NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PSALAMA

TUMAČENJE PSALAMA

 

TUMAČENJE PSALAMA
 

 
Psalam 141
(1) Poučan, Davidov, kada beše u pećini. Molitva
 
Sadržaj
 
Iako ovaj psalam nije ništa drugo do molitva, potrebno je razumevanje da bismo se i mi poučili kako da, nalazeći se u iskušenju, izbegnemo zlo.
(2) Glasom mojim ka Gospodu vikah, glasom mojim ka Gospodu pomolih se. (3) Izliću pred Njim molitvu moju. Psalmopojac kaže: kao da sam sve svoje misli posvetio Bogu. Žalost moju pred Njim objaviću. Podvizavajući se na spasenju duše, prinosim Ti prozbe i molim Te da ublažiš žalost, jer Ti je poznato da me nepravedno progone.
(4) Kada iščezava duh moj od mene. Učinio sam to videvši prekomernost nedaća, jer sam se našao blizu same smrti. Ti si poznao staze moje. Reči: Ti si poznao staze moje svojstvene su samo onome, koji se čvrsto uzda u ispravnost izabranog životnog puta i u svoja dela. Videvši kako su duhovni neprijatelji ustrojili da Saul dođe u pećinu i da uhvati Davida, pravedno je rekao: (u tajnosti) mi postaviše zamku, koju je ova molitva učinila ništavnom. Naime, ljudski rasuđujući, onome koji je zatvoren u pećinu bili su zatvoreni svi putevi ka izlazu, i niko nije mogao da izbavi njegovu dušu.
Na putu ovome po kojem hodih oni mi postaviše zamku. Ako neko zamisli Davida u pećini, videće da je ovo sasvim umesno rečeno. Gledah sa desna i razgledah, i ne beše nikoga koji me poznaje. Onome, koji se podvizava u vrlini postavljaju na put takve poroke od kojih je teško da se odbrani, kao kad bi onom koji ide ka mudrosti postavili zamku, tj. mudrost koja nije od Boga, i kad bi onome, koji ide ka znanju, postavili na put lažno znanje. Ova izreka ima neke sličnosti s onim što je rečeno: Pri stazi mi postaviše sablazni (Ps. 139; 6). Zamka u koju upada neoprezan može se shvatiti i u prenesenom smislu, zbog čega kaže: sa desna razgledah, jer su častoljubivima zamke postavljene sa desne strane.
Nestade utočišta za mene, i niko ne mari za dušu moju. Nije bilo mogućnosti da se iz pećine spase bekstvom, jer je ulaz u nju zauzeo Saul. Niko, kaže David, ne traži spasenje moje duše.
(6) Vikah tebi, Gospode, i rekoh: Ti si nada moja, jer samo u Njega polaže nadu u svoje spasenje.
(8) Izvedi iz tamnice dušu moju. To kaže kao da u vidu ima pećinu. Da se ispovedam Imenu Tvome. Pošto si me oslobodio od ove nevolje i iz ove tamnice, uzneću blagodarno psalmopojanje. Mene čekaju pravednici, dokle mi ne uzvratiš. Ako me izvedeš odatle, nagradivši me za moja dobra dela, onda će i ostali pravednici, imajući pred očima moj primer i zaključujući iz onoga, što se meni dogodilo, o onome šta će se dogoditi njima, priteći Tebi i uzneti Ti prozbe.
 
Iz tumačenja Jefimija Zigabena:
 
(2) Glasom mojim ka Gospodu vikah, glasom mojim ka Gospodu pomolih se. Nalazeći se u pećini, David je u to vreme bio u smrtnoj opasnosti. Sigurno je da u tom trenutku nije mogao da zavapi usnama, jer bi ga Saulovi vojnici uhvatili i pogubili, zbog čega ovde pod glasom treba podrazumevati napregnuto (=usredsređeno) stanje srca, koje se bez reči uznosi i misaono se moli Bogu.
(3) Žalost moju pred Njim objaviću. Umesto molitve, kaže, pred Njega ću izneti svoju žalost, koja Ga može prikloniti na milost. Žalost ne čini ljude samo pažljivijima i brižljivijima nego ih istovremeno, ukoliko je podnose s blagodarnošću, čini neobično odvažnima pred Bogom. Pomoću nje čovek zadobija pravo da bude uslišan.
(6) Ti si nada moja, udeo si moj na zemlji živih. Ti si jedini sva moja nada i, dok se nalazim na zemlji živih, tj. dok sam živ i dok se nalazim meću živim ljudima, samo ću Tebe imati kao čast, bogatstvo i riznicu, nemajući nikakvog drugog zemaljskog nasleđa. Ili se, možda, može protumačiti i ovako: Ti si moje nasleđe i moje bogatstvo na nebesima, jer je nebo – zemlja pravednih, koji svagda žive i nikad ne umiru.
(7) Slušaj molitvu moju, jer se ponizih veoma. Slušaj, Gospode, molitvu moju, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog mog stradanja, jer David, prema Teodoritovim rečima, poniženjem naziva svoja stradanja i nesreće.
Izvedi iz tamnice dušu moju. Tamnicom.David naziva onu pećinu u kojoj je bio zatvoren, dok dušom naziva život i samoga sebe. U višem smislu, pod tamnicom treba podrazumevati telo, s kojim je povezana i u kojem je zatočena duša.

Ključne reči:

11 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *