NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PSALAMA

TUMAČENJE PSALAMA

 

TUMAČENJE PSALAMA
 

 
Psalam 125
Pesma stepenica
 
Sadržaj
 
Sedmu pesmu su ispevali oni koji su se uverili u svoje izbavljenje, jer se već nalaze u samom gradu. Mole se za ostale, koji su još u Vavilonu, da i oni budu izbavljeni od ropstva.
(1) Kada vraćaše Gospod roblje sionsko, bejasmo utešeni. Ovo apostoli prorokuju o sebi i o verujućima iz neznaboštva, jer u Davidovo vreme nije bilo ropstva. Zbog toga se, možda, misli na duhovno ropstvo, jer reč rekoše (2) proročanski ukazuje na budućnost:
(2) Tada rekoše u narodima: velike stvari učini Gospod sa njima. To (robovanje) svima pokazuje da smo dostojni suza. Naime, svi se dive velikim delima Božijim, jer nas je Bog izbavio iz tog gorkog ropstva. Mi kličemo (jer nismo bezosećajni) iako nam nisu vraćena sva naša braća, za koju i molimo: Povrati, Gospode, roblje naše kao potoke na jugu.[1] Time pokazuje da je većina Jevreja ostala u Vavilonu, zbog čega se i njihov povratak poredi sa tokom egipatske reke, budući da jugom naziva pustinju.
(5) Koji su sejali u suzama, požnjeće u radosti. (6) Idući iđahu i plakahu. Onima, što se mole za one koji su ostali u ropstvu, prorokujući Duh odgovara: ako budu plakali zbog onih što su ostali u Vavilonu, i oni će se vratiti.
 
Iz tumačenja Jefimija Zigabena:
 
(1) Kada vraćaše Gospod roblje sionsko, bejasmo utešeni. I ovaj psalam se nadovezuje na prethodni i govori o povratku iz ropstva, odnosno o dolasku u otadžbinu, na Sion, njegovih (sionskih) čeda. Govoreći o utehi, David pod tim podrazumeva njihovu slobodu i olakšanje. Blaženi Teodorit kaže: „Gospod je kao Svecar zapovedio Jevrejima da se vrate. Međutim, bilo je mnogo zlonamernika i protivnika zakona Božijeg, koji se nisu saglasili sa ovim povratkom. Oni pak koji su se marljivo podvizavali u otačkoj pobožnosti i bili naklonjeni zakonitom bogosluženju, s radošću su prihvatili zapovest o povratku. Oni se u ovom psalmu, videvši svoju slobodu, raduju i mole da i svi njihovi saplemenici budu udostojeni te slobode.“
(2) Tada se ispuniše radošću usta naša i jezik naš veselja. Nakon povratka u otadžbinu, u Jerusalim, naša usta ispunila su se radosnim rečima, koje su izražavale našu unutrašnju, duševnu radost, a jezik naš bio je preispunjen veseljem. David ovde, u vidu proroštva, o budućem govori kao o prošlom.
Tada rekoše u narodima. Kad vide da smo se vratili u svoju otadžbinu i da smo se tamo nastanili, narodi će se zadiviti našem čudesnom povratku i reći: Velike je stvari učinio Gospod sa njima.
4. Povrati, Gospode, roblje naše, kao potoke jugovinom (na jugu).[2] Vrativši se u Jerusalim, Jevreji se mole i za one koji su ostali u Vavilonu, gde je još uvek bilo mnogo njihovih saplemenika. Povrati, Gospode, i ostale jevrejske zatočenike koji su ostali iza nas. Podstakni ih da se vrate, kao što posredstvom južnog vetra podstičeš vodu da se vrati u potoke presahle tokom zime. Naime, južni vetar svojom toplotom razbija zgusnute oblake i iz njih ispušta kišu, tako da sa snažnim naletom i brzinom pokreće proticanje vode kroz suve potoke. Ili je, možda, kao potoci, rekao misleći na brzinu kojom teku potoci, i moleći da se i Jevreji isto tako brzo vrate iz vavilonskog ropstva. Prema Teodoritovom tumačenju, pod jugom podrazumeva Jerusalim, budući da se on u odnosu na Vavilon, koji je na severu, nalazi na jugu. Nije neuobičajeno ni da proroci pod jugom podrazumevaju Jerusalim (Jezekilj, Avakum). Sveti Grigorije Nisijski kaže: „U višem smislu, severom se naziva đavo a jugom Gospod, kako Ga je nazvala i nevesta (Crkva) u Pesmi nad pesmama: Ustani cevepe, i hodi juže (Pesma 4; 16), jer se razlučuje od satane a sjedinjuje sa Gospodom. Isto tako, i mi kao da se razlučujemo od hladnog mesta, tj. od greha i od njegovog oca (đavola), obraćajući se vrlini i Gospodu i postajući plameni duhom.“ Nikita Stitat daje sledeće objašnjenje: „Tako se i svetitelji neprestano mole da se njihov zarobljenik, tj. um, vrati jugom, tj. darodavcem pokajničkih suza, odnosno Duhom, kako bi, kao voda iz zimskog potoka, iz nepomućenog i tihog uma počeli da ističu talasi umilenja.“
5. Koji su sejali u suzama požnjeće u radospš. Oni koji seju molitvene suze sa nadom u spasenje, s radošću će požnjeti plod molitve, a on se sastoji u oslobađanju od nevolje koja ih dovodi u pometnju. Ove reči su uopštene i priliče svima, koji se nalaze u nevolji i iskušenju.
6. Idući idoše i plakaše, bacajući seme cvoje. Od opšteg, koje je prethodno izrekao, David se ponovo vraća ka pojedinačnom i govori o Jevrejima u zarobljeništvu: kada su odlazili u Vavilon, išli su i plakali i, kao što smo rekli, suzama sejali nadu u slobodu i u svoje spasenje.
Dolazeći doći će s radošću, uzimajući rukoveti cvoje. Kad se Jevreji iz zarobljeništva vrate u svoju otadžbinu, u Jerusalim, sa sobom će radosno nositi i svoje useve, tj. požnjeće plod nade u svoje spasenje koji su sejali sa suzama. Kao što je semenu pšenice potrebna kiša da bi donelo plod, tako su i semenu nade, da bi dalo plod, potrebne suze. I kao što je potrebno da njiva bude uzorana i izbrazdana, tako su i duši potrebna iskušenja i nevolje da bi omekšala njena otvrdlost i da, prema rečima svetog Zlatousta, na njoj ne bi poniklo trnje i korov, odnosno strasti i njima slično rastinje greha.
 


 
NAPOMENE:

  1. U srpskom prevodu: Kao potoke u jugovini, prim. prev.
  2. Do razlike u pojedinim terminima dolazi usled razlika u rukopisima koje su za svoja tumačenja koristili sv. Atanasije, Jefimije Zigaben i ostali tumači Psaltira, prim. prev.
Ključne reči:

9 komentar(a)

  1. Jagoda Milosavljević

    Hvala vam za sve ovo što ste pripremili za one koji veruju u Boga našega Gospoda Isusa Hrista. Ovo je jedini način da pravilno shvatimo i odgonetnemo Psalme, a ne da ih čitamo kao obično štivo. Sve ovo što činite i radite za vaše čitaoce doprinosi obrazovanju vernika Pravoslavne vere.

  2. Psalam 72….kakva divna uteha za nekoga slabog verom (kao ja) gledajući svet oko mene, gde vlada „knez ovog sveta“, gde na izgled napreduje zlo, a Hristovo stado postaje sve manje i manje.

  3. PSALTIR je pesma duše naše koja hrli GOSPODU. Hvala Bogu što nam je darivao ove divne stihove jer i ne razumevajući sve, naša duša peva u Gospodu. Sa ovim divnim objašnjenjem možemo da shvatimo i širinu i dubinu Božije ljubavi i zaštite koju pruža svima.

  4. Skoro sam poceo citati Psalme. Jako su lijepi. Ova tumacenja su od velijte koristi, kao i savjeti za sta i kada se cita koji Psalm. Ali, moj Psaltir se ne podudara sa ovim (brojevima) tumacenjima kao ni savjetima za sta je koji psalm. Na primer: ovdje psalm 55 kod mene je 56. Moj primjerak je preveo Djura Danicic.

    • Aleksandra

      Dragoljube,
      Verovatno imate isti Psaltir kao i ja (jednostavno izdanje izdavačke kuće PRAVOSLAVAC koje se uglavnom prodaje u crkvama), u kom su greškom podelili 9. psalam i od njega tako napravili 9. i 10. Pa su brojevi zbog toga dalje pomereni za po jedan sve do 148. Psalma koji se ponovo ispravno numerisan, jer su 146. i 147. Psalam spojeni u jedan, pa je tako početna greška u brojanju „nadoknađena“ i u Psaltiru i dalje ima ukupno 150 Psalama.

  5. Gospod će sačuvati ulazak tvoj i izlazak tvoj, od sada i do veka. Da li se ovaj stih može tumačiti i kao ulazak u neko društvo, neki krug ljudi, i kada se shvati da čoveku tu nije mesto iz ovog ili onog razloga, da se, uz Božju pomoć, i izađe bez posledica.

  6. Gospodine profesore, pročitajte Psalam 1 i komentare Sv Atanasija Velikog i Sv Vasilija Velikog na taj psalam. I to će vam upotpuniti vaše navedene misli. Hristos se Rodi!

  7. Neka nas Gospod Isus Hristos blagoslovi i podari nam nebeska i zemaljska blaga Njegova. Molitvama Njegove Prečiste Majke i Preblagoslovene Bogorodice Marije. Amin

  8. Pingback: Kakvim to neprijateljima želimo uništenje kada se molimo Bogu pomoću Psalama? – Tvrđava Istine

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *