NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PSALAMA

TUMAČENJE PSALAMA

 

TUMAČENJE PSALAMA
 

 
Psalam 144
Pohvala, Davidov
 
(1) Uznosiću Te, Bože moj, Care moj. Uznosiću te na visinu, ali ne zato, što Ti nisi na visini, nego zato da bi i drugima pokazao da je On na visini. Takvo je i ono što je rečeno: Oče, proslavi Ime Tvoje na zemlji (Jn. 12; 28). On, naime, ne moli da Mu podari slavu koju nema, nego da pokaže slavu koju ima, što i izražava rečima: Proslavi Me slavom… koju imadoh u Tebe pre nego svet postade (Jn. 17; 5).
(2) Svakoga dana blagosiljaću Te. Kod Jevreja, ovaj psalam počinje slovom „bet.“ Poučava da nijedan dan ne bi trebalo da prođe bez psalmopojanja. Zbog toga treba uznositi i blagosloviti Boga, i proslavljati Ga imenima i izrekama koje koriste smrtnici.
(4) Iz naraštaja u naraštaj hvaliće dela Tvoja. Pod tim podrazumeva Crkvu, sastavljenu od oba naroda, od obrezanih i od neznabožaca. Ima u vidu ona Njegova dela, koja je satvorio prilikom Svog dolaska, i psalmopoje raznim izrazima, nazivajući jedno isto i silom, i slavom, i svetinjom, i čudima, i opet silom, i veličinom, i blagošću, i pravdom, i milosrđem.
(6) I silu strašnih Tvojih čuda Govoriće. Kao oni koji su to opitno poznali, s pravom mogu da kažu: Kako je teško pasti u ruke Boga živoga (Jevr. 10; 31). Pokliknite Bogu glasom radovanja, jer je Gospod Višnji strašan (Ps. 46; 12). To kažu sa strahom Božijim i česnovanjem Boga. Kažu da Njegova veličina nema granica, ne zato što je oni opisuju svojim znanjem, nego zato što je ona za njih nedokučiva. Naime, jedino Sin zna Oca, i jedino Otac zna Sina. Ako Sin i otkriva Oca kome On hoće, onda je to samo onoliko, koliko tvar može da vidi i u skladu sa merom, u kojoj je čovek sebe za to pripremio.
(7) Spomen mnoštva dobrote Tvoje izgovaraće. Kao dobri Bog, On je svima otkrio Svoju dobrotu i svima čini milost delima Svojim. Spašće se, međutim, samo oni, koji žele da iskoriste Njegovu dobrotu.
 
Iz tumačenja Jefimija Zigabena:
 
(9) Dobar je Gospod svima i u svemu, i milosrđe je Njegovo na svim delima Njegovim. David je iste reči izgovorio i u 73. psalmu, a ovde pojačava kazivanje o dobroti Božijoj. Gospod je, kaže, blag (dobar)prema svima, ne samo prema pravednima nego i prema grešnima, ne samo prema slovesnim ljudima nego i prema angelima i arhangelima,pa čak i prema beslovesnima. Uopšte, Bog je milostiv i milosrdan prema svakom Svom stvorenju, pa čak i prema onom najneznatnijem. Isto tako, Bog po Svom čovekoljublju preti ljudima paklenim ognjem i večnim mukama, da bi se kroz ovaj strah udaljili od greha i kroz pokajanje i vrlinske podvige dostigli Carstvo nebesko. Bog prema Svom čovekoljublju kažnjava grešnike i u sadašnjem životu kako bi ih, ako to oni žele, ispravio ovom privremenom kaznom; ako sene poprave, ta kazna (u ovom životu) olakšaće njihove tamošnje večne muke.
(10) Neka Te ispovedaju i slave, Gospode, cva dela Tvoja. Neka Te,Gospode, sva slovesna stvorenja hvale sama od sebe, a beslovesna i neživa tvorevina posredstvom slovesnih ljudi koji je, prema Teodoritovim rečima, vide i upotrebljavaju na svoju korist. Neka zablagodare Bogu za to, što su od Njega dobili premudro ustrojstvo, jer je sve stvoreno sa dobrim ciljem i sve se koristi Božijim staranjem.Neka Te blagosiljaju prepodobni Tvoju, tj. ugodnici koji su se Tebi predali i posvetili, Njima osobito dolikuje da Te svagda proslavljaju, jer su slobodni od svake svetovne brige i, kao umniji i bogoljubiviji od drugih, mogu da Te proslavljaju čistim umom.
(16) Ti otvaraš ruku Svoju, i ispunjavaš cve živo blagovoljenjem. Ovaj stih je sličan 27. stihu 103. psalma: Cve od Tebe očekuje da im daješ hranu na vreme cvoje. Što je na drugim mestima nazvano blagošću (dobrotom), ovde se naziva blagovoljenjem. Božanstveni David pokazuje da je Gospod milosrdan prema svemu, i da hranu beslovesnima ne daju ni kiša, ni zemlja, ni sunce, ni vazduh nego zapovest Božija. Prema Teodoritovim rečima, otvaranje ruke Božije označava lakoću davanja.
(17) Blizu je Gospod svima koji Ga prizivaju. Govoreći prethodno o dobrima koja Bog daje svim ljudima, pa čak i onim nevernim i bezbožnim, David sada govori o dobrima koja Bog daje vernim hrišćanima, odnosno kaže da je Bog blizu onih koji Ga prizivaju istinom, tj. istinito, pravilno i kako dolikuje.
(21) Svako telo neka blagosilja sveto Ime Njegovo. Neka blagosilja Gospoda svako telo, koje je poverovalo u Hrista. Kako bi neverni i bezbožni mogli da blagosiljaju istinitog Boga? Telom je označio vascelog čoveka, tj. pod tim podrazumeva i telo i dušu.

Ključne reči:

11 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *