NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PSALAMA

TUMAČENJE PSALAMA

 

TUMAČENJE PSALAMA
 

 
Predgovor
O Psalmima
 
U jevrejskoj knjizi psalama, svi su oni napisani bez dodavanja broja i u drugačijem obliku: neki su sastavljeni u jedan, a neki su razdvojeni. Tako su, na primer, prema jevrejskom tekstu 1. i 2. psalam spojeni u jedan dok je, naprotiv, psalam deveti, koji je kod nas jedinstven, u jevrejskom tekstu podeljen na dva psalma. Celokupna knjiga Psalama deli se na pet delova.
Mora se takođe primetiti da poredak psalama nije usaglašen sa istorijskim vremenskim redosledom, i da, kako to pokazuju Knjige o carevima, po mnogo čemu odstupa od vremenskog poretka. Ukoliko je među jevrejskim narodom jačalo idolopoklonstvo, utoliko su više zaboravljali otačke spise. Vremenom im je postala nepoznata čak i knjiga Mojsejevih Zakona, dok se u njima ni najmanje nije sačuvala otačka pobožnost. Ubijali su proroke koji su razobličavali njihovo bezbožništvo, zbog čega su bili predavani u ropstvo, i to najpre Asircima. Tokom vremena je jedan prorok, koji se starao o njihovoj sinagogi, zajedno sa ostalima sabrao i Knjigu psalama. On ih nije pronašao sve odjednom, nego ih je nalazio u razna vremena, tako da je na početak stavio one psalme, koje je najpre pronašao. Zbog toga i otkrivamo da nisu svi Davidovi psalmi poređani po poretku i da se između njih u knjizi nalaze i psalmi sinova Korejevih, i Asafovi, i Solomonovi, i Mojsejevi, i psalmi Izrailjaca Etama i Emana, pa onda opet psalmi Davidovi, ne zato što su tim redom bili napisani, nego zato što su tim redom pronalaženi.
Za psalme, koji dolaze posle prvog i dvanaestog i nemaju natpis ili pak imaju natpis ali nije označeno čiji su, Jevreji kažu da pripadaju onome čije je ime pomenuto u onim psalmima koji prethode psalmima bez natpisa.
Za prvi i drugi psalam, koji čine jednu celinu, smatram da su Davidovi, jer su i svi psalmi, koji u prvom delu slede za njima, Davidovi. Zbog toga mi se čini da Davidu pripadaju i prvi i drugi psalam. Takvo mišljenje opravdavaju Dela apostolska, u kojima se kaže: Gospode, Ti koji si stvorio nebo i zemlju i more i sve što je u njima, Ti si ustima Davida, sluge svojega, rekao: Zašto se bune neznabošci, i narodi pomišljaju zaludne stvari (Dela ap. 4; 24-25)? Time se jasno potvrđuje da drugi psalam pripada Davidu. Verovatno da je Davidovo ime u ovom slučaju prećutano zbog toga, što se u ovom psalmu sadrži jasno proroštvo o Gospodu, jer je rečeno: Na Gospoda i na Pomazanika (Hrista) Njegovog (Ps. 2; 2), nakon čega je u ime Samog Hrista dodato: Gospod reče Meni: Sin Moj jesi Ti (Ps. 2; 7).
Postoji ukupno sto pedeset psalama. Neki smatraju da svi oni pripadaju blaženom Davidu. Međutim, ništa ne ukazuje na to. Iako su svi psalmi poznati pod imenom Davidovih (psalama), natpisi jasno pokazuju kome neki psalam pripada. Naime, David je izabrao četiri pevačka načelnika i dvesta osamdeset osam pojaca koji su im služili (v. 1. Dnevn. 25; 7). Zbog toga nalazimo i psalme te četvorice načelnika, kao što se vidi iz natpisa. Kada se kaže: psalam sinovima Korejevim, Asafu, Etamu ili Emanu, to znači da oni, tj. sinovi Korejevi, Asaf, Etam ili Eman pevaju psalam. Međutim, kada se kaže psalam Asafov, to pokazuje da je psalam izgovorio sam Asaf. I kada se kaže: psalam Iditunov, to znači da ga peva sam Iditun. Kada se kaže: psalam Davidov, to znači da ga je izgovorio sam David, a kada se kaže: psalam Davidu, to označava da drugi izgovara o Davidu. Postoji ukupno sto pedeset psalama. Među njima, sedamdeset dva pripadaju Davidu, devet su psalmi Davidu, dvanaest su psalmi Asafovi, dvanaest je psalama sinovima Korejevim, jedan je Iditunov, jedan Etamov, jedan Emanov, jedan Solomonov, dva pripadaju Ageju i Zahariji, trideset devet ih je bez natpisa i jedan je Mojsejev. Ukupno ih je, dakle, sto pedeset.
Zbog toga se mora proniknuti u tajanstveni uzrok zbog kojeg su svi psalmi, čak i kad su pojci različiti i kad psalmi nisu Davidovi, pripisani Davidu. Taj natpis je načinjen zbog toga, što je sam David tome bio uzrok. On je izabrao pojce zbog čega je, kao utemeljivač, udostojen te časti da i ono, što su izgovorili drugi pojci, bude pripisano Davidu.
Budući da je David bio prorok, njegove unutrašnje oči bile su otvorene i on je znao da se zli duhovi raduju čovekovom padu i da, nasuprot tome, jadikuju kad ih čovek savlađuje. Nesumnjivo je da se duhovno naoružao protiv njih i da se molio za čovekovo popravljanje, primenjujući na zle duhove ono što je rekao o vidljivim neprijateljima. Ukoliko ne budemo na taj način tumačili namere proroka, nećemo steći nikakvu pouku za zadobijanje krotkosti. Naprotiv, ukoliko se budemo često molili za uništenje neprijatelja i ako ih ne budemo ljubili, zadobićemo neko surovo raspoloženje, protivno evanđelskom učenju, jer David više puta ponavlja: „Neka se postide i posrame svi neprijatelji moji, a ja da se ne postidim.“ Nećemo misliti da su to proroci i ostali ljudi Božiji govorili u nekom drugom, a ne u pomenutom smislu. Takvo razumevanje dolikuje marljivom istražitelju čim pronađe da se proroci mole za propast svojih neprijatelja, odnosno, ono što je rečeno o vidljivim neprijateljima, mora primeniti na nevidljive neprijatelje. Osim toga, podvižnik bi trebalo da se trudi da razume svaku izreku.

Ključne reči:

11 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *