NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PSALAMA

TUMAČENJE PSALAMA

 

TUMAČENJE PSALAMA
 

 
Psalam 138
Za kraj, psalam Davidov, Zaharijin, u rasejanju
 
Sadržaj
 
Iako se ovaj psalam vezuje za Zahariju, u vreme kada su sinovi Izrailjevi a sa njima i sam prorok još bili u ropstvu, on izobražava Božije staranje o nama i opisuje kako Bog ne promišlja samo o vaseljeni kao celini, nego i o svakom njenom delu, tako da ni naša kretanja, ni naše pomisli, nisu lišeni Njegovog promisla. Psalmopojac se divi dubini domostroja (ikonomije). Očigledno ukazuje na prizivanje neznabožaca i na protivljenje Spasitelju Hristu, koje će ispoljiti jevrejski narod. Zbog svega toga, psalam i ima natpis: za kraj, Davidov. Više puta smo primetili da se takvi psalmi odnose na dolazak Gospodnji.
(1) Gospode, isprobao si me i poznao si me. Imajući čvrstu veru u Hrista i pouzdano znajući da nema nikakvog udela u bezakonjima bezbožnog naroda, priziva za svedoka samog Stvoritelja srca.
(2) Ti si razumeo pomisli moje izdaleka (3) stazu moju i meru moju ispitao si. Ako je i samo kretanje pomisli poznato Bogu, On onda utoliko pre zna kako provodimo život. Stazu moju i meru moju ispitao si. Mera ovde ima značenje odrećene mere puta. Prorok razume da je Bogu poznato svako kretanje pomisli, jer rečju put ovde označava kretanje.
(4) Jer nema reči prevarne na jeziku mome. I to predstavlja važan deo Davidovih zasluga, jer jezik nije koristio ni za zlo, ni za laž, ni za lažnu zakletvu, ni za prevaru, ni za laskanje, ni za bilo šta slično.
Evo, Gospode, Ti si poznao sve, (5) i poslednje i prvo. Prećutao je o onome, što se nalazi izmeću poslednjeg i prvog, jer sredinu ispunjava zloba koje nije bilo na početku, i koje, takođe, neće biti ni na kraju. Ti si me sazdao, i stavio si na mene ruku Tvoju. Ti si me, kaže, stvorio, i kao stvorenog me podržavaš. Postavljanje ruke Božije označava predaju dara Duha, kao što su i apostoli polaganjem ruku predavali Duha Svetoga.
(6) Čudesno je znanje Tvoje za mene: nadjača me, ne mogu prema njemu. To znači sledeće: njemu su učinjena i mnoga druga dobročinstva Božija, ali on ne može sve da ih pozna. Poznanje o tome, kaže, prevazilazi moju moć i ono je iznad mog razumevanja. Stoga ne mogu to niti da istražim, niti da izrazim rečima. Sve što sam rekao, malo je i oskudno, i sila Božija je nedostižna (nepojmljiva) mojoj ništavnosti.
(8) Ako uziđem na nebo, Ti si tamo. To je slično rečenome: Nebo je presto moj (Isa. 66;1). Ako siđem u ad, prisutan si. Prorokuje o budućem silasku Gospodnjem u ad.
(9) Ako uzmem krila svoja ujutro i nastanim se na krajevima mora, tj. ako uzmem krila ptice, koja su nezamorena (jer to znači reč: ujutro), neoslabljena letenjem i preispunjena snagom. Smisao ovih reči je sledeći: Ti, Gospode, sve obuhvataš, sve proviđaš, svugde si prisutan i, kao Bog, sve ispunjavaš. Šta će biti sa mnom, ako se dogodi da padnem u neki greh zbog kojeg bih morao da bežim, kad Ti sve obuhvataš, Gospode?
(10) I rekoh: eda li će me tama pogaziti? Rekao je: pogaziti, umesto „pokritii sakriti“ od Tvojih očiju. Međutim, i ta tama je za Tvoje sveznanje isto što i svetlost.
(11) Kao što je tama njena, tako je i svetlost njena. Kao što je za mene noć tamna, za Tebe je svetla. O utrobama (13) kaže da one rađaju strah. Svagda sam se Tebe bojao, kaže prorok, jer sam svagda imao pred očima Tvoj sud. (13) Prihvatio si me od utrobe matere moje. Ja nisam bezrazložno zadobio strah Tvoj, jer me Tvoje promišljanje čuvalo još dok sam bio u majčinoj utrobi.
(14) Ispovedaću Te u slaviti, jer si me strašno udivio. Nakon onoga što je prethodno izgovorio o Bogu, pravovremeno prinosi blagodarenje. Čudesna su dela Tvoja, i duša moja zna to (veoma). Ta sila je za mene neizreciva, ali je ona Tebi, kao Bogu, otkrivena.
(15) Ne sakri se kost moja od Tebe, koju si stvorio u skrivenosti. Tebi nije ostalo nepoznato posrnuće žene koju si stvorio od moje kosti, pustivši na mene dubok san. Naprotiv, naša tajna poznata je Onome, Koji je u tajnosti stvorio ženu. I sastav (ipostas) moj u dubinama zemlje. I ako se raspadnem i pretvorim u prah, i to će Ti biti poznato.
(16) Neuobličen (začetak) moj videše oči Tvoje. Pre nego što sam dobio lik (obraz), oči Tvoga predznanja videle su me i providele, i to ne jednostavno, nego kao već unetog, pribrojanog i zapisanog u knjigu Tvoju. U dane sazdaće se, i nikoga još nema u njima. Sve dane svog života proveo sam dolično i u dobrom poretku, i među njima nije bilo nijednog nesređenog i neustrojenog.
(17) Meni su veoma cenjeni prijatelji Tvoji, Bože. To je slično onome, što je rečeno: Koji prima proroka u ime proročko, platu proročku primiće (Mt. 10; 41).
(18) Izbrojaću ux, u više od peska umnožiće se. Poštujući Tvoje prijatelje, nadam se da ću i na vaskrsenju stajati uz njih i da ću, njih radi, i ja kod Tebe biti udostojen časti. Tada će, naravno, i grešnici biti pogubljeni, tj. primiće zasluženu kaznu.
(19) Ako pogubiš grešnike, Bože. Znajući kakve ih kazne očekuju, kao da ih udaljuje od sebe. Ljudi krvnici, uklonite se od mene (20) jer ste svadljivi u pomislima. Navodi i razlog zbog kojeg grešnike udaljuje od sebe, i kaže: oni se proteruju zato što protivureče i protive se Bogu, uzaludno se preuznoseći i gordeći ljudskim životom.
(21) Omrzao sam one koji Te mrze, Gospode. Ljubio sam i prihvatao Tvoje prijatelje, dok sam Tvoje neprijatelje sasvim omrznuo. Neprijatelji Božiji su, u prevashodnom i pravom smislu, nečisti demoni, a zatim i zaštitnici idolosluženja i jeresijarsi (predvodnici jeresi).

Ključne reči:

11 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *