NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PSALAMA

TUMAČENJE PSALAMA

 

TUMAČENJE PSALAMA
 

 
Psalam 147
Aliluja. Ageja i Zaharije
 
Tumačenje Jefimija Zigabena
 
I ovaj psalam predstavlja pohvalu i slavoslovljenje Boga za blaga Jerusalima, kako onog veštastvenog (čuvstvenog), tako i onog duhovnog, tj. Crkve Hristove.
(1) Pohvali, Jerusalime, Gospoda; hvali Boga tvoga, Sione. I Sion i Jerusalim priziva da hvale Boga; Jerusalim je grad, a Sion brdo na kojem je podignut, tako da oba ova imena označavaju jedno isto. Uostalom, prema rečima bl. Teodorita i sv. Zlatousta, Jerusalimom se ne nazivaju zidine, nego žitelji ovoga grada.
(2) Jer osnaži vratnice vrata tvojih, blagoslovi sinove tvoje u tebi. Hvali i proslavljaj, Jerusalime, Gospoda, jer je osnažio vratnice vrata (kapija) tvojih, tako da su one postale nesavladive za neprijatelje. Proslavljaj Ga i zbog toga, što je blagoslovio tvoje sinove, odnosno, što ih je blagoslovio umnožavanjem, silom, razborom i bogatstvom. Što je najvažnije, učinio im je tu milost da žive u njemu (u Jerusalimu) i da žive svi zajedno.
(3) Koji položi mir na granice tvoje, i jedrom pšenice nasićuje te. Bog je udaljio neprijatelje od svih tvojih granica i na njih položio mir. On te ne nasićuje samo pšenicom, nego najčistijim pšeničnim brašnom, pri čemu rečima nasićuje ple nije označio jednostavno davanje, nego izobilje i bogatstvo plodova.
(4) Koji šalje Reč Svoju zemlji. Kako primećuje sv. Zlatoust, David se često od pojedinačnih darova Božijih okreće ka opštim, ili od opštih ka pojedinačnim. Govorivši prethodno o pojedinačnim dobročinstvima učinjenim Jerusalimu, sada govori o opštem promišljanju Božijem i, kako kaže David, šalje reč Svoju. Ta reč je, prema sv. Zlatoustu, zapovest o plodnosti zemlje.
Brzinom trči reč Njegova, Kada Bog pošalje Svoju reč, tj. kad zapovedi, ona brzo trči, tj. brzo se izvršava i postaje delo. Prema sv. Zlatoustu, ako se ovaj psalam tumači u višem smislu, pod Jerusalimom i Sionom treba podrazumevati Crkvu verujućih. Vrata Crkve su vera i krštenje, posredstvom kojih svi hrišćani i ulaze u crkvu. Vratnice vrata vere jesu krst. Hristos je blagoslovio sinove Crkve, tj. apostole, a kroz njih je blagoslovio i sve hrišćane, koji su se duhovno od njih rodili. Hristos je granice Crkve ogradio mirom i zato ona, bez obzira na sve bitke koje se protiv nje vode, obitava u miru i pobeđuje sve svoje neprijatelje. Jedro pšenično označava snagu i čistotu duhovne hrane i božanstvenih tajni. Kako kaže Teodorit, reč koja se šalje na zemlju je evanđelska propoved, i David ovde prorokuje da će se ona brzo raširiti vaseljenom. Da neko ne bi pomislio da je to, što David govori nemoguće, on ga uverava nabrajajući i sledeća, čudesna dela Božija:
(5) Koji daje sneg Cvoj kao vunu, maglu kao pepeo posipa. Bog, kaže, daje obilje snega, tako da za kratko vreme vascela zemlja biva njime prekrivena kao belom vunom. Isto tako, On rasipa i maglu, i to u tolikom mnoštvu i u takvoj sveukupnosti, da se čini da je cela zemlja posuta pepelom.
(6) Koji stavlja slanu Svoju kao mrve, naspram lica mraza Njegovog ko će opstati! Bog, kaže, ponekad baca tako veliki sneg, pretvoren u led, da se njegova veličina upodobljuje mrvicama hleba. Neki pod ovim podrazumevaju veliki grad, kakav ponekad pada na zemlju. Uistinu, to delo je zadivljujuće i pokazuje veliku silu, jer iznenada nastane tako velika studen, koja potiče od zamrznutog snega i leda, da biva nepodnošljiva za svako telo.
(7) Šalje reč Svoju i topi ih, zaduva vetar Njegov i poteku vode. Druga, zadivljujuća i čudesna stvar jeste to, što Bog pošalje reč, tj. Svoju zapovest, i sneg i led počinju da se tope. On zaduva Svojim, južnim vetrom, i odjednom iz snega i leda poteku vode, od kojih su oni i sačinjeni. David je to rekao stoga, da bi svi razumeli da se to ne dešava samo od sebe i slučajno, nego da se sve pokorava zapovesti Svetvorca Boga; na Njegovu zapovest sve se lako menja, tako da se voda ponekad pretvara u sneg i led, dok ponekad biva suprotno, odnosno, sneg i led se pretvaraju u vodu. Toplota se ponekad pretvara u studen, a studen u toplotu. I kao što se lako preobražavaju ove prirodne stihije, tako se lako preobražavaju i ljudske okolnosti. Stoga nema ničeg neverovatnog u tome što nakon iskušenja nastupa olakšanje, posle bitke mir, a posle nedaća i žalosti neočekivana radost. Ti prirodni događaji otkrivaju i dublju misao. Naime, iako su hladnoća, kiša, sneg i mraz neprijatni za tela životinja, oni ih istovremeno i ukrepljuju; oni koriste i zemlji, koja na taj način daje obilnije i zdravije plodove. Isto tako, nedaće i žalosti nanose telesni bol, ali bivaju korisne za dušu.
(8) Koji objavljuje reč Svoju Jakovu, zakone i sudove Cvoje Izrailju. Na početku ovog psalma, David je govorio o vidljivim dobrima, darovanim Jerusalimu, tj. o njegovoj sili, miru i izobilju. Ovde govori o uzvišenijim dobrima, korisnim za dušu. On pominje Božije zakonodavstvo, da bi time podstakao narod na proslavljanje Boga i na ljubav prema Njemu.
(9) Ne učini tako svakom narodu, i sudove Cvoje ne objavi njima. Nijedan drugi narod nije se udostojio tolikog dobročinstva i dara Božijeg, kao narod izrailjski. Nijednom drugom narodu, osim Jevrejima, Bog nije otkrio Svoje zapovesti, zakone i volju. Bog je drugim narodima dao samo prirodni zakon, koji je zapisan u njihovoj savesti. Uz pomoć tog zakona, čovek može da razlikuje dobro od zla, i Bog će po ovom zakonu suditi paganskim (neznabožačkim) narodima. Iako su po prirodi znali za dobro, oni ga nisu sledili nego su činili zlo. Jevrejima je, međutim, pored prirodnog, dao i pisani zakon, otkrivajući im sudove Božije i volju Božiju, zbog čega će se Jevrejima strožije suditi.

Ključne reči:

9 komentar(a)

  1. Jagoda Milosavljević

    Hvala vam za sve ovo što ste pripremili za one koji veruju u Boga našega Gospoda Isusa Hrista. Ovo je jedini način da pravilno shvatimo i odgonetnemo Psalme, a ne da ih čitamo kao obično štivo. Sve ovo što činite i radite za vaše čitaoce doprinosi obrazovanju vernika Pravoslavne vere.

  2. Psalam 72….kakva divna uteha za nekoga slabog verom (kao ja) gledajući svet oko mene, gde vlada „knez ovog sveta“, gde na izgled napreduje zlo, a Hristovo stado postaje sve manje i manje.

  3. PSALTIR je pesma duše naše koja hrli GOSPODU. Hvala Bogu što nam je darivao ove divne stihove jer i ne razumevajući sve, naša duša peva u Gospodu. Sa ovim divnim objašnjenjem možemo da shvatimo i širinu i dubinu Božije ljubavi i zaštite koju pruža svima.

  4. Skoro sam poceo citati Psalme. Jako su lijepi. Ova tumacenja su od velijte koristi, kao i savjeti za sta i kada se cita koji Psalm. Ali, moj Psaltir se ne podudara sa ovim (brojevima) tumacenjima kao ni savjetima za sta je koji psalm. Na primer: ovdje psalm 55 kod mene je 56. Moj primjerak je preveo Djura Danicic.

    • Aleksandra

      Dragoljube,
      Verovatno imate isti Psaltir kao i ja (jednostavno izdanje izdavačke kuće PRAVOSLAVAC koje se uglavnom prodaje u crkvama), u kom su greškom podelili 9. psalam i od njega tako napravili 9. i 10. Pa su brojevi zbog toga dalje pomereni za po jedan sve do 148. Psalma koji se ponovo ispravno numerisan, jer su 146. i 147. Psalam spojeni u jedan, pa je tako početna greška u brojanju „nadoknađena“ i u Psaltiru i dalje ima ukupno 150 Psalama.

  5. Gospod će sačuvati ulazak tvoj i izlazak tvoj, od sada i do veka. Da li se ovaj stih može tumačiti i kao ulazak u neko društvo, neki krug ljudi, i kada se shvati da čoveku tu nije mesto iz ovog ili onog razloga, da se, uz Božju pomoć, i izađe bez posledica.

  6. Gospodine profesore, pročitajte Psalam 1 i komentare Sv Atanasija Velikog i Sv Vasilija Velikog na taj psalam. I to će vam upotpuniti vaše navedene misli. Hristos se Rodi!

  7. Neka nas Gospod Isus Hristos blagoslovi i podari nam nebeska i zemaljska blaga Njegova. Molitvama Njegove Prečiste Majke i Preblagoslovene Bogorodice Marije. Amin

  8. Pingback: Kakvim to neprijateljima želimo uništenje kada se molimo Bogu pomoću Psalama? – Tvrđava Istine

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *