NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PSALAMA

TUMAČENJE PSALAMA

 

TUMAČENJE PSALAMA
 

 
Psalam 18
(1) Za kraj. Psalam Davidov
 
Sadržaj
 
Ovaj psalam sadrži uvodno učenje koje su apostoli ponudili neznabošcima. Zbog toga se kaže da i nebo, i sunce, i ostale stihije (prirodni elementi), koje su neznabošci smatrali za velike bogove, slavoslove svog Tvorca.
(2) Nebesa kazuju slavu Božiju, i to je slično onome, što je rečeno: Jer što je na Njemu nevidljivo, od postanja sveta umom se na stvorenjima jasno vidi, Njegova večna sila i božanstvo (Rim. 1; 20).
(3) Dan danu Govori reč, i noć noći objavljuje znanje. Dan i noć, kaže, po ustaljenom poretku i ustrojstvu pripremaju put jedno drugome, i samim tim propovedaju svog Stvoritelja.
(4) Nema Govora niti reči. Čitanje sa znakom interpunkcije. Onaj koji protivureči prekida reč. Prigovor je sledeći: a zar ne govore? Zbog toga odgovara: zar ne postoje takve stvari koje, i ne ispuštajući glas, govore o umetniku? Naravno da postoje, jer se i na dobro sagrađenoj lađi vidi umeće njenog graditelja. To isto vidimo i na drugim stvarima. Usled toga, gorenavedene tvorevine svojom veličinom, lepotom i usklađenošću propovedaju Stvoritelja, tako da po svoj zemlji iziđe glas njihov.
(5) Na suncu je postavio naselje Svoje. Na suncu je, kaže, postavio naselje Svoje ili dom. Gde je to, ako ne na gorepomenutom nebu i sipdu? Ovaj dom je nazvao i ložnicom. I kao što dan i noć svojim usaglašenim poretkom propovedaju svog Stvoritelja, tako i sunce, time što se skladno kreće svojim putem, oglašava o Onome, Koji njime upravlja.
(6) Zakon je Gospodnji neporočan, koji obraća duše, tj. evanđelski zakon. Međutim, kao što se neznabošci, gorepomenutim stihijama (prirodnim elementima) već poučeni da je Stvoritelj jedan, najzad poučavaju i evanđelskom zakonu, tako se i duše svih neznabožaca obraćaju ka istini. Svedočanstvo Gospodnje je verno, koje umudruje decu ono svedočanstvo koje je Jedinorodni dao o Sebi: Ja u svet dođoh kao svetlost (Jn. 12; 46), Iziđoh od Oca… i idem Ocu (Jn. 16; 28) i Ja sam život (Jn. 14; 6), umudrujući decu (mladence) i utvrđujući apostole. Ili pak decom (mladencima) naziva one koji su postali mladenci u Hristu i nerazumne ljude, neopitne u mudrosti.
(7) Opravdanja Gospodnja su prava, oradošćuju srce.[1] Pod tim podrazumeva naše opravdanje na sudu jer je, iznoseći sud nad nama, prognao kneza ovoga veka i razveselio naša srca. Zapovest Gospodnja je svetla, prosvetljuje oči, tj. oči uma. Ona daleko rasprostire svoje luče.
(10) Strah Gospodnji je čist, ostaje u vek veka. Na neki način,
ovo je rečeno kao suprotnost strahu koji je prisutan u vreme zakona i
koji u vidu ima kaznu. Naša čistota je uzdržavanje od grehova. Zbog
toga se i strah naziva čistim, budući da nas on čini čistima, pošto
se čovek usled straha Gospodnjeg uklanja od zla. Međutim, budući da
je strah večan, on večnima čini i one u kojima postoji.
(12) Jer sluga Tvoj čuva ih. Novi narod, koji se udostojio tajnovodstva (mistagogije) evanđelskih zakona i koji je obećao da će čuvati istinite sudove, uznosi molitvu da bi se pokazao čistim i u pomislima uma, a takođe i da bi se izbavio od demona koji napadaju spolja. U čuvanju njihovom nagrada je mnoga, jer će za čuvanje nagrada biti ona blaga koja oko ne vide i uho ne ču, i u srce čoveku ne dođoše (1. Kor. 2; 9).
 


 
NAPOMENE:

  1. U srpskom prevodu: Zakoni su Gospodnji pravi, prim. prev.
Ključne reči:

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *