NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PSALAMA

TUMAČENJE PSALAMA

 

TUMAČENJE PSALAMA
 

 
Psalam 135
Aliluja
 
(1) Ispovedajte se Gospodu jer je dobar, jer je do veka milost Njegova. (13) Koji je razdelio Crveno more na razdeljenja. Drevno predanje kaže da se Crveno more razdelilo na dvanaest mesta, kako bi se svakom plemenu otvorio poseban put.
(16) Koji je proveo narod Svoj u pustinji. Čudo prelaska kroz pustinju nije ništa manje od čuda prelaska preko mora, jer je u pustinji bilo mnogo toga, što im je pretilo smrću: glad, žega, žeđ, mnoštvo divljih zveri, lišavanje svega što je potrebno. Oni su, međutim, po pustinji hodali ničega se ne plašeći. Bog ih je spasao od dvojice silnih careva, slavnih po snazi, moći i telesnom rastu. Takav je bio Og, devet lakata visok i pet lakata širok, koji je zbog toga imao gvozdenu postelju (v. 5. Mojs. 3; 11).
(19) Siona, cara Amorejskog. Nije slučajno izostavio druge careve i prvenstveno pomenuo ovu dvojicu, pominjući time narodu od Boga darovanu pobedu, jer su ovi carevi bili slavni po snazi, moći i telesnom rastu.
(23) Jer u poniženju našem spomenu nas Gospod. Ove reči: u poniženju našem spomenu nas Gospod najviše dolikuju onome koji se oslobodio od duhovnog ili telesnog ropstva.
(25) Koji daje hranu svakom telu. Brižnost čovekoljubivog Boga ne rasprostire se samo na pobožne (blagočestive) ljude nego i na beslovesne, jer svakome daje njemu odgovarajuću hranu. I prorok rasprostire Njegov promisao od čudesa na nebu do najsitnijih tvari na zemlji. Zato se ponovo uznosi na nebo i, nakon što je rekao: svakom telu, dodaje: Ispovedajte u slavite Boga nebeskog. Budući da je Svetvorac, Bog se po prevashodstvu naziva nebeskim: Njemu služe oni što žive na nebu, budući da je ova oblast čista od greha.
 
Iz tumačenja Jefimija Zigabena:
 
Kako primećuje Teodorit, sadržaj ovog psalma sličan je sadržaju prethodnog, zbog čega ima istovetan natpis.
(2) Ispovedajte u slavite Boga nad bogovima. Blagodarite, kaže, Bogu, koji je Bog i Gospodar nad lažnim bogovima i demonima kojima se Jelini klanjaju kao bogovima. Iako su demoni bezbožni i, kao vinovnici zla, neprijatelji Božiji, oni su po načinu na koji su stvoreni sluge Božije i u tom pogledu su nužno potčinjeni Bogu. Jevsevije kaže: „On je Bog nad bogovima, ne samo nad demonima, nego i nad onima, kojima je kazano: Ja rekoh: bogovi ste (Ps. 81; 6) i bogove ne psuj (2. Mojs. 22; 28 – prema Septuaginti); bogovima mogu biti nazvani i angeli, zbog čega apostol kaže: Ima takozvanih bogova, bilo na nebu, bilo na zemlji (1. Kor. 8; 5).“
(4) Onoga Koji jedini čini čudesa velika, jer je do veka milost Njegova. Sveti Zlatoust kaže: „Rekavši da je Gospod i Gospodar nad bogovima, prorok sada navodi i dokaz za tu istinu, potvrđuje ono što je rečeno i opet ukazuje na Njegovu silu. Nije rekao: Koji je počinio, nego Koji (jedini) čini, izražavajući time da On neprestano čini dobra dela i da čudotvori, da savršava prekrasna dela. Prorok predstavlja dva Njegova osobita svojstva: da On čini i da čini jedini. Bolje rečeno, prorok ukazuje na Njegova četiri svojstva, jer kaže da čini, da čini čudesa, da čini velika čudesa i da ih, osim toga, čini jedini. Tim rečima se ne poriče Sin Božiji, nego se Bog postavlja kao suprotnost demonima. Zapazimo da nam prorok na početku nije govorio o sili nego o čovekoljublju: Ispovedajte u slavite Gospoda jer je dobar. Zašto je sada prešao na silu? Zato što ta čuda nisu samo dejstvovanja sile, nego i čovekoljublja. Objašnjavajući kakva su to čuda, on u nastavku kaže: Stvorio je nebesa razumom.., utvrdio je zemlju na vodama.., stvorio svetila velika, itd (v. st. 59). Ako sve to pokazuje Njegovu silu i premudrost, onda istovremeno pokazuje i Njegovo čovekoljublje. To, što je vascela ova tvorevina tako veličanstvena, pokazuje Njegovu silu i premudrost. Međutim, to, što je sve ovo stvorio na našu korist, pokazuje Njegovo čovekoljublje… Znajući sve to, prorok uz svaki stih dodaje: Jer je do veka milost Njegova, diveći se Njegovom čovekoljublju.“
(10-12) Koji je porazio Egipat s prvencima njegovim… Rukom moćnom i mišicom visokom. Tumačeći ove stihove, bl. Teodorit kaže: “ Ako neko prigovori: kako milost može da uzrokuje smrt, neka obrati pažnju na to da se, zbog samilosti prema ugnjetenima kažnjavaju ugnjetači, budući da je milost prema Izrailjcima podvrgla kazni Egipćane. I milost i kazna sjedinjene su sa Njegovim pravednim sudom, jer je prve pravedno pomilovao, kao što je druge pravedno kaznio.“
(17) Jer je porazio careve velike, jer je do veka milost Njegova. I pobio careve moćne, jer je do veka milost Njegova (v. st. 1822). Sveti Zlatoust tumači:“Svakom stihu dodao je: Jer je velika milost Njegova. Iako su neprijatelji smenjivali jedan drugoga, njih (Izrailjce) niko nije mogao da pobedi. Zašto? Zato što su stalno bili udostojeni čovekoljublja Božijeg. Tu su se pokazala dva vida dobročinstava nad Izrailjem: prvi je pobeda nad neprijateljima, a drugi zauzimanje neprijateljskih poseda. Uistinu, delo velike sile nije bilo samo to, što su (Izrailjci) proterali starosedeoce, nego i to što su bili u stanju da zauzmu i da zadrže tuđu zemlju. Objašnjavajući u nastavku da oni nad svim tim nisu zavladali po svojim zaslugama nego po dobroti Božijoj, dodaje: U poniženju našem spomenu nas Gospod; ne, dakle, u blagostanju ili u sreći, nego u smirenju (poniženju) našem. Smisao ovih reči je sledeći: naše nesreće i stradanja bili su dovoljni da ga priklone na milost.“
Ukoliko bismo ovaj psalam tumačili u višem smislu, onda bi se Jakovom i Jerusalimom mogao nazvati novi, izabrani hrišćanski narod, a Egiptom bezbožništvo i greh. Znaci i čuda satvoreni u Egiptu izobražavali bi čuda koja su satvorili Hristos, apostoli i ostali svetitelji. U tom slučaju, faraon izobražava đavola, a sluge faraonove zle demone i ljude koji služe demonima. Poražavanje i ubijanje mnogih naroda moglo bi se protumačiti kao poražavanje mnoštva demona. Carevi Sion i Og označavali bi satanu i prvog posle njega, a hanaanski carevi – vladavinu greha. Pod njihovom zemljom, koja je predata Izrailju, mogla bi se podrazumevati ona mesta na kojima su nekada gospodarili demoni, ali sa kojih su kasnije proterani. Dom Izrailjev bi bio vasceli hrišćanski narod, dom Aaronov – sveštenici i arhijereji, a dom Levijev – đakoni. Oni koji se boje Gospoda bili bi vrlinski i pravedni ljudi. Sion bi izobražavao Crkvu Hristovu, a egipatski prvenci – najugodnije i najslađe strasti, prevashodno telesne; one su najpoželjnije za demone, kao što su i prvenci najpoželjniji za roditelje. Pod Crvenim morem mogli bismo podrazumevati sladost i gorčinu bezbožnih učenja, koja okružuju i potapaju neverne i bezbožne. Pustinja bi mogla predstavljati neplodnost zabluda; kada kroz nju prođu i kada se nje oslobode, pobožni hrišćani dostižu plodonosnu istinu. Pod smirenjem bi trebalo da podrazumevamo naše hrišćansko smirenje, ne samo ono prilikom iskušenja koja nam dolaze protivno našoj volji, nego i ono vrlinsko, odnosno vrlinu smirenja koja se savršava po našoj slobodnoj volji.

Ključne reči:

9 komentar(a)

  1. Jagoda Milosavljević

    Hvala vam za sve ovo što ste pripremili za one koji veruju u Boga našega Gospoda Isusa Hrista. Ovo je jedini način da pravilno shvatimo i odgonetnemo Psalme, a ne da ih čitamo kao obično štivo. Sve ovo što činite i radite za vaše čitaoce doprinosi obrazovanju vernika Pravoslavne vere.

  2. Psalam 72….kakva divna uteha za nekoga slabog verom (kao ja) gledajući svet oko mene, gde vlada „knez ovog sveta“, gde na izgled napreduje zlo, a Hristovo stado postaje sve manje i manje.

  3. PSALTIR je pesma duše naše koja hrli GOSPODU. Hvala Bogu što nam je darivao ove divne stihove jer i ne razumevajući sve, naša duša peva u Gospodu. Sa ovim divnim objašnjenjem možemo da shvatimo i širinu i dubinu Božije ljubavi i zaštite koju pruža svima.

  4. Skoro sam poceo citati Psalme. Jako su lijepi. Ova tumacenja su od velijte koristi, kao i savjeti za sta i kada se cita koji Psalm. Ali, moj Psaltir se ne podudara sa ovim (brojevima) tumacenjima kao ni savjetima za sta je koji psalm. Na primer: ovdje psalm 55 kod mene je 56. Moj primjerak je preveo Djura Danicic.

    • Aleksandra

      Dragoljube,
      Verovatno imate isti Psaltir kao i ja (jednostavno izdanje izdavačke kuće PRAVOSLAVAC koje se uglavnom prodaje u crkvama), u kom su greškom podelili 9. psalam i od njega tako napravili 9. i 10. Pa su brojevi zbog toga dalje pomereni za po jedan sve do 148. Psalma koji se ponovo ispravno numerisan, jer su 146. i 147. Psalam spojeni u jedan, pa je tako početna greška u brojanju „nadoknađena“ i u Psaltiru i dalje ima ukupno 150 Psalama.

  5. Gospod će sačuvati ulazak tvoj i izlazak tvoj, od sada i do veka. Da li se ovaj stih može tumačiti i kao ulazak u neko društvo, neki krug ljudi, i kada se shvati da čoveku tu nije mesto iz ovog ili onog razloga, da se, uz Božju pomoć, i izađe bez posledica.

  6. Gospodine profesore, pročitajte Psalam 1 i komentare Sv Atanasija Velikog i Sv Vasilija Velikog na taj psalam. I to će vam upotpuniti vaše navedene misli. Hristos se Rodi!

  7. Neka nas Gospod Isus Hristos blagoslovi i podari nam nebeska i zemaljska blaga Njegova. Molitvama Njegove Prečiste Majke i Preblagoslovene Bogorodice Marije. Amin

  8. Pingback: Kakvim to neprijateljima želimo uništenje kada se molimo Bogu pomoću Psalama? – Tvrđava Istine

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *