NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PSALAMA

TUMAČENJE PSALAMA

 

TUMAČENJE PSALAMA
 

 
Psalam 17.
(1) Za kraj, sluge Gospodnjeg Davida, što govoraše Gospodu reči pesme ove, u dan u koji Ga izbavi Gospod iz ruke svih neprijatelja njegovih i iz ruke Saulove, i reče:
 
Sadržaj
 
U ovom psalmu opisuje se ustanak neprijatelja, prizivanje Boga u pomoć, silazak i vaznesenje Jedinorodnog, a takođe i ono što je nakon vaznesenja izvršeno protiv demona, odbacivanje Izrailjaca i prizivanje neznabožaca. Ono što je rečeno: iz ruke neprijatelja njeGovih i iz ruke Saulove može se primeniti na duhovne neprijatelje i na njihovog kneza.
(2) Ljubiću Te, Gospode, snago moja, (3) a Gospod je utvrđenje moje, i pribežište moje. Poznavši dobročinstva Božija, on Bogu prinosi najveći od svih darova, odnosno ljubav, koju je Spasitelj i u zapovestima postavio na prvo mesto.
(4) Hvaleći prizvaću Gospoda, i od neprijatelja mojih spašću se. Odatle se poučavamo kako ispovedanju zahvalnosti za dobra kojima smo se već naslađivali, tako i moljenju za dobra koja su nam potrebna. Nakon toga David opisuje različite pobune neprijatelja.
(5) Obuzeše me bolovi smrtni. Ovde ne pominje neku bitku sa smrtnicima, nego nevidljive sile koje opkoljavaju njegovu dušu. I potoci bezakonja smutiše me.
(6) Bolovi adski skoliše me, pretekoše me zamke smrtne. Potoci bezakonja su protivzakonite pomisli; ukoliko se dugo zadrže u nama, one se nazivaju bolestima, a ukoliko nas umrtvljuju grehom koji dejstvuje u nama, nazivaju se i zamkama.
(8) I potrese se u ustrašena bu zemlja. Opisuje ono što se desilo prilikom silaska Gospodnjeg, jer su se tada pokrenuli svi koji žive na zemlji, i svi krajevi zemaljski ispunili su se glasom o Njemu. Temelji Gora zadrmaše se. Gore su lukave sile, koje se preuznose pred slavom Božijom. Njihovim temeljima David naziva pomisli koje su skrivene u dubini. I potresoše se, jer se razgnevi na njih Bog zato što su one, koji žive na zemlji, tokom mnogih vekova obmanjivali mnogobožačkim sujeverjem.
(9) Uziđe dim od gneva Njegova. Kad se razgnevio, ugasio je njihov oganj kojim su od davnina spaljivali ljude; da bi to označio, Psalmopojac upotrebljava reč dim. I oganj od lica Njegova raspali se. To nevidljivo izvršava Sin Božiji suprotstavljajući se protivničkim silama, gaseći njihov oganj drugim, boljim i snažnijim ognjem. Naime, demoni su, videvši Njegov dolazak, bili spaljeni Njegovim licem. Žar se razgore od Njega. To su oni, koji su prosvetljeni pričešćivanjem božanstvenim ognjem.
 
(10) I prikloni nebesa i siđe. Na najjasniji način govori o silasku Gospodnjem, što je gotovo istovetno sa onim što je rečeno: Unizio je Sebe i bio poslušan do smrti (Filiplj. 2; 8). I primrak je pod nogama Njegovim. Pod tim podrazumeva skrivenost ikonomijskog (domostrojiteljskog) dolaska i nevidljivost Božiju, kako nas ono, što je rekao, ne bi privuklo ka telesnim (plotskim) pojmovima.
(11) I usede na Heruvime i polete, polete na krilu vetrova. Time izobražava Njegovo vaznesenje. Heruvimima i krilima naziva ili onaj oblak koji Ga je uzeo i o kojem je u Delima apostolskim napisano: I ovo rekavši, dok oni gledahu, podiže se, i uze Ga oblak ispred očiju njihovih (Dela ap. 1; 9) ili brzinu (Njegovog) javljanja, dolaska i pomoći.
(12) I postavi tamu za skrovište Svoje, tj. Spasiteljev nevidljivi i skriveni boravak među ljudima. Oko Njega je šator Njegov. Rečima šator Njegov označava svetu Crkvu za koju je obećao da će se u njoj nastaniti. Oko Njega, prema onome što je rečeno: Gde su dva ili tri sabrana u ime Moje, onde sam i Ja među njima (Mt. 18; 20). Tamna voda u oblacima vazdušnim. Govori tako usled zatamnjenosti (maglovitosti) onoga što je o Njemu rečeno kod proroka, koji su nazvani i oblacima.
(13) Od sevanja pred Njim oblaci prođoše. Svetlost Njegovog dolaska razjasnila je proroštva. Grad i ugljevlje ognjeno (udari). Budući da se u proroštvima nalaze i pretnje, predstavio ih je u vidu Grada i ugljevlja ognjenog. Kao što su apostoli, ozareni propoveđu, pošli ispred Njega i orosili svet, tako i grad služi kao izobraženje različitih kazni koje su određene za neverujuće, a kakve su nakon vaznesenja Gospodnjeg uistinu i stigle Njegove neprijatelje; pod njima podrazumevam duhovne neprijatelje. I kao što su Izrailjce, oslobađajući ih od Egipćana, orosili grad i oganj, tako su i narod, oslobođen od svih dela demonskih, orosili grad i oganj. Bile su to sile kažnjavanja, koje su se spustile na duhovne Egipćane.
(16) I javiše se izvori voda. Nakon svrgavanja neprijatelja, pojavili su se izvori voda, tj. spasonosne evanđelske reči koje su postale temelj vaseljene, jer su nas one presazdale. O njima je ovako napisano: Sradošću ćete crpsti vodu iz izvora ovog spasenja (Isa. 12; 3); pod temeljima vaseljene podrazumeva spise svemudrog Mojseja, jer najpre u njima nalazimo polaganje temelja vere i bogopoznanja; u njima se, slično kao i u proročkim knjigama, sadrže i praobrazi tajne Hristove. Zbog toga javiše se znači razjasniše se. Ili pod izvorima i temeljima podnebesja treba podrazumevati svete apostole, jer je i iz njih izvirala spasonosna reč, jer su i oni u temelje podnebesja položili veru. Pod izvorima voda i pod temeljima vaseljene podrazumevaj takođe i spasonosno krštenje.
Od pretnje Tvoje, Gospode treba podrazumevati: zbačeni su gorepomenuti neprijatelji. Od duvanja duha Gneva Tvojega. One, koji su sagrešili, Bog ne kažnjava istog trenutka, jer bi potpuno propali, nego nagoveštava kaznu gneva, jer je rečeno: Kazniću ih kako se slušalo u zboru njihovom (Os. 7; 12 – prema Septuaginti). To znači duvanje duha gneva Njegovog.
(17) Prihvati me iz voda mnogih. Vodama naziva iskušenje. David kaže: Prihvati me, tj. čovečiju prirodu, jer u dan Pedesetnice krstiše apostoli oko tri hiljade duša (Dela ap. 2; 41).
(18) Izbavi me od silnih neprijatelja mojih i od mrzitelja mojih. David prelazi na opisivanje onoga što je učinio nakon sagrešenja i u vreme kad se pokajao. Smisao ovih reči je sledeći: Gospod je uslišio moje ispovedanje i postao moja potpora, kad sam ja bio spreman da se survam i da pretrpim veliki pad, ukoliko bih posle greha pao u potpuno odstupništvo. Međutim, Gospod će me potpuno izbaviti i dati mi oproštaj greha u vreme Njegovog dolaska koje su predskazali proroci, i učiniće to Gospod, moj dobročinitelj, (20) jer me hoćaše. Da me nije hteo, ne bi mi poslao Svog proroka.
(21) I uzvratiće mi Gospod. Uveren sam da se Gospod u vreme Svog pravednog suda neće opominjati mojih grehova i da će mi uzvratiti po pravdi, jer će po pravdi, kao na terazijama, suprotstavivši mom grehu druga moja dela, naći da su ta dela prevagnula u odnosu na greh koji sam počinio. Ova reč uči da onaj, koji je posrnuo zbogneke slabosti, može da se ukrepi drugim dobrim delima. Po pravdi mojoj. Pravdom se naziva vrlina uopšte, čistota ruku prilikom izvršavanja dela i delatne sile, koje su dobrom navikom dovedene u stanje neoskrnavljenosti.
(23) Jer su svi sudovi Njegovi preda mnom. Iako su sudovi Božiji neistraživi i po svojoj nedostižnosti slični bezdanu, oni su ipak stalno pred očima bogoljupca.
(26) S prepodobnim (svetim) bićeš prepodoban (svet). Ti si me pravedno udostojio Svog dobročinstva jer si Ti pravedan, i sa prepodobnima znaš da budeš prepodoban. Da sam obitavao u grehu i prepustio se potpunom razvratu, znam da bi i Ti, veliki Sudija, po meri moga greha izneo sud Svoj nada mnom. Međutim, kako sam ja očuvao puteve Tvoje, to ni Ti, Koji si prepodoban s prepodobnima i pravedan prema pravednima, nisi zaustavio pogled na mom udaljavanju od pravde, kakvo mi se privremeno dogodilo, nego si mi na sudu Svom uzvratiopoživotu kakav sam vodio posle toga, i po delima koja sam izvršio u pravdi.
(28) Jer ćeš Ti spasti narod poniženi. Upućuje na apostole. I oči gordih ponizićeš. To se odnosi na književnike i fariseje.
(29) Jer Ti prosvetljuješ svetiljku moju, Gospode, tj. um. Bože moj, prosvetljuješ tamu moju, razvejavaš moje neznanje.
(30) Jer ću se Tobom spasiti od iskušenja i s Bogom mojim preći ću zid (visoki),)er su me okružili moji neprijatelji i drže me utamničenog. Iskušenjem naziva zadovoljstva, a zidom đavola.
(31) Bog moj, neporočan je put Njegov. Ovde optužuje neblagodarnost, zlobu, svojeglavost i surovost nezahvalnih i kamenosrdnih Jevreja. Oni su našem Spasitelju Hristu prigovarali da tobože postupa protivno zakonu Božijem; izrugivali su se Njegovim rečima i klevetali ga da On tobože huli na Boga, govoreći jedni drugima: Šta ovaj tako huli na Boga? Ko može opraštati grehe osim jednoga Boga (Mk. 2; 7)? Takvo raspoloženje i misli o Gospodu svake tvari i Bogu pothranjivali su u sebi lukavom savešću i zlim pomislima. Reči su Gospodnje ražežene. I Njegove reči o tome, slične pretopljenom srebru, čiste su od svakog prekora, iskušenja i ispitivanja.
(32) Jer ko je Bog osim Gospoda? I ko je Bog osim Boga našega? Jedino je Logos Božiji istiniti Bog i Jedinorodni, budući da je samo On isto tako Bog kao i Otac. Rekavši o Hristu da je On Bog po prirodi, sada kaže: Ko je Bog? Mi imamo jednog Boga Oca, i nema drugog Boga, tako da bi jedan ispunjavao molbe ovome, a drugi onome. Možda su, međutim, ova dva stiha postavljena u međusobnu saglasnost. Tako me je istiniti Bog opasao snagom da bih izvojevao pobedu i položio moj neporočni put ka izvršavanju dobrih dela.
(33) Bog koji me opasuje snagom, slično je onome što je rečeno: Dok se ne obučete u silu s visine (Lk. 24; 49). I postavi neporočan put moj, tj. evanđelskim zapovestima pouči me kako da idem neporočnim putem.
(34) Koji utvrđuje noge moje. Sveti su istrebitelji otrovnih strasti, budući da su dobili silu protivnu duhovnoj zmiji. Zato se i porede s jelenima, koji istrebljuju čuvstvene (vidljive, veštastvene) zmije: Kao u jelena. Naime, oni su dobili vlast da staju na zmije i škorpije i na svu silu vražiju (Lk. 10; 19). I na visinu me postavlja. Poučava ga da razmišlja o višnjem.
(35) Koji naučava ruke moje za boj zato što, ispruživši ih na molitvu, pogubljuje zlobnike. I čini mišice moje kao luk metalni (bakarni). Uči kako se treba pripremiti za boj i poredi mišice sa lukom, učinivši ih da po snazi budu kao da su od bakra (metala). Ili se može razumeti tako da je duševne sile učinio odvažnima, slične bakarnom luku. Bakar je simvol delatne sile. U tom smislu i Jezekilj govori Jerusalimu: Izgore bakar njegov (Jez. 24; 11). Međutim, kao što pod bakrom podrazumeva snagu i neranjivost, tako i u vidu luka slikovito predstavlja samo bacanje strele koje se izvršava našim mišicama.
(36) I dao cu mi zaštitu spasenja moga. Zaštitio si me Tvojim spasenjem, a to je Tvoj ikonomijski (domostrojiteljski) dolazak. I desnica Tvoja prihvati me. Očeva desnica je Sin. I karanje Tvoje ucppavu me do kraja. Misli na evanđelsko učenje ili pak govori o starozavetnom učenju posredstvom zakona, kao da rasuđuje na sledeći način: u svemu mi tvoreći dobročinstva, dao mi je i zakone, koji su me naučili onome što dolikuje. Doznavši iz njih (zakona) da se ne sme činiti nepravda, od toga sam se i uzdržao. Međutim, da mi takvo pravdoljublje ne bi naškodilo, podario mi je veliku pomoć i izveo me na širinu. Ili se možda karanjem naziva učenje koje kažnjava, prema onome što je rečeno: Drži se nastave (kazne, prekora) (Priče Sol. 4; 13), ili pak način života koji zahteva trud, prema izreci: Ne odbacuj nastavu (kaznu, prekor) Gospodnju (3; 11). I vaspitanje Tvoje ono me nauči. Te reči: Vaspitanje Tvoje, ono me nauči, kod Teodotiona zamenjuju ono što je rečeno kod Sedamdesetorice (tj. u Septuaginti, u prevodu Sedamdesetorice): Karanje Tvoje ispravi me do kraja.
(37) Raširio si korake moje. Uklonivši sablazni i zamke koje su pripremili neprijatelji, učinio si da slobodno koračam. O koracima se kaže da onome koji korača putem od poroka ka vrlini, ovaj tesan put u početku biva težak, ali da s čovekovim napredovanjem (put) postaje sve širi. Samim tim što čovek nakon truda na vrlini zadobija spokojstvo, ukrepljuju se stopala njegova,jer su njegove noge utvrđene na kamenu, a to je naša vera.
(38) Goniću neprijatelje moje. Budući da je za koračanje pripremljen božanstvenom blagodaću, čvrsto je uveren u pobedu.
(39) Satrću ih, i neće moći opstati. Naše neprijatelje satire naše bestrašće.
(40) I opasao cu me snagom. On pobedu opet pripisuje Onome, Koji daruje snagu.
(41) Okrenuo cu meni leđa neprijatelja mojih,[1] tj. neprijatelje si nagnao u bekstvo, jer nam oni, koji beže od nas, okreću leđa. Naši neprijatelji demoni okreću nam leđa onda, kada u našu dušu ne mogu da unesu strasne pomisli. I mrzitelje moje satro si, tj. Saula, Ahitofela, Avesaloma i hiljade drugih.
(42) Povikaše, i ne beše (ko) da ih spase. Ovo kao da u ime Gospodnje govori o vidljivim (telesnim, čuvstvenim) neprijateljima, jer inoplemenici, prizivajući u pomoć svoje bogove, nisu imali koristi od njihovog predskazivanja; isto tako, ni Saul, ni Avesalom, ni Simej, ni drugi, pobunjeni Izrailjci, nisu imali Boga za svog saborca.
(43) I isitnio sam ux kao prah. Oni će potpuno iščeznuti u prisustvu Tvoje blagodati, koja mi sadejstvuje.
(44) Izbavićeš me od bune naroda, iako Gospod odvraća Svoje lice od Jevreja zbog njihove neposlušnosti i za Svoje nasleće traži neznabošce. Postavićeš me za glavu neznabožaia. Mećutim, nije nam poznato da je David vladao nad neznabošcima. Prema tome, ovo proroštvo ispunjava se na Onome, Koji je po telu roćen od njega (Davida). Onaj, Koji se po telu rodio od Davida i Koji se, prema rečima božanstvenog Jezekilja, i Sam naziva Davidom, tj. Vladika Hristos, zacario se nad svim narodima. On je kao Bog svagda vladao nad svima, ali je nakon Svog očovečenja (ovaploćenja) prihvatio dobrovoljno služenje onih koji su poverovali u Njega.
Narod, kojega ne znadoh, služaše mi. To su reči Samog Hrista; odvrativši se od neposlušnih Jevreja, On za Svoje nasleđe traži neznabošce. Te reči ne označavaju neznanje, budući da On kao Bog sve zna, nego imaju sledeći smisao: pošto Mi ti ljudi dugo nisu bili bliski, postali su tući i strani i sasvim daleki od bliskosti sa Mnom.
(45) Sinovi tuđi slagaše me.[2] Izrailj, koji se nazivao prvorođenim sinom, zbog svog neverja nazvan je sinom tućim.
(46) Sinovi tuđi ovetšaše. Sve što je ovetšalo (ostarilo), blisko je uništenju.
(47) Živ je Gospod, i blagosloven je Bog moj. Sasvim umesno je oglasio: Živ je Gospod, jer je pomenuo prepirku ljudi, tokom koje su uzvikivali: Uzmi, uzmi, raspni Ga (Jn. 19; 15)!
I neka se uzvisi Bog spasenja moga. Iako se ponizio i primio obličje sluge, On je preuzvišen, slično onome što je rečeno: Bog Njega visoko uzdiže i dade Mu ime koje je iznad svakog imena (Filiplj. 2; 7, 9).
(48) Bog koji mi daje osvetu, tj. kažnjava neverni narod Jevreje. I Koju potčini narode poda Me, tj. neznabošci su se pokorili Hristu.
(49) Izbavitelj Moj od ljutih neprijatelja Mojih, tj. od nevernog naroda. Gnevni neprijatelji, tj. jevrejski narod, podrugljivo su Ga nazivali Samarjaninom. Čovek nepravedni je Juda i Pilat, koji Ga je nedužnog osudio na smrt.
(50) Zato ću te ispovedati i slaviti među narodima, Gospode. Budući da si Ti, Gospode, izvršio i jedno i drugo onda ću Te, kaže prorok, kada Ti prizoveš neznabošce, kroz njih ispovedati, jer će oni pojati psalmopojanja koja sam ja sastavio. I ne samo da ću ispovedati, nego ću i slaviti njihovog Cara, tj. cara (sada) neznabožačkih naroda. Slaviću, tj. svima ću gromko oglasiti spasenje, koje si učinio posred zemlje (Ps. 73; 12). To si satvorio Ti, čineći milost Svom pomazanom narodu, jer mi smo pomazani za carsko sveštenstvo (1. Petr. 2; 9). Čineći milost narodu i meni, Davidu, pripremaš je i Njemu i mom semenu; naime, i narod koji potiče od neznabožaca je Davidovo seme, jer su i oni postali čeda Onoga, Koji je Davidovo seme po telu.
 


 
NAPOMENE:

  1. U srpskom prevodu: I neprijatelje moje dao si u bekstvo, prim. prev.
  2. U srpskom prevodu: Sinovi tuđi laskaše mi, prim. prev.
Ključne reči:

9 komentar(a)

  1. Jagoda Milosavljević

    Hvala vam za sve ovo što ste pripremili za one koji veruju u Boga našega Gospoda Isusa Hrista. Ovo je jedini način da pravilno shvatimo i odgonetnemo Psalme, a ne da ih čitamo kao obično štivo. Sve ovo što činite i radite za vaše čitaoce doprinosi obrazovanju vernika Pravoslavne vere.

  2. Psalam 72….kakva divna uteha za nekoga slabog verom (kao ja) gledajući svet oko mene, gde vlada „knez ovog sveta“, gde na izgled napreduje zlo, a Hristovo stado postaje sve manje i manje.

  3. PSALTIR je pesma duše naše koja hrli GOSPODU. Hvala Bogu što nam je darivao ove divne stihove jer i ne razumevajući sve, naša duša peva u Gospodu. Sa ovim divnim objašnjenjem možemo da shvatimo i širinu i dubinu Božije ljubavi i zaštite koju pruža svima.

  4. Skoro sam poceo citati Psalme. Jako su lijepi. Ova tumacenja su od velijte koristi, kao i savjeti za sta i kada se cita koji Psalm. Ali, moj Psaltir se ne podudara sa ovim (brojevima) tumacenjima kao ni savjetima za sta je koji psalm. Na primer: ovdje psalm 55 kod mene je 56. Moj primjerak je preveo Djura Danicic.

    • Aleksandra

      Dragoljube,
      Verovatno imate isti Psaltir kao i ja (jednostavno izdanje izdavačke kuće PRAVOSLAVAC koje se uglavnom prodaje u crkvama), u kom su greškom podelili 9. psalam i od njega tako napravili 9. i 10. Pa su brojevi zbog toga dalje pomereni za po jedan sve do 148. Psalma koji se ponovo ispravno numerisan, jer su 146. i 147. Psalam spojeni u jedan, pa je tako početna greška u brojanju „nadoknađena“ i u Psaltiru i dalje ima ukupno 150 Psalama.

  5. Gospod će sačuvati ulazak tvoj i izlazak tvoj, od sada i do veka. Da li se ovaj stih može tumačiti i kao ulazak u neko društvo, neki krug ljudi, i kada se shvati da čoveku tu nije mesto iz ovog ili onog razloga, da se, uz Božju pomoć, i izađe bez posledica.

  6. Gospodine profesore, pročitajte Psalam 1 i komentare Sv Atanasija Velikog i Sv Vasilija Velikog na taj psalam. I to će vam upotpuniti vaše navedene misli. Hristos se Rodi!

  7. Neka nas Gospod Isus Hristos blagoslovi i podari nam nebeska i zemaljska blaga Njegova. Molitvama Njegove Prečiste Majke i Preblagoslovene Bogorodice Marije. Amin

  8. Pingback: Kakvim to neprijateljima želimo uništenje kada se molimo Bogu pomoću Psalama? – Tvrđava Istine

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *