NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PSALAMA

TUMAČENJE PSALAMA

 

TUMAČENJE PSALAMA
 

 
Psalam 146
(1) Psalam. Aliluja. Ageja i Zaharije
 
Hvalite Gospoda, jer je dobar psalam. U prethodnom psalmu samoga sebe je savetovao da se nada jedino u Boga, a sada izobražava zbor apostola, koji poučava mnoštvo naroda da hvali Boga zbog Njegovih dobročinstava prema ljudskom rodu.
(5) Gospod prihvata i uzdiže krotke. Krotkima naziva one, koji su prihvatili Njegovu veru i koji podražavaju Onog što je rekao: Ja sam krotak (Mt. 11; 29). Ja, kaže, nenavidim grešnike, kakvi su nečisti demoni, koji žive u ognju.
(8) I stoku na službu ljudima, pri čemu misli na volove, mazge i sl, životinje koje služe ljudima.
 
Iz tumačenja Jefimija Zigabena:
 
(1) Hvalite Gospoda, jer je dobar psalam, Bogu našem mila će biti hvala. Blaženi Teodorit smatra da ovaj psalam govori o povratku iz vavilonskog ropstva i izgradnji Jerusalima koja je usledila nakon toga. Sveti Zlatoust kaže: „Psalam uznosi misao sa zemlje, okriljuje dušu, olakšava je i uzdiže. Nije, međutim, dovoljno samo psalmopojanje da bi hvala bila bogougodna. Od strane psalmopojca zahteva se i život, i pažnja, i tačnost. Bogu nije potrebno ništa i Njemu nije ugodno samo pojanje, nego prevashodno naša namera.“
(2) Gospod je koji Gradi Jerusalim, rasejanja Izrailjeva sabraće. To je slično sledećim rečima: Ako Gospod ne sazida dom, uzalud se trude oni koji Ga zidaju (Ps. 126; 1). Gospod će sabrati sve Jevreje koji su rasejani po raznim mestima vavilonskog carstva, jer se nisu svi odjednom vratili u Jerusalim, nego su postepeno dolazili ovamo. Prema Jevsevijevom tumačenju, ovaj stih znači sledeće: Hristos po čitavoj vaseljeni podiže Svoju Crkvu od živog kamenja, i ona je istinski Jerusalim. Osim toga, On svakodnevno u Crkvu vraća rasejane, koje u psalmu izobražava Izrailj.
(3) Koji isceljuje skrušene srcem i svezuje raseline njihove. Budući da u većoj meri isceljuje duše nego tela, Bog uspokojava i teši one, koji su usled iskušenja i nesreća skrušeni i smirenog srca. Zar onda neće utoliko pre utešiti one koji su smireni svojevoljno i po vrlini smirenja? David je ove reči izgovorio u vezi sa dobrotom (blagošću) Gospodnjom, a one koje slede vezane su za Njegovu silu i premudrost:
(4) Koji broji mnoštvo zvezda, i svima njima imena naziva. Bog zna tačan broj zvezda i svakoj od njih zna ime. Blaženi Teodorit i sv. Grigorije Bogoslov smatraju da brojanje označava znanje, i da imena zvezda označavaju znanje o mestu koje zauzima svaka od njih, u kakvom se poretku nalaze, kako izgledaju, kolike su, kakvi su odnosi i razmere jednih prema drugima, kakvu osnovu imaju, kakav uzrok i kakav kraj. Osim toga, Bog zvezdama daje imena kakva odgovaraju njihovim svojstvima, što je važnije od brojanja. David time kao da hoće da kaže sledeće: Onaj, Koji poznaje bezbrojno mnoštvo zvezda, i to tako da svaku poznaje po imenu (a što predstavlja najviše i najtačnije znanje), nesumnjivo poznaje i sve Jevreje, rasejane po zemljama onih što su ih zarobili. I kako je On Bog milostivi, On će ih pomilovati, a kako je Svemoguć, On će ih i sabrati.
(5) Velik je Gospod naš, i velika je moć Njegova. Budući da je David u prethodnom stihu otkrio da će Bog savršiti veliko delo sabiranja zarobljenih Jevreja, ovde govori o Njegovoj sili, kako bi u njima pobudio nadu i nesumnjivu veru u svemoć Božiju.
I poznanja Njegovog nema broja, tj. niko ne može da zna kolika je premudrost Božija… Kao što ne postoji kraj i granica veličini Božijoj, tako ne postoji kraj i granica Njegovoj premudrosti. Ne sumnjaj, dakle, u Boga čiji su veličina i premudrost bezgranični i beskonačni.
(6) Gospod prihvata i uzdiže krotke, a ponižuje grešnike do zemlje. Ove reči mogu se uporediti sa izrekom: Gospod se gordima protivi, a smirenima daje blagodat (Priče Sol. 3; 34).
(7-8) Psalmopojte Bogu… Koji odeva nebo oblacima… (9) Koji daje životinjama hranu njihovu, i ptićima gavranova koji Ga prizivaju. Psalmopojte Gospodu Koji zemlju prekriva oblacima s ciljem da iz njih pusti kišu. Kišu pak daje radi bujanja zelenila i trava, kojima će se prehraniti životinje – biljojedi. U 103. psalmu je rečeno: Napajaš gore sa visina. Ako napaja gore, zar onda neće utoliko pre napojiti plodnu zemlju? I ako Bog brine o beslovesnim životinjama, zar onda neće utoliko pre brinuti o slovesnima, radi kojih je i stvorio beslovesne? Jevsevije se pita: „Zašto trava za životinje raste sama od sebe, dok hrana za ljude ne raste na sličan način? Zato što je ljude obdario razumom, tako da je dolikovalo da im naloži da se brinu o sebi. Kako Bog beslovesnima nije dao silu razuma, On Sam im priprema hranu, jer podstiče rast trave na gorama. Otuda je očigledno da se promisao Božiji rasprostire i na prirodu beslovesnih životinja.“ Ptiće gavranova roditelji ne prehranjuju nego ih napuštaju, usled mržnje koju osećaju prema svom potomstvu. Oni se zbog toga oglašavaju glasnim kricima i gledajući u nebo otvorenih kljunova, kao da od Boga traže hranu. Bog ih prehranjuje na neizreciv način, što je još jedan dokaz Njegovog promisla, dobrote i milosrđa prema svima. U višem smislu, ptići gavranova, kao nečisti, izobražavaju neznabošce, čije su duše usled greha bile nečiste, oskrnavljene i crne. Međutim, Bog je i njima dao duhovnu i nepropadljivu hranu.
(10-11) Nije volja (Njegova) u snazi konjice… Gospod blagoizvole u onima koji Ga se boje i u onima koji se nadaju na milost Njegovu. Sveti Zlatoust ovako tumači ove stihove:“ Ako budete imali strah Božiji i savršenu nadu u Njega, zadobićete Njegovo blagovoljenje. Zadobivši Njegovo blagovoljenje, bićete silniji od svih, koji imaju konje i oružje. Potrebno je samo jedno: da ne očajavate i da se ne smućujete, nego da očekujete Njegovu milost jer se upravo u tome i sastoji nada.“

Ključne reči:

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *