NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PSALAMA

TUMAČENJE PSALAMA

 

TUMAČENJE PSALAMA
 

 
Psalam 127
Pesma stepenica
 
Sadržaj
 
Deveta pesma veliča onoga koji je pristupio strahu Božijem i, ukazujući na apostole, uzgredno naziva blaženima i one što su poverovali.
(1) Blaženi svi koji se boje Gospoda. (3) Žena tvoja kao loza plodna. Onome koji se boji Gospoda ne daje se na dar bilo kakva žena, nego žena ukrašena dobrim plodovima, jer je dobra žena – dobar udeo.
(5) Videćeš dobra Jerusalimova u sve dane života svoga, tj. duhovna dobra, kakva oko ne vide, itd. (1. Kor. 2; 9).
(6) I videćeš sinove sinova svojih. Mir na Izrailja! Pod tim podrazumeva obećanja. Kao što su prvi plodovi porod bogoljubive duše, tako su i drugi plodovi porod obećanja.
 
Iz tumačenja Jefimija Zigabena:
 
(1) Blaženi svi koji se boje Gospoda. I ovaj psalam je povezan i saglasan s prethodnim. Reč „blažen“ David ovde upotrebljava u opštijem i potpunijem smislu, i uistinu blaženima, blaženima u pravom značenju te reči, naziva one koji se boje Gospoda. Ovde je dodao i reč „svi“, čime je, prema rečima sv. Zlatousta,pokazao da svi koji se boje Gospoda, bez obzira da li su sluge, siromasi ili stradalnici, nemaju nikakvu prepreku da budu blaženi. Naprotiv, onaj što se ne boji Boga, čak i ako bi imao sva blaga, kakva se pohvaljuju i pobuđuju zavist kod ljudi, najnesrećniji je od svih i dostojan sažaljenja. Onaj, međutim, koji se boji Boga, čak i ako strada – a od čega ljudi beže i odvraćaju se – srećniji je i blaženiji od ostalih. Ove reči možemo razumeti i drugačije: telesna lepota, snaga, slava, mnoštvo dece ili dobra deca, kao i tome slična telesna dobra, ne zaslužuju da budu nazvana blaženima, jer su nepostojana. Nakon ovoga, David objašnjava ko su oni, koji se boje Boga:
Koji hode putevima Njegovim, tj. Boga se boje oni što hode putevima koje je uzakonio Bog i koje je otkrio u Svojim svetim zapovestima. Sveti Zlatoust: „Kakvi su to putevi? To je vrlinski život. On se naziva putevima Njegovim, jer se takvim životom može pristupiti Bogu. Nije rekao ‘put’ nego putevi, budući da su raznoliki i da je stupanje na njih lako. David je pokazao da ih je mnogo, kako bi nam raznolikost putovanja učinila koračanje lakim. Jedni se ukrašavaju devstvenošću, drugi uzdržavanjem u braku; neki se podvizavaju u udovištvu, a neki su se svega lišili. Pri tom su neki svoj tok okončali pravednim životom, a neki pokajanjem. Nisi bio u stanju da nakon krštenja očuvaš čistotu svoga tela? Možeš ga očistiti pokajanjem, podelom imetka i davanjem milostinje. Nemaš ništa? Onda možeš da posećuješ bolesne. Telesno si slab i ne možeš da hodaš? Sve podnesi sa zahvalnošću, i dobićeš nagradu. U tome se sastojao i Lazarev podvig, i on se zbog toga udostojio da otpočine u naručju Avraamovom; Ovi, koji se boje Gospoda, istovremeno su i oni, koji koračaju putevima Njegovim. Svaki, koji se boji Boga, odlikuje se izvršavanjem zapovesti Hristovih, zbog čega se u Pismu i naziva blaženim.“ Blaženi Teodorit:“Kada je prorok ovde rekao: Blaženi svi koji se boje Gospoda, dodavanjem reči: koji hode putevima Njegovim pokazao je i karakterističnu crtu toga straha. Onima, koji se boje Gospoda, svojstveno je da se ne udaljuju od puteva Njegovih, nego da neprestano koračaju po njima.“ Nepoznati tumač: „Oni, koji se boje Gospoda su oni, koji su došli iz neznabožaca, koji su blaženi i bez obrezanja i bez Mojsejevih zapovesti, jer se boje Gospoda i uzdaju se u Njega. Međutim, od onih koji se boje Gospoda bolji su oni, koji su dostigli savršenu ljubav, budući da ljubav izgoni strah.“
(2) Trudove plodova svojih ješćeš. Nakon što je rekao ko je stvarno i uistinu blažen i podstakavši time narod da korača putevima zapovesti Božijih, David svoje reči upućuje onome što se boji Boga i prorokuje o onim dobrima kojima će se naslađivati.
(3) Žena tvoja kao loza plodna u odajama doma tvoga, sinovi tvoji kao mladice maslinove oko trpeze tvoje. U višem značenju, žena bogougodnog hrišćanina jeste njegova duša. Dok se nalazi u telu, ona se ispunjava vrlinama kao što se vinova loza ispunjava dobrim plodovima. Njegovi sinovi su njegovi učenici i sledbenici, koji prihvataju njegovo blagočešće i njegove vrline, koji cvetaju i zelene se kao novozasađene masline. Prepodobni Nikita Stitat kaže: „Žena bogougodnog čoveka je blagočešće (pobožnost), a sinovi i uopšte deca ono što se rađa i izrasta iz bogonadahnutog učenja; dom je ovaj (sadašnji) život u kojem, kao svetiljka u domu, blista njegovo blagočešće (pobožnost). Pod ženom možeš podrazumevati i najčistije razmišljanje bogougodnog čoveka iz kojeg se, kao deca i plodovi, rađaju darovi nebeskog poznanja. Pod domom podrazumevaj svetlost Božiju, kojom se on pokriva i prosvetljuje a pod trpezom prirodno sozercanje; na toj trpezi se, kao raznolika hrana, nalaze reči o suštastvima i čaša premudrosti.“
(5) Videćeš dobra Jerusalimova u cve dane života svoga. Dobra donjeg (zemaljskog) Jerusalima predstavljaju veštastveno bogatstvo, vojnu silu, pobedu nad neprijateljima, slavu i ostala, ovima slična dobra. Dobra višnjeg (nebeskog) Jerusalima su ona, koja oko ne vide i uho ne ču i u srce čoveku ne dođoše (1. Kor. 2; 9).
Mir na Izrailja! Isto je rekao i završavajući 124. psalam. Pod Izrailjem ovde ne podrazumeva toliko drevni jevrejski narod koliko onaj novi, hrišćanski, a što smo više puta primetili. Ako se u poslednja vremena mir Božiji prekratio i osiromašio i nad novim Izrailjem, onda su uzrok ovog osiromašenja sami hrišćani, jer su se svojim nemarom pokazali kao nedostojni takvog mira Božijeg. Čak i onda, kada nam Bog preti, ne bi trebalo da očajavamo nego da, podražavajući Ninevljane, pokajanjem umirimo gnev Božiji. Isto tako, kada obeća da će nam podariti dobra, ne bi trebalo da budemo lenji, nego da sa još većom marljivošću i ispravljanjem svog načina života privučemo na sebe ta obećana dobra. Bog je i Judi obećao da će, zajedno sa ostalim, čistim učenicima i apostolima, sedeti na prestolu i suditi nad dvanaest izrailjskih plemena. On je, međutim, postavši srebroljubac i izdajnik, presekao put ka ispunjenju ovog obećanja Božijeg, i time pokazao da ga nije dostojan.

Ključne reči:

9 komentar(a)

  1. Jagoda Milosavljević

    Hvala vam za sve ovo što ste pripremili za one koji veruju u Boga našega Gospoda Isusa Hrista. Ovo je jedini način da pravilno shvatimo i odgonetnemo Psalme, a ne da ih čitamo kao obično štivo. Sve ovo što činite i radite za vaše čitaoce doprinosi obrazovanju vernika Pravoslavne vere.

  2. Psalam 72….kakva divna uteha za nekoga slabog verom (kao ja) gledajući svet oko mene, gde vlada „knez ovog sveta“, gde na izgled napreduje zlo, a Hristovo stado postaje sve manje i manje.

  3. PSALTIR je pesma duše naše koja hrli GOSPODU. Hvala Bogu što nam je darivao ove divne stihove jer i ne razumevajući sve, naša duša peva u Gospodu. Sa ovim divnim objašnjenjem možemo da shvatimo i širinu i dubinu Božije ljubavi i zaštite koju pruža svima.

  4. Skoro sam poceo citati Psalme. Jako su lijepi. Ova tumacenja su od velijte koristi, kao i savjeti za sta i kada se cita koji Psalm. Ali, moj Psaltir se ne podudara sa ovim (brojevima) tumacenjima kao ni savjetima za sta je koji psalm. Na primer: ovdje psalm 55 kod mene je 56. Moj primjerak je preveo Djura Danicic.

    • Aleksandra

      Dragoljube,
      Verovatno imate isti Psaltir kao i ja (jednostavno izdanje izdavačke kuće PRAVOSLAVAC koje se uglavnom prodaje u crkvama), u kom su greškom podelili 9. psalam i od njega tako napravili 9. i 10. Pa su brojevi zbog toga dalje pomereni za po jedan sve do 148. Psalma koji se ponovo ispravno numerisan, jer su 146. i 147. Psalam spojeni u jedan, pa je tako početna greška u brojanju „nadoknađena“ i u Psaltiru i dalje ima ukupno 150 Psalama.

  5. Gospod će sačuvati ulazak tvoj i izlazak tvoj, od sada i do veka. Da li se ovaj stih može tumačiti i kao ulazak u neko društvo, neki krug ljudi, i kada se shvati da čoveku tu nije mesto iz ovog ili onog razloga, da se, uz Božju pomoć, i izađe bez posledica.

  6. Gospodine profesore, pročitajte Psalam 1 i komentare Sv Atanasija Velikog i Sv Vasilija Velikog na taj psalam. I to će vam upotpuniti vaše navedene misli. Hristos se Rodi!

  7. Neka nas Gospod Isus Hristos blagoslovi i podari nam nebeska i zemaljska blaga Njegova. Molitvama Njegove Prečiste Majke i Preblagoslovene Bogorodice Marije. Amin

  8. Pingback: Kakvim to neprijateljima želimo uništenje kada se molimo Bogu pomoću Psalama? – Tvrđava Istine

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *