumnim, jer sam razumeo da me ne slušaš i da me ne oslobađaš od smrti zbog spasenja ljudi, zbog čega sam se i ovaplotio. Neki pod danom i noći podrazumevaju vreme stradanja, jer je od šestog do devetog časa vladala tama i taj dan je, prema tome, bio noć. Kad je Gospod molio Oca da oprosti Njegovim dželatima, molitva Mu nije bila uslišana, jer su svi oni predati istrebljenju. Razlog za neuslišenost je taj, što je znao da će oni (dželati) klevetati vaskrsenje i progoniti apostole, i da će na taj način samo još više umnožiti svoje grehe.
(4) Ti u svetima obitavaš, hvalo Izrailjeva. Svetim naziva Onog Koji je po suštini sjedinjen sa Ocem, tj. Boga Logosa Koji je, opet, lično sjedinjen i sa čovečijom prirodom. I On Sam je u evanđelju rekao: Ja sam u Ocu i Otac u Meni (Jn. 14; 10). Hvala Izrailjeva je Otac, jer su se Jevreji u to vreme hvalili da su jedino oni udostojeni bogopoznanja, iako je njihovo rasuđivanje bilo nepravilno i netačno, dok su oni sami bili lišeni vrline. Rekavši da obitava u Sinu, pokazao je da i Sin želi spasenje ljudi i da ima jednu volju sa Ocem.
(6) Tebi vapiše, i biše spaseni. Tim rečima Gospod se sjedinjuje sa stradalnicima i iskušavanima i kaže da su se naši oci po telu, tj. patrijarsi i proroci koji su svojim životom zablistali pre Njegovog dolaska, uzdali u Tebe, da su Te prizivali u vreme nedaća i bili spaseni. Time ih i Ja podražavam, budući da sam im sličan po ljudskoj prirodi i da Ti se molim, kao što su i oni činili.
(7) A ja sam crv a ne čovek. Prema Teodoritovom tumačenju, ove reči izgovara Gospod, smirujući se i unižavajući. Iako je bio prorok i car, David je sebe nazvao mrtvim psom. Ako pak i bezgrešni Isus toliko unižava Sebe, šta onda da kažemo mi, koji smo grešni i dostojni svakog uniženja? Neki, npr. Dionisije Areopagit, kažu da je Gospod Sebe nazvao crvom zbog Svog besemenog rođenja, jer se crv, posle kiše, bez semena rađa iz zemlje. Isto tako, a ne čovek kaže usled Svog natprirodnog začeća, nesvojstvenog ljudima. Ili, možda, Hristos kaže da je crv zato što je Njegovo telo bilo mamac (udica) za demone, ispod kojeg se krilo božanstvo: kao što je crv mamac za ribu, tako je i Hristovo čoveštvo bilo mamac za hvatanje velikog i duhovnog kita – đavola, koji pliva u moru sadašnjeg života. Progutavši ovaj mamac, odnosno umrtvivši i progutavši Hristovu čovečiju prirodu, on se ulovio na udicu Njegovog božanstva, koje se skrivalo pod čoveštvom (čovečijom prirodom). Ili, možda, kao što se crv čini ništavan, a proždire i uništava veštastvo u kojem se nalazi, tako je i Hristos, Koji je prividno (spoljašnjim, čovečijim izgledom) bio ništavan, Svojom suštinom razrušio neprijateljsku silu demona.
Podsmeh ljudima i pyg narodu. Ove reči sadrže jasno predskazanje o sramoćenju i podsmesima koje će Gospod pretrpeti od Jevreja.
(9) Uzdao se u Gospoda, neka Ga izbavi! Neka Ga spase, ako Ga hoće! Ove reči možeš da nađeš u Matejevom Evanđelju, gde se kaže da su Ga prolaznici klevetali, da su odmahivali glavama i govorili da spase Sebe Onaj, koji ruši hram i za tri dana ponovo ga podiže…
(10) Jer si Ti koji si me izvadio iz utrobe. Kao što je začeće
Hrista Spasitelja bilo bez ljudskog semena, tako je i rođenje Bogomladenca bilo preslavno i natprirodno, jer Ga je sila Božija na neizreciv način izvadila na svet, ne otvorivši i ne povredivši ključeve devstvenosti Bogorodice.
(13) Opkoliše me telci mnogi, bikovi debeli okružiše me. Gospod ovde telcima naziva prost jevrejski narod, a bikovima književnike, fariseje i narodne starešine. Naziva ih i debelima, budući da su od Boga dobili mnoge darove.
(15) Rasuše se sve kosti moje. Prema Teodoritu, Gospod kostima naziva Svoje apostole, budući da oni utvrđuju i ukrepljuju duhovno telo Njegove Crkve, kao što kosti učvršćuju veštastveno telo. Prema rečima teksta, oni su se rasuli u vreme Njegovog stradanja (v. Mt. 26; 56).
(16) I jezik moj prilepi se za grlo. To se ispunilo onda kad su lažni svedoci govorili protiv Njega, dok On Sam ništa nije odgovarao, nego je samo ćutao. Ili se, možda, ispunilo onda kad je ožedneo na krstu i kad se nije našao niko, ko bi Ga napojio vodom.
U prah smrtni nizveo si me. Prah smrtni je grob, jer se u njemu tela umrlih pretvaraju u prah. Ti si dakle, u taj grob nizveo Mene, Koji sam to želeo zbog ljudskog spasenja.
(17) Okružiše me psi mnogi. Ako je prethodno Jevreje nazvao telcima i bikovima, pošto su se nalazili pod jarmom Zakona, psima ovde naziva vojnike iz neznabožačkog naroda, jer su po Zakonu nečisti i bestidni kao psi.
(19) Razdeliše odeću moju među sobom. Ovo je jasno rastumačio evanđelista Jovan (gl. 19).
(24) Koji se bojite Gospoda, hvalite Ga! Pošto je Gospod vaskrsao iz mrtvih, podstiče verujuće da zablagodare Bogu, i to pre svih, one koji su poverovali među neznabošcima. Njima je, nakon vaskrsenja, Gospod najpre uputio apostole, govoreći: Idite i naučite sve narode (Mt. 28; 19). Prema Teodoritu, David sve neznabošce naziva onima, koji se boje Boga. Tako ih je nazvao i apostol Pavle u Delima apostolskim, govoreći: Izrailjci i koji se bojite Boga (Dela ap. 13; 16). Međutim, kako Crkvu Hristovu ne čine samo bivši neznabošci nego i Jevreji, Gospod i njih poziva da slavoslove Boga i da Mu zablagodare, govoreći: Sve seme Jakovljevo, proslavite Ga!
 
 


 
 
NAPOMENE:

  1. U srpskom prevodu: Nema odgovora na agoniju moju. Ovde se mora napomenuti da se u većini prevoda smisao ovog stiha podudara sa smislom koji on ima u srpskom prevodu. Međutim, značenje koje ovom stihu daje sv. Atanasije zasniva se na doslovnom tumačenju teksta Septuaginte (izmeću ostalog, ovaj stih se u istom takvom smislu, kakav ima kod sv. Atanasija, pojavljuje i u Vulgati, i u crkvenoslovenskom prevodu), prim. prev.
  2. U srpskom prevodu: A Ti u svetinji obitavaš.., prim. prev.
  3. U Septuaginti: ??? ????? ??? ???????, doslovno: „molitve svoje odavaću“. U srpskom prevodu: Zavete moje ispuniću, što u potpunosti odgovara smislu kakav sv. Atanasije daje ovom stihu, prim. prev.

 
 

 
 

Ključne reči:

9 komentar(a)

  1. Jagoda Milosavljević

    Hvala vam za sve ovo što ste pripremili za one koji veruju u Boga našega Gospoda Isusa Hrista. Ovo je jedini način da pravilno shvatimo i odgonetnemo Psalme, a ne da ih čitamo kao obično štivo. Sve ovo što činite i radite za vaše čitaoce doprinosi obrazovanju vernika Pravoslavne vere.

  2. Psalam 72….kakva divna uteha za nekoga slabog verom (kao ja) gledajući svet oko mene, gde vlada „knez ovog sveta“, gde na izgled napreduje zlo, a Hristovo stado postaje sve manje i manje.

  3. PSALTIR je pesma duše naše koja hrli GOSPODU. Hvala Bogu što nam je darivao ove divne stihove jer i ne razumevajući sve, naša duša peva u Gospodu. Sa ovim divnim objašnjenjem možemo da shvatimo i širinu i dubinu Božije ljubavi i zaštite koju pruža svima.

  4. Skoro sam poceo citati Psalme. Jako su lijepi. Ova tumacenja su od velijte koristi, kao i savjeti za sta i kada se cita koji Psalm. Ali, moj Psaltir se ne podudara sa ovim (brojevima) tumacenjima kao ni savjetima za sta je koji psalm. Na primer: ovdje psalm 55 kod mene je 56. Moj primjerak je preveo Djura Danicic.

    • Aleksandra

      Dragoljube,
      Verovatno imate isti Psaltir kao i ja (jednostavno izdanje izdavačke kuće PRAVOSLAVAC koje se uglavnom prodaje u crkvama), u kom su greškom podelili 9. psalam i od njega tako napravili 9. i 10. Pa su brojevi zbog toga dalje pomereni za po jedan sve do 148. Psalma koji se ponovo ispravno numerisan, jer su 146. i 147. Psalam spojeni u jedan, pa je tako početna greška u brojanju „nadoknađena“ i u Psaltiru i dalje ima ukupno 150 Psalama.

  5. Gospod će sačuvati ulazak tvoj i izlazak tvoj, od sada i do veka. Da li se ovaj stih može tumačiti i kao ulazak u neko društvo, neki krug ljudi, i kada se shvati da čoveku tu nije mesto iz ovog ili onog razloga, da se, uz Božju pomoć, i izađe bez posledica.

  6. Gospodine profesore, pročitajte Psalam 1 i komentare Sv Atanasija Velikog i Sv Vasilija Velikog na taj psalam. I to će vam upotpuniti vaše navedene misli. Hristos se Rodi!

  7. Neka nas Gospod Isus Hristos blagoslovi i podari nam nebeska i zemaljska blaga Njegova. Molitvama Njegove Prečiste Majke i Preblagoslovene Bogorodice Marije. Amin

  8. Pingback: Kakvim to neprijateljima želimo uništenje kada se molimo Bogu pomoću Psalama? – Tvrđava Istine

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *