NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PSALAMA

TUMAČENJE PSALAMA

 

TUMAČENJE PSALAMA
 

 
Psalam 133
Pesma stepenica
(1) Evo sada blagosiljajte Gospoda sve sluge Gospodnje.
 
Sadržaj
 
Petnaesta pesma zapoveda da Boga hvale oni, koji su u Crkvi oglašeni i koje naziva slugama, budući da se još nisu udostojili usinovljenja.
(2) U noćima uzdignite ruke svoje ka svetinji. Kaže da oni još obitavaju u noći, jer se još nisu udostojili da budu prosvetljeni Duhom Svetim.
(3) Blagosloviće te Gospod sa Siona. Kaže: sa Siona, jer su najviše čeznuli za tim imenom. Tamo, na Sionu, nalazili su se temelji svake svetinje. Zatim uči da se na svakom mestu priziva Gospod, govoreći: Koji je stvorio nebo i zemlju:
 
Iz tumačenja Jefimija Zigabena:
 
(1) Evo sada blagosiljajte Gospoda, sve sluge Gospodnje. David je ovim psalmom okončao petnaest pesama ushođenja („pesama stepenica“), zaključujući ih blagodarenjem Bogu. Ovim ushođenjem zapoveda ljudima da blagodare Bogu – ne samo zbog izbavljenja iz ropstva, bezbednog povratka kroz neprijateljske zemlje i povratka u otadžbinu, u Jerusalim – nego i za izbavljenje od borbe sa susednim narodima, za snage koje su im podarene za obnovljenje hrama i samog Jerusalima… Blagosiljajte Gospoda, sve sluge Gospodnje. Sluga Božiji je onaj, koji je pokoran i poslušan zapovestima Božijim i koji služi Bogu posredstvom vrlina. Blaženi Teodorit kaže: „Pohvala nije svojstvena svima, nego samo onima koji ljube gospodarstvo Božije i koji su potpuno predani služenju Gospodu. Oni, koji su dobili grehovne rane, moraju da plaču, da prolivaju suze i da preklinju Boga za pomilovanje. Osim toga, pod slugama Božijim ne podrazumevaju se samo oni, koji su sluge po učenju, nego i oni koji su sluge po strogosti života.“
Koji stojite u hramu Gospodnjem, u dvorovima doma Boga našega. Blagodarite i proslavljajte Boga vi, koji stojite u hramu Božijem i koji ulazite u njega počev od ovog vremena, kad je dovršen, kad je dobio svoju velelepnost i kad se u njemu vrši bogosluženje. Jevsevije tumači: „Budući da se u Crkvu Hristovu ne sabiraju samo pomazani nego i nepomazani, priličilo je da se oni, koji su niži, pomenu posle onih viših. Naime, oglašeni još uvek stoje u predvorju prvog i osnovnog učenja. Zbog toga se i nazivaju slugama, jer se još nisu udostojili da, primanjem Duha, dobiju dar usinovljenja. Oni, kaže, stoje u dvorovima (predvorjima) a ne unutra, zbog čega kaže i da žive u noći.“ Sveti Zlatoust u vezi s ovim stihom kaže: .“Nečistome i oskrnavljenome ne dopušta se da uđe u svete ograde, zbog čega može da blagosilja samo onaj, koji se udostoji da u njih uđe. Dom Božiji je kao nebo; i kao što tamo ne može da uđe nikakva protivnička sila, tako joj nije dopušteno da uđe ni u dom Božiji.“
(2) U noćima uzdignite ruke svoje ka svetinji (nad svetinjama) i blagosiljajte Gospoda. Ne provodite, kaže, čitavu noć u snu, nego se tokom noći probudite i podignite svoje ruke prema svetinji nad svetinjama jer je Bog, zbog Njegove blagodati koja je tamo prisutna, rekao da tu obitava. Proslavljajte Gospoda, posebno tokom noći, kada je um lakši, i kada ima više vremena i spokojstva. Ako je David zapovedio drevnim Jevrejima da tokom noći ustanu iz postelje i odu u hram Gospodnji na molitvu, kakvo onda opravdanje možemo imati mi, hrišćani, koji se, kako primećuje sv. Zlatoust, ne molimo čak ni u svom domu i spavamo tokom čitave noći? Blaženi Teodorit kaže: „I božanstveni Pavle propisao nam je zakon da na svakom mestu pružamo čiste ruke, ali da je neophodno da Bogu prinosimo dužno poklonjenje na onim mestima, koja su Njemu posvećena. Ukazavši na mesto molitve, on ukazuje i na vreme, jer je najdoličnije vreme za psalmopojanje noć, kada smo spokojni i slobodni od svake pometnje.“ Prema rečima sv. Grigorija Nisijskog, duša mora biti u takvom stanju, u kakvom će moći da se seća Boga. „Kad se nađemo u takvom stanju, na molitvi priklanjamo kolena i zatvaramo oči, jer na taj način kao da na njih navodimo noć, kako nikakva pojava ne bi rasejala naš um.“
(3) Blagosloviće te Gospod sa Siona, Koji je stvorio nebo i zemlju. Ovim rečima David se moli za ceo narod, da ga Gospod blagoslovi sa Siona, jer su smatrali da tamo obitava Onaj, Koji je stvorio nebo i zemlju, a o čemu se govori u 127. psalmu. Blaženi Teodorit kaže: “ Da neko ne bi pomislio da je Bog ograničen na Sion, dolično Ga je nazvao tvorcem neba i zemlje. Time je označio vascelu stvorenu prirodu, jer su na nebu angeli a na zemlji čovek i sve ono što je zbog njega sazdano.“

Ključne reči:

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *