NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PSALAMA

TUMAČENJE PSALAMA

 

TUMAČENJE PSALAMA
 

 
Psalam 126
Pesma stepenica. Solomonu
 
Sadržaj
 
Osma pesma je ispevana u vreme kad su već bili položeni temelji hrama, i Izrailjci se nadaju da će ono što grade biti nepokolebivo. Zbog toga Psalmopojac prikriveno prorokuje o ponovnom rušenju hrama u vreme rimske vladavine. Tome prisajedinjuje i proroštvo o Crkvi Hristovoj. Pesmu je proročki ispevao Solomon, a takvi su, nesumnjivo, i psalmi Zaharije i Ageja. Osma pesma se s pravom smatra za početak Novog Zaveta.
(1)Ako Gospod ne sazida dom, uzalud se trude oni koji ga zidaju. To govori Jevrejima, koji su imali visoko mišljenje o čvrstini zdanja.
(2) Kad On ljubljenima Svojim dade san. (3) Evo nasleđe Gospodnje su sinovi. Rasuđujući o hramu, nemojte visoko misliti o sebi, kao da je on vama dat u nasleđe. Hram, naime, nije vaše nasleđe. Naprotiv, kada uspokoji ljubljene Svoje iz prvog naroda, tj. proroke, daće ga Svojim sinovima. Ko su ti sinovi, ako ne Hristovi učenici? Obećanje i blagoslov Božiji u deci daruje se u vidu neke nagrade onima, koji su svoju nadu položili na Boga. Nagrada ploda utrobe. Plod utrobe je spasenje duha, prema onome što je rečeno: Mučismo se i rodismo duh spasenja, i njega satvorismo na zemlji (Isa. 26; 18 – prema Septuaginti). Kao nagrada i nasleđe ovoga ploda biće darovano usinovljenje.
(4) Kao što su strele u ruci jakoga, tako su sinovi onemoćali. Onemoćalima naziva odbačene iz prvog naroda. Njihovi sinovi, tj. apostoli, postali su strele Silnoga, kojima je ustrelio protivničke sile.
(5) Blažen je koji ispuni želju svoju od njih. Blaženima među njima naziva one, koji će iskoristiti pouku. Neće se postideti kada Govore neprijateljima svojim na vratima Grada. Očigledno ukazuje na pojavu (evanđelske) propovedi.
 
Iz tumačenja Jefimija Zigabena:
 
(1) Ako Gospod ne sazida dom, uzalud se trude oni koji Ga zidaju. Kad su se Jevreji iz Vavilona vratili u Jerusalim i ponovo počeli da podižu hram i sam grad, okolni i susedni narodi su im pozavideli i istovremeno se uplašili da će Jevreji ponovo živeti u blagostanju i da će se umnožiti. Zbog toga se izgradnja hrama produžila na četrdeset šest godina: ma koliko da su se Jevreji usrdno trudili na njegovoj izgradnji, okolni narodi su ih na sve načine ometali u tome. Ove Jevreje, koji su gradili hram i sam grad, David poziva da priteknu Bogu i da Ga pozovu u pomoć pri izgradnji, govoreći: ako se uz Božiju pomoć i sadejstvo ne podigne grad, uzalud će se truditi njegovi graditelji. Uostalom, Bog je toliko oklevao i odlagao Svoju pomoć zbog toga da bi njih postepeno podstakao i da im ne bi dopustio da posredstvom počinka postanu lenji, niti da se posredstvom stečene slobode vrate svojim pređašnjim, rđavim navikama. Početak ovog psalma odnosi se, dakle, na ovu priliku. Međutim, ove reči imaju i opšti smisao, i mogu se primeniti na sve okolnosti. U vezi s natpisom ovog psalma, blaženi Teodorit kaže: „U drevna vremena, božanstveni hram je podigao Solomon. Kada su ga srušili Vavilonjani, obnovio ga je Zorovavelj. Pretpostavljam da se on ovde naziva Solomonom, kao onaj koji potiče iz Solomonovog roda, i kao onaj koji je obnovio njegov (Solomonov) hram. Naime, ove proročke reči se ne odnose na Solomonovo zdanje, nego na hram koji je sazidan nakon povratka, u vreme Zorovavelja. Dakle, ono što se iznosi u ovom psalmu izgovaraju savremenici Zorovavelja i Isusa, sina Salatilovog, koji su se zajedno s njima ukrasili pobožnošću.“
Ako Gospod ne sačuva grad, uzalud ne spava stražar. Jevsevije kaže: “ Svaki dom traje dotle, dok ga čuva Gospod. Kad se jednom ovo čuvanje udalji od njega, dom se pretvara u pustoš, a sav ljudski trud i nastojanja biće uzaludni i suvišni.“
(3) Uzalud vam je da ranite, ustajete posle sedenja vi koji jedete hleb bola. Vi, Jevreji, koji gradite Jerusalim i čuvate ga, vi, koji ni hleb ne jedete bez tuge i mučenja, znajte da je bez pomoći Božije uzaludno vaše delo, da uzaludno rano ustajete da biste ga gradili i što ustajete čim ste seli. Drugim rečima, uzalud vam je da tako žurite sa završetkom podizanja Jerusalima i hrama, tako da se noću ne nasićujete snom, kao što ni tokom dana nemate počinka. O Jevrejima je rekao da jedu hleb bola ne samo zato što su se prekomerno trudili, nego i zato što su se borili s neprijateljima, tako da su istovremeno i gradili i ratovali sa susednim narodima koji su ih u tome sprečavali.
On ljubljenima Svojima dade san. (3) Evo nasleđe su Gospodnje sinovi. Blaženi Teodorit: „Kada Bog Svojim ljubljenim slugama da sladak san, slobodan od svakog nespokojstva, tada će vama, Jevrejima, dati počinak i osloboditi vas od neprijatelja koji vas uznemiravaju i ratuju sa vama. Tada ne samo da ćete lako podići jerusalimski hram, nego će vam se rađati i sinovi, koji će biti nasledstvo i narod Božiji. Rađanje sinova David pominje kao prevashodno dobro, jer su Jevreji smatrali da je rađanje dece najpoželjnije od svih dobara.
Nagrada ploda utrobe. Sinovi, koje će vam Gospod dati u nasleđe, biće nagrada za vašu pobožnost. Plodnost, koja se sastoji u rađanju mnoštva dece, biće nagrada za vašu vrlinu. Ove reči mogu se razumeti i u višem smislu. Hrišćani, koji bivaju od Boga usinovljeni kroz krštenje preporođenja, predstavljaju nagradu za ovaploćenje Hristovo, a upravo je On plod utrobe Presvete Bogorodice, budući da se rodio od Nje same, bez čovečijeg semena.
(4) Kao što su strele u ruci jakoga, tako su sinovi onemoćalih. Kao što se strele čine strašnim kada se nalaze u rukama snažnog vojnika, tako će se i sinovi onemoćalih – tj. Jevreja izmučenih ropstvom – činiti strašnim njihovim neprijateljima, i to zbog nepobedive sile Božije koja će vojevati s njima.
(5) Neće se postideti kad govore neprijateljima svojim na vratima (grada). U starini je postojao običaj da se izaslanici, koji dolaze iz neprijateljskog tabora, ne primaju unutar gradskih zidina, nego da se sa njima razgovara pred gradskim vratima (bl. Teodorit). Jevsevije i Kirilo kažu:“Apostoli su posedovali toliku odvažnost i prisustvo duha, da nisu propovedali samo u crkvama Božijim, nego su izlazili i napolje, ispred vrata, i svojim rečima razobličavali neprijatelje slave i istine, tako da su pobijali svako njihovo lažno učenje.“ Nikita Stitat: „Oni koji su božanstvenom ljubavlju ispunili svoje želje… neće se postideti kada u mislima budu govorili svojim neprijateljima, tj. demonima, stojeći pred vratima, odnosno, prilikom njihovog napada posredstvom čula.“

Ključne reči:

9 komentar(a)

  1. Jagoda Milosavljević

    Hvala vam za sve ovo što ste pripremili za one koji veruju u Boga našega Gospoda Isusa Hrista. Ovo je jedini način da pravilno shvatimo i odgonetnemo Psalme, a ne da ih čitamo kao obično štivo. Sve ovo što činite i radite za vaše čitaoce doprinosi obrazovanju vernika Pravoslavne vere.

  2. Psalam 72….kakva divna uteha za nekoga slabog verom (kao ja) gledajući svet oko mene, gde vlada „knez ovog sveta“, gde na izgled napreduje zlo, a Hristovo stado postaje sve manje i manje.

  3. PSALTIR je pesma duše naše koja hrli GOSPODU. Hvala Bogu što nam je darivao ove divne stihove jer i ne razumevajući sve, naša duša peva u Gospodu. Sa ovim divnim objašnjenjem možemo da shvatimo i širinu i dubinu Božije ljubavi i zaštite koju pruža svima.

  4. Skoro sam poceo citati Psalme. Jako su lijepi. Ova tumacenja su od velijte koristi, kao i savjeti za sta i kada se cita koji Psalm. Ali, moj Psaltir se ne podudara sa ovim (brojevima) tumacenjima kao ni savjetima za sta je koji psalm. Na primer: ovdje psalm 55 kod mene je 56. Moj primjerak je preveo Djura Danicic.

    • Aleksandra

      Dragoljube,
      Verovatno imate isti Psaltir kao i ja (jednostavno izdanje izdavačke kuće PRAVOSLAVAC koje se uglavnom prodaje u crkvama), u kom su greškom podelili 9. psalam i od njega tako napravili 9. i 10. Pa su brojevi zbog toga dalje pomereni za po jedan sve do 148. Psalma koji se ponovo ispravno numerisan, jer su 146. i 147. Psalam spojeni u jedan, pa je tako početna greška u brojanju „nadoknađena“ i u Psaltiru i dalje ima ukupno 150 Psalama.

  5. Gospod će sačuvati ulazak tvoj i izlazak tvoj, od sada i do veka. Da li se ovaj stih može tumačiti i kao ulazak u neko društvo, neki krug ljudi, i kada se shvati da čoveku tu nije mesto iz ovog ili onog razloga, da se, uz Božju pomoć, i izađe bez posledica.

  6. Gospodine profesore, pročitajte Psalam 1 i komentare Sv Atanasija Velikog i Sv Vasilija Velikog na taj psalam. I to će vam upotpuniti vaše navedene misli. Hristos se Rodi!

  7. Neka nas Gospod Isus Hristos blagoslovi i podari nam nebeska i zemaljska blaga Njegova. Molitvama Njegove Prečiste Majke i Preblagoslovene Bogorodice Marije. Amin

  8. Pingback: Kakvim to neprijateljima želimo uništenje kada se molimo Bogu pomoću Psalama? – Tvrđava Istine

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *