NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PSALAMA

TUMAČENJE PSALAMA

 

TUMAČENJE PSALAMA
 

 
Psalam 132
Pesma stepenica
 
Sadržaj
 
Četrnaesta pesma nagoveštava blago koje će Spasitelj, kada zablista, darovati ljudima, i kaže:
(1) Šta je dobro ili šta je krasno… (2) kao miro na glavu, koje silazi na bradu! Kada Crkva bude sabrana i kada, na neki način, bude činila jedinstveno zdanje, tada, i samo tada, biće dato pomazanje Svetoga Duha i sveštenstvo, najpre na glavu Crkve koja je Hristos, a zatim i na bradu koja je lepota lica Crkve, tj. na apostole. Najzad će sići (pomazanje) i na celo telo, tj. na sve koji su se u Crkvi obukli u Hrista.
(3) Jer tamo zapovedi Gospod blagoslov i život do veka. Kaže tamo i očigledno je da misli na svu braću koja žive zajedno. Zapovedi im ne jednostavno život, nego besmrtni život. Naime, na Sionu je na svete apostole nisposlana živototvorna rosa Svesvetog Duha, od koje svi verujući ubiraju večni blagoslov, jer imaju jedno srce i jednu dušu (Dela ap. 4; 32).
 
Iz tumačenja Jefimija Zigabena:
 
Prozrevši potpuno vaspostavljanje svojih saplemenika, Jevreja, i znajući da će oni, nakon oslobađanja od pobunjenih susednih naroda, obnoviti hram i grad Jerusalim i da će živeti pod vlašću jednog starešine, David im ovim psalmom savetuje da se ne razdvajaju. Naime, u prošlosti se odvojilo deset jevrejskih plemena, koja su sebi postavila posebnog cara, Jerovoama, i preselila se iz Jerusalima u Samariju. Preostala dva plemena; Judino i Venijaminovo, imala su posebnog cara, o čemu se govori u 12. glavi 1. Knjige o carevima. Budući da je ovo razdvajanje bilo uzrok mnogih prestupanja zakona, ratova i nesreća, David savetuje braću i saplemenike da se ne razdvajaju nego da žive pod rukovođenjem jednog starešine. Šta je, kaže on, toliko dobro i radosno kao kad braća i saplemenici žive u jednom istom mestu ili pak, ako i ne mogu da žive u jednom mestu, žive zajedno po jednodušju i jedinomisliju! U takvom saživotu, postoji mnogo ugodnih stvari, koje ne moraju istovremeno biti i dobre, tj. dušekorisne. Sveti Zlatoust kaže da je saživot i jedinomislije braće dobro, ali je jedno i drugo teško sjediniti. U nastavku psalma, David razjašnjava takav saživot sledećim primerom:
(2) Kao miro na glavu, koje silazi na bradu, bradu Aaronovu, koje silazi na krajeve odežde njegove. Toliko je, kaže, dobro i prijatno kad su braća zajedno i kad su međusobno saglasna, koliko je prijatno i zakonito miro kojim su, izlivajući ga na njihove glave, pomazivali sveštenike. Kao što je ovo miro bilo dobro, sveto, ugodno i miomirisno, tako je dobar, svet, ugodan i miomirisan saživot braće u dobru. Taj saživot je dobar zbog toga, što tako zahteva i priroda i Božiji zakon; prekrasan je stoga što koristi i životu i duši. Pošto se ono miro, koje se izlivalo na glavu sveštenika, spuštalo na njegovu bradu, on ovde i kaže: koje silazi na bradu, bradu Aaronovu, jer je Aaron bio prvi koji je po Zakonu pomazan za sveštenika. Aaronom možda naziva i svakog sveštenika, budući da svi oni potiču od Aarona. Kako se miro sa Aaronove brade slivalo na kraj njegove (svešteničke) odežde, on kaže: silazi na krajeve odežde njegove.
(3) Kao rosa Aermonska, koja silazi na Gore Sionske. Aermon je gora koja se nalazi nedaleko od Livanske gore. Tokom zime, na Aermonu pada obilan sneg koji se tu dugo zadržava. U vreme letnjih žega, od tog snega se podiže para koja se zatim zgušnjava u vazduhu nad Sionom i stvara veliku rosu. Kao što je ova rosa dobra, budući da je potrebna zemlji i istovremeno ugodna za ljude, tako je dobar i prijatan i saživot braće. Pošto ova rosa nastaje na gori Aermon, prorok ju je nazvao aermonskom.
Jer tamo zapovedi Gospod blagoslov. Tamo. Gde? Tamo gde je, prema sv. Zlatoustu, saživot braće, gde je jednodušje, bratoljublje i ljubav, koja je glava svih vrlina. Tamo je, kaže, Bog zapovedio blagoslov. Ukoliko ljudi blagoslov dobijaju od Boga, on je onda proslavljanje i hvala; ukoliko ga pak ljudi izgovaraju ljudima, onda je on molitva i prozba Bogu za ljude.
Iživot do veka. Tamo, gde je bratoljublje i ljubav, Bog je zapovedio da život bude dugovečan do određenog vremena (pošto je svemu određeno vreme života). Sveti Zlatoust kaže: „Kao što bitka i pometnja bivaju uzročnici smrti, tako i ljubav i mir bivaju uzročnici života, jer oni, koji između sebe imaju ljubav i mir, ne ubijaju jedni druge; takve ni neprijatelji ne pogubljuju i ne mogu da im naškode, jer oni čuvaju jedan drugog i uzajamno se ukrepljuju jednodušjem, jedinstvom i ljubavlju.“

Ključne reči:

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *