NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PSALAMA

TUMAČENJE PSALAMA

 

TUMAČENJE PSALAMA
 

 
Psalam 123.
Pesma stepenica (1) Da Gospod ne beše s nama.
 
Sadržaj
 
Oni, koji su ušli u judejsku zemlju, ispevali su petu pesmu i prinose molitve za to, što su se izbavili od ropstva i neprijatelja, koji su im pretili tokom puta.
 
Iz tumačenja Jefimija Zigabena:
 
(1) Da Gospod ne beše s nama, neka kaže Izrailj; (2) da Gospod ne beše s nama kada ustadoše ljudi na nas, onda bi nas žive progutali. Ove reči izgovaraju Jevreji u vreme njihovog povratka u otadžbinu – u Jerusalim. Blagodareći svetom Bogu, on ukazuje da su se protiv njih pobunili svi susedni, neprijateljski narodi. I zaista, da Gospod nije bio s nama i da nam nije pomogao, ne bismo se izbavili iz njihovih ruku i ovi okolni narodi bi nas žive progutali, podstaknuti na to zavišću. U ovom slučaju, izraz: žive bi nas progutali ukazuje na bliskost propasti i istrebljenja Jevreja.
(3) Kada se razgnevi jarost njihova na nas, onda bi nas voda potopila. Vodom se naziva stremljenje ili snažno kretanje onih naroda, koji su živeli u susedstvu Jerusalima. Kad su se, kaže, okolni narodi razgnevili na nas zato što smo ponovo zadobili svoju otadžbinu, tj. Jerusalim, ta njihova težnja uistinu bi nas potopila da Bog nije bio naš pomoćnik.
(4) Potok bi prošla duša naša. Jevreji na ovom mestu potokom nazivaju hitro i užurbano kretanje okolnih naroda, koji su napadali sve što su susreli na svom putu. Teodorit kaže: „Kao što potok, sastavljen od mnogih izvora, postaje snažan ali nema dugačak tok, tako su se i oni, koji su napali na Jerusalim, sabrali iz mnogih i različitih naroda, ali su sudom Božijim bili uništeni. O tome govori prorok i kao da kaže da ove narode ništa ne bi sprečilo da ih potope, da ih u tome nije sprečila svemoćna pomoć Božija.“
(6) Blagosloven Gospod, Koji nas ne dade za lov zubima njihovim. Jevreji zubima označavaju zverstvo i snagu okolnih naroda, koji gotovo da su želeli da ih žive progutaju, slično kao što divlje zveri gutaju žive ljude.
(7) Duša naša kao ptica izbavi se od zamke lovačke. Kao što je gorenavedenim rečima David izrazio silu, zverstvo i surovu razjarenost okolnih naroda koji su napadali Jevreje, ovim rečima ukazuje na slabost i nemoć Jevreja. I kao što je, prema rečima svetog Zlatousta, ptičica slaba i predstavlja lak plen za lovce, tako su bili slabi i Jevreji nakon svog povratka u otadžbinu, tj. u Jerusalim, zbog čega su bili lak plen za svoje neprijatelje. Prepodobni Nikita Stitat pod pticom podrazumeva dušu svakog svetog čoveka: ona je lagana, okriljena i veoma brzo leti. Kada spazi zamku koju su joj pripremili lovci, tj. ljudi i demoni, ona istog časa uzleće na nebesa. Duša grešnika, međutim, nije takva: ona je otežala od mnoštva grehova i više ne može da uzleti, zbog čega lako pada u đavolske zamke. Prema nekim tumačenjima, zamka označava zasede i otmice koje su ovi narodi pripremali Jevrejima; kada su one bile uništene, Jevreji su se izbavili od svih svojih neprijatelja.
(8) Pomoć je naša u ime Gospoda, Stvoritelja neba i zemlje. Naša pomoć, tj. pomoć Jevreja, kojom su se izbavili od zlih namera susednih naroda, nije bila data u vidu bojnih kola, konja i vojne sile, nego samo Imenom istinitog Boga, tj. time što su Ga s verom prizivali. Nešto slično rečeno je i u 19. psalmu: Jedni se hvale kolima, a drugi konjima, a mi ćemo se veličati Imenom Gospoda Boga našega. Ovaj psalam dolikuje i svim hrišćanima, koji su se Božijim promislom i sadejstvom izbavili od iskušenja. Sveti Zlatoust kaže: „Vidiš li kakvog cara i vojskovođu imaš? To je Tvorac, Koji je jednom rečju stvorio tako ogromna (nebeska) tela. Stoga ne treba da očajavaš, nego da odvažno bdiš i da se podvizavaš; ne da spavaš, nego da uzmeš oružje i da ukrepiš svoju revnost, kako bi neprestano vojevao. Hristos je krstom uništio sve njegove zamke, jaki je svezan, njegovi sasudi su razbijeni a njegova sila poražena. Zašto ga se onda plašiš? Reci mi zašto drhtiš? Zapoveđeno ti je da pogaziš onoga, kojemu je oduzeta sila. Zašto onda on često pobeđuje? Zbog naše slabosti. Ako odlučiš da mu se usprotiviš, on se neće usuditi da zarati s tobom, i neće moći da te pobedi čak ni kad spavaš. To, što on pobeđuje, ne potiče od njegove sile nego od tvog nemara, i zato se tvoj pad ne može opravdati.“

Ključne reči:

9 komentar(a)

  1. Jagoda Milosavljević

    Hvala vam za sve ovo što ste pripremili za one koji veruju u Boga našega Gospoda Isusa Hrista. Ovo je jedini način da pravilno shvatimo i odgonetnemo Psalme, a ne da ih čitamo kao obično štivo. Sve ovo što činite i radite za vaše čitaoce doprinosi obrazovanju vernika Pravoslavne vere.

  2. Psalam 72….kakva divna uteha za nekoga slabog verom (kao ja) gledajući svet oko mene, gde vlada „knez ovog sveta“, gde na izgled napreduje zlo, a Hristovo stado postaje sve manje i manje.

  3. PSALTIR je pesma duše naše koja hrli GOSPODU. Hvala Bogu što nam je darivao ove divne stihove jer i ne razumevajući sve, naša duša peva u Gospodu. Sa ovim divnim objašnjenjem možemo da shvatimo i širinu i dubinu Božije ljubavi i zaštite koju pruža svima.

  4. Skoro sam poceo citati Psalme. Jako su lijepi. Ova tumacenja su od velijte koristi, kao i savjeti za sta i kada se cita koji Psalm. Ali, moj Psaltir se ne podudara sa ovim (brojevima) tumacenjima kao ni savjetima za sta je koji psalm. Na primer: ovdje psalm 55 kod mene je 56. Moj primjerak je preveo Djura Danicic.

    • Aleksandra

      Dragoljube,
      Verovatno imate isti Psaltir kao i ja (jednostavno izdanje izdavačke kuće PRAVOSLAVAC koje se uglavnom prodaje u crkvama), u kom su greškom podelili 9. psalam i od njega tako napravili 9. i 10. Pa su brojevi zbog toga dalje pomereni za po jedan sve do 148. Psalma koji se ponovo ispravno numerisan, jer su 146. i 147. Psalam spojeni u jedan, pa je tako početna greška u brojanju „nadoknađena“ i u Psaltiru i dalje ima ukupno 150 Psalama.

  5. Gospod će sačuvati ulazak tvoj i izlazak tvoj, od sada i do veka. Da li se ovaj stih može tumačiti i kao ulazak u neko društvo, neki krug ljudi, i kada se shvati da čoveku tu nije mesto iz ovog ili onog razloga, da se, uz Božju pomoć, i izađe bez posledica.

  6. Gospodine profesore, pročitajte Psalam 1 i komentare Sv Atanasija Velikog i Sv Vasilija Velikog na taj psalam. I to će vam upotpuniti vaše navedene misli. Hristos se Rodi!

  7. Neka nas Gospod Isus Hristos blagoslovi i podari nam nebeska i zemaljska blaga Njegova. Molitvama Njegove Prečiste Majke i Preblagoslovene Bogorodice Marije. Amin

  8. Pingback: Kakvim to neprijateljima želimo uništenje kada se molimo Bogu pomoću Psalama? – Tvrđava Istine

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *