NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PSALAMA

TUMAČENJE PSALAMA

 

TUMAČENJE PSALAMA
 

 
Psalam 136
Davidov, kroz Jeremiju, kod Jevreja nenatpisan
 
(1) Na rekama vavilonskim, tamo seđasmo i plakasmo. Ove reči nagoveštavaju da će oni, koji će nakon mnogo godina zbog svojih bezakonja biti preseljeni u Vavilon, sedeti i jadikovati, želeći da im se vrate pređašnja dobra.
(5) Ako zaboravim tebe, Jerusalime, neka me zaboravi desnica moja ili, neka mi bude uskraćena svaka višnja pomoć.
(6) Neka se prilepi jezik moj za grlo moje ako te ne spomenem. Naime, kakva je korist od takvog oruđa reči (slovljenja) koje je naizgled zdravo, ali ne može da ispusti potrebne zvukove? Zbog toga su blaženi ljudi čitav život provodili brinući o psalmopojanju i govoreći: Pevaću Gospodu u životu mome (Ps. 103; 33). Grad Jerusalim su poštovali zbog bogosluženja, kao što je prethodno rečeno: Radi doma Gospoda Boga našeg iskah dobra tebi (Ps. 121; 9).
Ako ne istaknem Jerusalim za početak veselja moga, tj. sećanje na tebe pretpostaviću svakom veselju, jer će se samo u tom slučaju dogoditi da mi se, možda, i svako drugo veselje preobrati u dobro. Uostalom, i Gospod uči da se duhovna hrana pretpostavi telesnoj.
(7) Pomeni, Gospode, sinove Edomske. Sinovi Edomski su Isavovi potomci, Idumejci. Nakon zauzeća Jerusalima, oni su nastojali da mu pričine svako zlo, dok se nisu uverili da je grad razoren do temelja.
(8) Kćeri Vavilonska, zlonesrećnice. To je proročka reč, i ona izobražava propast Vavilona. Blažen je koji ti uzvrati osvetu, tj. blažen je onaj ko i tebe odvede u ropstvo.
 
Iz tumačenja Jefimija Zigabena:
 
Ovaj psalam izgovoren je u ime zarobljenih Levita, tj. đakona, vascelog svešteničkog plemena i pojaca, koji će se nakon mnogo godina naći u vavilonskom ropstvu. On predskazuje gorepomenutim Jevrejima šta će se s njima dogoditi, istovremeno ih poučavajući kakve reči da izgovaraju i šta da čine da bi Boga priklonili na milost.
(1) Na rekama vavilonskim, tamo seđasmo i plakasmo. Jevreji su se, kao zarobljenici, nalazili izvan gradova, tj. na pustim mestima, zbog čega su često odlazili na obale reka. Tamo su sedeli i u samoći, u molitvama, oplakivali svoju nesreću i robovanje. U ono vreme, kad su posedovali mnoga dobra i slobodu, gordili su se i prezirali ih svojim grehovima. Zbog toga su ih i bili lišeni, da bi ih ponovo poželeli. Bog svagda tako postupa sa onima, koji preziru Njegova dobra. Prema rečima svetog Zlatousta, Bog lišava blagostanja i dobra one ljude, koji ih nisu svesni, da bi se na taj način osvestili i da bi ih se opomenuli.
(2) Na vrbama posred njega obesismo harfe naše. Kad smo pošli u Vavilon, one muzičke instrumente, na kojima smo pojali i proslavljali Boga nalazeći se u Jerusalimu, obesili smo na vrbe što rastu na obalama onih reka, koje teku ka Vavilonu, jer su tada za nas postali nepotrebni i neupotrebljivi. Jevrejski pojci poneli su ih sa sobom samo zato, da bi se sećali jerusalimskog bogosluženja (sv. Zlatoust). Prema Teodoritovim rečima, ovi instrumenti su tada bili neupotrebljivi, jer je Zakon zapovedao da se na samo jednom mestu, tj. u Jerusalimu, vrše bogosluženja i pojanje. U višem značenju, oni su svoje instrumente učinili nedejstvenima („obesili su ih“), i na taj način neplodno drveće, tj. vrbe, izražavaju nedejstvenost i nekorišćenje psalama i muzičkih instrumenata. Nikita Stitat: „Vavilonom je nazvano ono mesto, gde su se slile reči onih koji su govorili: Hajde da sazidamo grad i kulu. Tamo je Bog sišao i pomešao jezike, zbog čega je ovo mesto i nazvao smešom (slivanjem) jezika. Vavilonje mesto gde se nisu smešali samo razgovori nego i pravila, i misli, pa i sami umovi.“ Jevsevije kaže da se u tom smislu ove reči mogu primeniti i na one hrišćane koji su se u doba progona odrekli Hrista i koji su dopustili da ih zahvati pometnja, jer je Vavilon, kao što smo rekli, pometnja.“ Metodije Patarski kaže: „Možda čiste, devstvene duše u himnama Bogu govore da su na vrbe usred Vavilona obesile svoje instrumente, tj. da su na visinu uzdigle svoja tela, ne dopustivši da ih preplave vavilonske reke, tj. reke greha i zla, koje su se ustremile na njih da bi ih odvukle u dubinu.“
(3) Jer tamo nas zapitaše oni koji nas zarobiše za reči pevanja, i koji nas odvedoše za pesme naše. Teodorit ovaj stih tumači na sledeći način: „Vavilonjani, koji su nas zarobili, tražili su da im izgovorimo nekoliko reči iz božanstvenih himni i pohvala koje smo Bogu pojali u Jerusalimu, tj. zapovedali su nam da pevamo, želeći jednostavno da slušaju zbog zadovoljstva, pa čak i da se izruguju našim svetim i božanstvenim stvarima.“
Pevajte nam od pesama Sionskih. To su reči Vavilonjana, koji su govorili: Pevajte nam, Jevreji, neku od onih pesama koje ste pevali dok ste bili na Sionu i u Jerusalimu.
(4) Kako ćemo pevati pesmu Gospodnju na zemlji tuđoj, odnosno, kako da sionske pesme pojemo u Vavilonu, na tuđem mestu, izvan Jerusalima, kad nam Zakon to zabranjuje? „Zapazite koliko je ropstvo bilo korisno i koliko je popravilo Jevreje: oni, koji su u otadžbini prestupali zakon Božiji, sada, u tuđoj zemlji, na sve načine nastoje da ga očuvaju“, kaže sv. Jovan Zlatousti. Pod tućom zemljom moglo bi se podrazumevati i svako srce koje se udaljilo od vrline. Takvom srcu ne smeju se davati božanstvena i nebeska tajinstva, prema onome što je rečeno: Ne dajte svetinje psima, niti bacajte bisera svojih pred svinje (Mt. 7; 6).
(5) Ako zaboravim tebe, Jerusalime, neka me zaboravi desnica moja. “ Ako ja, tj. narod jevrejski, zaboravim tebe, grade Jerusalime, neka bude zaboravljena snaga i delanje moje, tj. neka i ja sam budem osakaćen i oduzet, i neka usahne moja desna ruka, da je više ne osećam“, kaže sv. Zlatoust.
(9) Kćeri vavilonska, zlonesrećnice… blažen ko uhvati i razbije decu tvoju o kamen. Jevreji svoj gnev rasprostiru i na nezrelu decu i blaženim nazivaju onoga, koji surovo i nečovečno pobije vavilonsku decu i odojčad. Međutim, običaji i evanđelske zapovesti nas, hrišćana, nisu takvi. Budući da smo učenici blagog i krotkog Hrista, Koji je zapovedio da ljubimo čak i svoje neprijatelje, ove reči moramo razumeti u višem a ne u doslovnom smislu. Vavilon označava bezbožništvo i greh, koji su opustošili i potčinili pobožnost i vrlinu. Ko iskoreni to bezbožništvo i greh, uistinu je blažen. Deca ovog bezbožništva su novorođene strasne pomisli. Ko pobedi ove pomisli i razbije ih od kamen vere (a taj kamen je, prema Pavlovim rečima, Hristos) i ko ih na taj način istrebi, može se nazvati blaženim.

Ključne reči:

9 komentar(a)

  1. Jagoda Milosavljević

    Hvala vam za sve ovo što ste pripremili za one koji veruju u Boga našega Gospoda Isusa Hrista. Ovo je jedini način da pravilno shvatimo i odgonetnemo Psalme, a ne da ih čitamo kao obično štivo. Sve ovo što činite i radite za vaše čitaoce doprinosi obrazovanju vernika Pravoslavne vere.

  2. Psalam 72….kakva divna uteha za nekoga slabog verom (kao ja) gledajući svet oko mene, gde vlada „knez ovog sveta“, gde na izgled napreduje zlo, a Hristovo stado postaje sve manje i manje.

  3. PSALTIR je pesma duše naše koja hrli GOSPODU. Hvala Bogu što nam je darivao ove divne stihove jer i ne razumevajući sve, naša duša peva u Gospodu. Sa ovim divnim objašnjenjem možemo da shvatimo i širinu i dubinu Božije ljubavi i zaštite koju pruža svima.

  4. Skoro sam poceo citati Psalme. Jako su lijepi. Ova tumacenja su od velijte koristi, kao i savjeti za sta i kada se cita koji Psalm. Ali, moj Psaltir se ne podudara sa ovim (brojevima) tumacenjima kao ni savjetima za sta je koji psalm. Na primer: ovdje psalm 55 kod mene je 56. Moj primjerak je preveo Djura Danicic.

    • Aleksandra

      Dragoljube,
      Verovatno imate isti Psaltir kao i ja (jednostavno izdanje izdavačke kuće PRAVOSLAVAC koje se uglavnom prodaje u crkvama), u kom su greškom podelili 9. psalam i od njega tako napravili 9. i 10. Pa su brojevi zbog toga dalje pomereni za po jedan sve do 148. Psalma koji se ponovo ispravno numerisan, jer su 146. i 147. Psalam spojeni u jedan, pa je tako početna greška u brojanju „nadoknađena“ i u Psaltiru i dalje ima ukupno 150 Psalama.

  5. Gospod će sačuvati ulazak tvoj i izlazak tvoj, od sada i do veka. Da li se ovaj stih može tumačiti i kao ulazak u neko društvo, neki krug ljudi, i kada se shvati da čoveku tu nije mesto iz ovog ili onog razloga, da se, uz Božju pomoć, i izađe bez posledica.

  6. Gospodine profesore, pročitajte Psalam 1 i komentare Sv Atanasija Velikog i Sv Vasilija Velikog na taj psalam. I to će vam upotpuniti vaše navedene misli. Hristos se Rodi!

  7. Neka nas Gospod Isus Hristos blagoslovi i podari nam nebeska i zemaljska blaga Njegova. Molitvama Njegove Prečiste Majke i Preblagoslovene Bogorodice Marije. Amin

  8. Pingback: Kakvim to neprijateljima želimo uništenje kada se molimo Bogu pomoću Psalama? – Tvrđava Istine

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *