NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PSALAMA

TUMAČENJE PSALAMA

 

TUMAČENJE PSALAMA
 

 
Psalam 134
Aliluja
 
(1) Hvalite Ime Gospodnje, hvalite sluge Gospoda. I ovaj psalam izgovaraju oni, koji su još uvek rukovođeni, i kojima se zapoveda: hvalite Gospoda, jer se reč alilu prevodi kao: „hvalite“, a reč ja kao „Gospoda“.
(2) Hvalite Gospoda, jer je dobar Gospod; psalmopojte Imenu Njegovom, jer je dobro. Nakon što su se u Egiptu predali idolosluženju, sada ih podstiče na psalmopojanje. Oni su bili Jakovljevi potomci, i prizvani su da slavoslove Boga. (4) Izrailja za dostojanje (nasleđe) Sebi, tj. za nasleđe po prevashodstvu, jer je prozorljivi um – Izrailj.
(5) Jer ja poznah da je velik Gospod, i Gospod je naš nad svima bogovima. Prema Njegovoj stvaralačkoj sili poznao sam da je On Gospod.
(6) U morima i u svim bezdanima, (7) koji uzvodi oblake sa kraja zemlje. Kaže to stoga, što zemlju spolja opkoljavaju mora, iz kojih uzvodi oblake. Munje za kišu On stvori. I to je znamenje veličanstvene sile – da sjedinjuje ognjene munje i vodu. Izvodi vetrove iz skrovišta svojih. Rečju skrovišta izražava da je za ljude nepojmljiva priroda vetrova. To je slično onome, što kaže Gospod: Duh diše gde hoće, i glas njegov čuješ a ne znaš odakle dolazi i kuda ide (Jn. 3; 8).
(8) Koji pogubi prvence egipatske od čoveka do životinje. Poslednju kaznu postavio je na prvo mesto, jer su posle nje zadobili slobodu. Govori o životinjama jer su one stvorene radi čoveka, pa se zbog njega i kažnjavaju. Da bi uvećao strah, napominje da je kazna poslata od Boga.
(15) Idoli neznabožaca srebro su i zlato, dela ruku čovečijih. Budući da govori slugama koje su se tek nedavno preobratile iz neznaboštva, najpre je dokazao i proslavio promisao Božiji, a zatim odmah dodao i razobličenje onih bogova, koje su oni prethodno poštovali. On kao da im kaže sledeće: Ja poznah da je veliki Gospod i da je Gospod naš nad svim bogovima. On je savršio mnoga i velika dela, dok su vaši prethodni bogovi samo mrtvi i bezosećajni idoli. Njima neka se upodobe i oni koji ih prave. Kako da se ne okamene duše onih, koji se klanjaju kamenju? One, koje je prethodno po navici nazvao bogovima, sada posramljuje i naziva idolima, unižavajući ih samim tim što pokazuje od kakvog su veštastva načinjeni i ko ih je načinio.
 
Iz tumačenja Jefimija Zigabena
 
O natpisu „aliluja“ prethodno smo već govorili, odnosno, protumačili smo da psalmi sa ovim natpisom izražavaju blagodarenje Bogu.
(1) Hvalite Ime Gospodnje, hvalite sluge (Gospodnje) Gospoda. Blaženi Teodorit kaže: „Budući da je priroda Božija nevidljiva, a da daje zapovest da Ga hvalimo, Psalmopojac je uistinu rekao kako i dolikuje: hvalite Ime Gospodnje, i neka vam imenovanje Boga bude dovoljno. Ne pokušavajte da vidite ono, što nam nije dozvoljeno da vidimo.“
(2) Koju stojite u domu (hramu) Gospodnjem, u dvorima Boga našega. Isto je rekao i u prethodnom psalmu. Sada, međutim, podstičući sve koji ulaze u hram Božiji, kaže: proslavljajte Boga, vi koji stojite u hramu Božijem, jer onima, koji ne stoje u ovom hramu nije dopušteno da hvale Boga. Zašto? Zato što oni, koji vide hram i u njemu svetinju nad svetinjama, gde On obitava, nikada ne zaboravljaju Boga. Naprotiv, to ih podstiče da Ga hvale. Blaženi Teodorit kaže: „To ne znači da se nekome zabranjuje da hvali Boga, kako u Njegovom domu, tako i na drugom mestu. Naprotiv, time se hrišćani podstiču da odlaze u hram Božiji i da se tamo mole zajedno sa ostalom braćom, jer je Bogu ugodna molitva, koju hrišćani jednoglasno uznose.“
(3) Hvalite Gospoda, jer je dobar Gospod. Proslavljajte Gospoda zbog Njegovog čovekoljublja, jer On svima daruje dobročinstva, a posebno onima koji Ga hvale i proslavljaju.
Psalmopojte Imenu Njegovom, jer je dobro. Psalmopojte, nastavlja, imenu Gospodnjem, jer je za vas dobro i korisno da Bogu pojete duhovne pesme i psalme. Kada se psalmopoju sa umilenjem i strahopoštovanjem, onda i one, koji psalmopoju, i one, koji ih slušaju, poučavaju tačnosti dogmi, prizivaju ka Bogu, uspavljuju strasti i naslađuju dušu ustrojstvom tako da, prema rečima svetog Zlatousta, zajedno sa korišću daruju prijatnost i zadovoljstvo… David pri tom nije rekao: „psalmopojte prirodi Božijoj“, budući da je ona nedostižna, nego psalmopojte Imenu Njegovom, i njemu sastavljajte pohvale.
(4) Jer Jakova izabra Sebi Gospod. David ovde navodi i razlog zbog kojeg treba da psalmopoju Bogu: on se sastoji u tome što je Gospod među svim narodima izabrao upravo Jevreje, koji potiču od patrijarha Jakova, što ih je izdvojio za Sebe i zapovedio da samo Njemu služe.
(6) Sve što je zahteo Gospod, stvorio je, na nebu i na zemlji, u morima i u svim bezdanima. Sveti Zlatoust tumači: „Vidiš li svemoćnu silu? Vidiš li izvor života? Vidiš li nesavladivu moć? Vidiš li neuporedivo prevashodstvo? Vidiš li vlast, koja ne nailazi ni na kakve prepreke? Vidiš li da je za Njega sve lako i jednostavno? Sve, kaže, što je zahteo, stvorio je. Gde, kaži mi? Na nebu i na zemlji; ne samo ovde, nego i na nebu; i ne samo na nebu, nego i na zemlji; i ne samo na zemlji, nego i u morima i u svim bezdanima. Bezdanima naziva preispodnja mesta zemlje, isto kao što i rečju nebo izražava i ono što je iznad neba. Bez obzira na njihov obim, Njegova volja nigde nije naišla na prepreke, nego u sve proniče. Mećutim, uistinu nas zadivljuje što Onaj, Koji je sve to stvorio, nije stvarao ni sa trudom, ni sa naporom, ni sa zapovešću nego samo htenjem. On je hteo, i delo se izvršilo! Vidiš li da je On pokazao i lakoću stvaranja, i mnoštvo stvorenja, i neograničenu vlast?“
(7) Uzvodi oblake sa kraja zemlje. Sveti Grigorije Bogoslov kaže: „Ko svezuje vodu na oblacima? Ko jedan njen deo ostavlja na oblacima (i zar za naše poznanje nije čudno to, što se tekuće veštastvo zaustavlja rečju?), a drugi izliva po licu čitave zemlje, u svoje vreme i ravnomerno?“
(9) Posla znake i čudesa posred tebe, Egipte, na faraona i na sve sluge njegove. Budući da je David prethodno (u 8. stihu) pomenuo najtežu kaznu – pogubljenje egipatskih prvenaca, mora se zaključiti da pod rečima znaci i čudesa podrazumeva ostale kazne.
(10) Koji porazi narode mnoge, i pobi careve silne. Bog je, kaže,pogubio one narode koji su sprečavali prelazak Jevreja i njihov ulazak u Obećanu zemlju, tj. Amalićane, Moavce, Edomljane i ostale…Najzad, David o tome govori sažeto i uzgredno.
(14) Gospod će suditi narodu Svome. Prema rečima svetog Zlatousta, Bog će suditi Svom narodu kada ovaj sagreši i pravedno će ga kazniti; mećutim, kad se opet pokaje, On će se smilovati na njega i opet će mu pomoći.
(15) Idoli neznabožaca srebro su i zlato, delo ruku čovečijih. Premudri Fotije primećuje: “ Ako neko prigovori da su i naše, hrišćanske svete ikone, srebro i zlato i dela ljudskih ruku, odgovorićemo da one, iako su delo ljudskih ruku, nisu idoli, jer praobrazi (izvornici) idola nisu postojali i oni su lažni; oni predstavljaju izobraženja onih bogova koji nisu bogovi, nego demoni koji lažu i pretvaraju se da su bogovi. Praobrazi naših svetih ikona su stvarni i istiniti, kakvima se i nazivaju. Pored toga, idoli su izobraženja skvernih i nečistih, a ikone izobraženja svetih i čistih.“
(17) Uši imaju i neće čuti, niti ima daha u ustima njihovim. David navodi i razloge zbog kojih su neznabožački idoli lažni: u njima, tj. u idolima, nema životnog daha. David se izruguje idolima da bi ih što više unizio. Sveti Zlatoust tumači: „Idol nije ništa drugo, do nešto nemoćno i ništavno. To je naziv za najveću nemoć. Zbog toga i počinje rečima: Idoli neznabožaca srebro su i zlato. Kao prvo, to je idol. Kao drugo, to je neživo i bezosećajno veštastvo; kao treće, samim tim što su idoli, oni nisu jedino sami po sebi nevažni, nemoćni i ništavni, nego i usled toga što su ih načinili ljudi. Zato i dodaje: dela ruku čovečijih, što služi za najveću osudu onih koji ih poštuju. Iako su sami uzročnici njihovog postojanja, oni od njih očekuju spasenje! .. .Budući da idole često pokreću demoni, on razotkriva njihovo licemerje i obmanu, govoreći da nema duha u ustima njihovim. Zašto zli demon ne dejstvuje i ne govori bez idola? Izobraženja idola predstavljaju blud, preljubu i bezbrojne poroke. Želeći da samim izgledom kumira pouči obmanute da podražavaju njihova dela, koja idoli izobražavaju, demon obitava i sedi u njima, pokreće ih i obmanjuje ljude.“
(19-21) Dome Izrailjev, blagoslovite Gospoda; dome Aaronov, blagoslovite Gospoda; dome Levijev, blagoslovite Gospoda; koji se bojite Gospoda, blagoslovite Gospoda. Blagosloven je Gospod sa Siona, koji živi u Jerusalimu. Sveti Zlatoust kaže: „Zašto ne priziva sve zajedno, nego ih razdvaja po zvanjima? Drugačije blagoslovi sveštenik, a drugačije Levit, drugačije jedan mirjanin, a drugačije mnoštvo naroda. Izrazom: blagoslovite David ukazuje na blaženo i nepropadljivo Suštastvo. Blagoslovite, kaže, zato, što ste se izbavili od neprijatelja i što ste se udostojili da se poklanjate takvom Bogu, što ste poznali Istinu. On je Sam po Sebi blagosloven, i ima blagoslov u samom Svom suštastvu, tako da Mu nije potrebna pohvala od drugih. Međutim, blagoslovite Ga i vi, ne zato da biste Njemu nešto dodali, nego da biste se i vi sami udostojili velikih darova“

Ključne reči:

11 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *