НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Свето писмо и тумачења » ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

 

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
 

 
Псалам 18
(1) За крај. Псалам Давидов
 
Садржај
 
Овај псалам садржи уводно учење које су апостоли понудили незнабошцима. Због тога се каже да и небо, и сунце, и остале стихије (природни елементи), које су незнабошци сматрали за велике богове, славослове свог Творца.
(2) Небеса казују славу Божију, и то је слично ономе, што је речено: Јер што је на Њему невидљиво, од постања света умом се на створењима јасно види, Његова вечна сила и божанство (Рим. 1; 20).
(3) Дан дану Говори реч, и ноћ ноћи објављује знање. Дан и ноћ, каже, по устаљеном поретку и устројству припремају пут једно другоме, и самим тим проповедају свог Створитеља.
(4) Нема Говора нити речи. Читање са знаком интерпункције. Онај који противуречи прекида реч. Приговор је следећи: а зар не говоре? Због тога одговара: зар не постоје такве ствари које, и не испуштајући глас, говоре о уметнику? Наравно да постоје, јер се и на добро саграђеној лађи види умеће њеног градитеља. То исто видимо и на другим стварима. Услед тога, горенаведене творевине својом величином, лепотом и усклађеношћу проповедају Створитеља, тако да по свој земљи изиђе глас њихов.
(5) На сунцу је поставио насеље Своје. На сунцу је, каже, поставио насеље Своје или дом. Где је то, ако не на горепоменутом небу и сипду? Овај дом је назвао и ложницом. И као што дан и ноћ својим усаглашеним поретком проповедају свог Створитеља, тако и сунце, тиме што се складно креће својим путем, оглашава о Ономе, Који њиме управља.
(6) Закон је Господњи непорочан, који обраћа душе, тј. еванђелски закон. Међутим, као што се незнабошци, горепоменутим стихијама (природним елементима) већ поучени да је Створитељ један, најзад поучавају и еванђелском закону, тако се и душе свих незнабожаца обраћају ка истини. Сведочанство Господње је верно, које умудрује децу оно сведочанство које је Јединородни дао о Себи: Ја у свет дођох као светлост (Јн. 12; 46), Изиђох од Оца… и идем Оцу (Јн. 16; 28) и Ја сам живот (Јн. 14; 6), умудрујући децу (младенце) и утврђујући апостоле. Или пак децом (младенцима) назива оне који су постали младенци у Христу и неразумне људе, неопитне у мудрости.
(7) Оправдања Господња су права, орадошћују срце.[1] Под тим подразумева наше оправдање на суду јер је, износећи суд над нама, прогнао кнеза овога века и развеселио наша срца. Заповест Господња је светла, просветљује очи, тј. очи ума. Она далеко распростире своје луче.
(10) Страх Господњи је чист, остаје у век века. На неки начин,
ово је речено као супротност страху који је присутан у време закона и
који у виду има казну. Наша чистота је уздржавање од грехова. Због
тога се и страх назива чистим, будући да нас он чини чистима, пошто
се човек услед страха Господњег уклања од зла. Међутим, будући да
је страх вечан, он вечнима чини и оне у којима постоји.
(12) Јер слуга Твој чува их. Нови народ, који се удостојио тајноводства (мистагогије) еванђелских закона и који је обећао да ће чувати истините судове, узноси молитву да би се показао чистим и у помислима ума, а такође и да би се избавио од демона који нападају споља. У чувању њиховом награда је многа, јер ће за чување награда бити она блага која око не виде и ухо не чу, и у срце човеку не дођоше (1. Кор. 2; 9).
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. У српском преводу: Закони су Господњи прави, прим. прев.

11 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *