NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PSALAMA

TUMAČENJE PSALAMA

 

TUMAČENJE PSALAMA
 

 
Psalam 130
Pesma stepenica
 
Sadržaj
 
Onoga, koji se udostojio očišćenja, dvanaesta pesma poučava da se ne gordi uzdanjem u svoje usavršavanje, nego da bude smirenouman.
(1) Gospode, ne ponese se srce moje… niti hodih među velikima, niti u udivljenima iznad mene. Da se ne bismo pogordili, najkorisnije je da se podvizavamo u vrlini koja je suprotna gordosti (preuznošenju), kaže Psalmopojac. Toj vrlini poučavao je i Spasitelj, govoreći: Ako se ne obratite i ne budete kao deca, nećete ući u Carstvo nebesko (Mt. 18; 3). Pod tim podrazumeva decu koja su otrgnuta od majčinskih grudi i time izobražava žalost. Detence se ne odvaja od majčinih grudi, jer će tada tugovati što je lišeno mleka. Tako sam se i ja, kaže prorok, u nedaćama stalno molio Bogu, bez čega bih bio izložen najtežoj kazni.
 
Iz tumačenja Jefimija Zigabena:
 
(1) Gospode, ne ponese se srce moje. David je i ovaj psalam napisao o samome sebi; u njemu govori o tome, kakvo je smirenje imao nakon što se izbavio od iskušenja. Uporedo s tim, u njemu poučava jevrejski narod, koji se vratio iz vavilonskog ropstva, da bude smiren kao što je on sam (David) i da se ne uzda u svoje podvige i vrline nego u Gospoda. Gospode, kaže on, ne ponese se srce moje od preuznošenja i gordosti, niti su se uznele i gledale na visinu moje oči, obolele od bolesti nadmenosti. Da li prorok ovim rečima hvali samoga sebe? Sveti Zlatoust kaže da se čovek, kada to zahteva vreme i potreba, može i pohvaliti svojim podvizima, ali da ta pohvala ne bude radi slavoljublja i razmetljivosti, nego radi koristi slušalaca i radi njihovog podsticanja da podražavaju sličnu vrlinu. Rekavši najpre da se ne ponese njegovo srce, a zatim da se ne uznesoše njegove oči, David pokazuje da se najpre uznosi i gordi srce, a da se zatim uznose i oči.
Niti hodih u velikima, niti u udivljenima iznad mene. Nisam se, Gospode, kretao meću ljudima koji su viši i dostojniji divljenja od mene, i nisam živeo meću onima koji prevazilaze moj položaj. Kako kaže sv. Zlatoust, prorok sebe smatra nedostojnim da se kreće meću njima, osim u onim prilikama kada su ga drugi primoravali da, i protivno svojoj volji, opšti sa njima. Možda velikima i divljenja dostojnima naziva one, koji same sebe smatraju za takve, tj. nadmene i gorde, i kao da kaže sledeće: ne samo da sam se klonio strasti preuznošenja, nego se nisam čak ni kretao među onima, koji su ovom strašću zaraženi.
(2) Eda li ne mišljah smireno, nego uzdigoh dušu moju, kao dete odojeno ka materi svojoj, dokle ne uzvratiš duši mojoj. Ako nisam smireno razmišljao, kao što je smireno dete pored svoje majke.., ako sam se uznosio i gordio, kako sam se preuznosio, tako mi i uzvrati, Gospode, i dolično me kazni za moju gordost. Zbog toga je sv. Zlatoust rekao:“Nije mali podvig – kloniti se preuznošenja, nenavideti gordeljivce, odvraćati se od njih i gnušati ih se. Naprotiv, najveću bezbednost za vrlinu predstavlja očuvanje uzvišenog smirenoumlja.“
(3) Neka se uzda Izrailj na Gospoda od sada i do veka! Neka se, zaključuje prorok, Izrailj uzda u Gospoda i sada i ubuduće, podražavajući mene, koji sam se uzdao u Gospoda i u spokojstvu, i u nesreći, i u svako doba. Pored toga, trebalo bi reći da ovaj psalam dolikuje novom Izrailju, tj. hrišćanskom narodu. Uostalom, možda je David ovaj i prethodni psalam napisao u ime najpobožnijih Jevreja koji su se vratili iz ropstva i u njemu ovaj narod izlaže kakve je molitve uznosio kad se nalazio u iskušenjima i kakvo je smirenje imao kad se od iskušenja izbavio. Time i nas, hrišćane, poučava kako da se molimo u vreme iskušenja i kako da se smirimo, izbavivši se od duhovnog robovanja strastima i demonima.

Ključne reči:

9 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *