NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PSALAMA

TUMAČENJE PSALAMA

 

TUMAČENJE PSALAMA
 

 
Psalam 145
Psalam. Aliluja. Ageja i Zaharije
 
(1) Hvali dušo moja Gospoda, hvaliću Gospoda u životu mojem, psalmopojaću Bogu mome dokle postojim. (4) Toga dana propašće cve pomisli njegove, tj. u smrtnom času pokazaće se sve, o čemu je mislio, i neće biti skriveno ništa, o čemu je maštao na zemlji.
(7) Koji daje hranu Gladnima, tj. duhovnu hranu gladnima svakoga dobra.
 
Iz tumačenja Jefimija Zigabena:
 
(1) Hvali dušo moja Gospoda, što je slično rečima: Blagoslovi dušo moja Gospoda (Ps. 102.103).
(2) Hvaliću Gospoda u životu mojem, psalmopevaću Bogu mome dokle postojim, tj. hvaliću Boga dok god sam u ovom životu.
(3) Ne uzdajte se u knezove, u sinove ljudske, u njima nema spasenja. Savetuje da se ne uzdamo u knezove i u starešine, tj. u smrtne ljude, koji niti mogu da spasu sami sebe, niti pak mogu samima sebi da pomognu; ako ne mogu da pomognu samima sebi, onda utoliko manje mogu da pomognu drugima. I sam vidiš, čitaoče, u kakvim se opasnostima i smrtnim bolestima nalaze knezovi i starešine; oni nisu u stanju da se izbave od tih opasnosti i od smrtnih bolesti. Neka to čuju i oni kolebljivi hrišćani, koji su sve svoje uzdanje položili na velike ljude, nadajući se da će im oni pomoći u nevolji.
(5) Blažen je kome je Bog Jakovljev pomoćnik njegov, uzdanje je njegovo u Gospoda Boga svojega. Blažen je, kaže, onaj čovek kojem je pomoćnik Bog, u Kojeg se uzdao i patrijarh Jakov, i Koji mu je mnogo puta pomogao.
(7) Koji čini sud onepravdovanima (uvređenima, poniženima), koji dajehranu gladnima. Blažen je, dodaje, onaj čovek koji se nada u Boga, Koji se sveti za uvređene, kako u sadašnjem tako i u budućem životu i Koji, istovremeno, daje neophodnu hranu gladnima duševnog dobra, prema onome što je rečeno: Blago Gladnima i žednima pravde, jer će se nasititi (Mt. 5; 9). Bezbrojno je mnoštvo onih koji su, budući uvređeni, dobili od Boga pomoć i zaštitu u sadašnjem životu, kao i onih gladnih, koje je Bog nahranio u različita vremena.
Gospod oslobađa sužnje, (8) Gospod umudruje slepe. Gospod ne oslobađa samo one, koji su svezani vidljivim (veštastvenim) okovima i žitejskim nesrećama, koji su zatvoreni u mračne tamnice, nego i one koji su svezani okovima svojih grehova. Osim toga, Gospod ne samo da umudruje one, koji su lišeni telesnog vida (tako što nedostatak telesnih očiju dopunjuje davanjem mudrosti od Boga) nego umudruje i one, koji još nemaju duševne oči. Gospod ne vaspostavlja samo one koji su od zdravih postali bolesni, nego i one koji su iz vrline pali u porok. Takvi su bili neznabošci, jer su u pogledu vrline i oni bili svezani.
(8) Gospod ljubi pravednike, Gospod ljubi došljake. Pravednicima David naziva one koji su pre Evanđelja zablistali svojim vrlinama, a došljacima one koji su posle Evanđelja blagočestivo pristupili veri u Hrista. Možda pravednima naziva i one, koji su savršeni u vrlini, a došljacima one, koji su početnici u njoj. Kao nepostojane i nemoćne, Gospod čuva i one koji još nisu iskusili bitku sa demonima.
Sirotu i udovu prima. Gospod, kaže, štiti i pomaže udovicu i sirotu, zbog čega na različitim mestima Pisma zapoveda da se pomaže udovicama i sirotima. Ovo, međutim, možeš da shvatiš i alegorijski. Sirot je i onaj koji, Hrista radi, ostavi oca i majku, ako su oni neverujući. Ili pak onaj koji ostavi oca i majku, čak i ako su oni verujući, i odluči da sledi Hrista monaškim životom. Udovica je i ona, koja, poverovavši u Hrista i postavši pravoslavna, napusti muža nevernika ili jeretika. Sirotim se može smatrati i onaj čovek koji je odbacio đavola, svog pređašnjeg oca i učitelja u zlu. Udovicom se može nazvati i duša koja je odbacila zlo, iako je ranije bila privezana za njega. Dakle, tog sirotog i tu udovicu štiti Gospod i daje im Svoju pomoć: sirotog čini Svojim sinom po blagodati, a udovicu Svojom nevestom posredstvom Svetoga Duha.
Put grešnih pogubljuje. Put grešnika je zlonamernost i lukavstvo, koje Gospod iskorenjuje. O tome se govori i na kraju prvog psalma, gde se kaže da će put grešnika (bezbožnika) propasti.
(10) Zacariće se Gospod do veka. Sin Božiji, Koji caruje kao Bog, i kao čovek će se zacariti u vekove, o čemu govore i Njegove reči: Dade Mi se svaka vlast na nebu i na zemlji (Mt. 28; 18). Ili, jednostavno David želi da kaže da će Bog carevati do veka i da Njegovom Carstvu neće biti kraja.
Bog Tvoj Sione iz naraštaja u naraštaj. Bog Tvoj Sione, carevaće, ili postojaće, iz naraštaja u naraštaj. Reči iz naraštaja u naraštaj označavaju jedne koji umiru i druge koji će ustati iz mrtvih, dok je Sion – Crkva verujućih.

Ključne reči:

11 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *