NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PSALAMA

TUMAČENJE PSALAMA

 

TUMAČENJE PSALAMA
 

 
Psalam 122
Pesma stepenica
 
Sadržaj
 
Četvrta pesma sadrži molitvu onih koji su se vratili nakon što su mnoge godine proveli na putu. Iscrpljeni putovanjem, mole Boga da bude milosrdan i da ih poštedi, jer su ih neznabošci unizili. Duh ih zbog toga teši, odgovara im i kaže: (4) poruga uživačima.
(1) Tebi podigoh oči svoje, koji živiš na nebu. (2) Gle, kao oči slugu u ruke Gospodara svojih. Oči onih, u kojima je duh ropstva, podignute su ka rukama Gospodara i Gospođa. Međutim, oči onih, u kojima je duh usinovljenja, podignute su ka Gospodu Bogu (v. Rim. 8; 15).
(3) Pomiluj nas, Gospode, pomiluj nas. Ponavljanje izražava usrdnost prozbe. Ne prosimo milost kao oni koji su je dostojni, nego kao oni koji su izloženi krajnjem poniženju.
 
Iz tumačenja Jefimija Zigabena:
 
(1) Tebi podigoh oči svoje, Tebi Koji živiš na nebu. I ovim rečima prorokuje u ime Jevreja, koji se nalaze na putu povratka iz Vavilona u Jerusalim. Rečeno je da Bog živi na nebu, jer On, kako tumači sveti Zlatoust, tamo obitava u čistim i svetim silama, kao što je i o svetima koji se nalaze na zemlji rekao: Useliću se i hodaću među vama (3. Mojs. 26; 12).
(2) Gle, kao oči slugu u ruke Gospodara svojih, i kao oči sluškinje u ruke Gospođe svoje, tako su oči naše okrenute ka Gospodu našem, dokle se ne smiluje na nas. Primerima sluge i sluškinje Jevreji izražavaju da neprestano i svagda gledaju na Boga i da niotkuda, osim od Boga, ne očekuju pomoć, zbog čega i ne žele da odstupe od Njega, jer će se On smilovati na njih. Teodorit, međutim, kao i još neki tumači, kaže da su se Jevreji uporedili sa sluškinjom zato, da bi jače i jasnije izrazili ljubav. Naime, sluškinje su po svojoj prirodi slabije i, zajedno sa svojim gospođama, obično borave u unutrašnjim odajama, zbog čega na njihove ruke motre više nego što sluge motre na ruke svojih gospodara. Osim toga, sluškinje više vole svoje gospođe, nego što sluge vole svoje gospodare. Sveti Zlatoust: „Dokle se ne smiluje na nas. Nije rekao: „dok nam ne da nagradu ili platu“, nego dokle se ne smiluje na nas. Tako i ti, čoveče, neprekidno očekuj; bilo da dobiješ ili ne dobiješ, očekuj i dobićeš sve. Zar ne vidiš kako sluškinja zavisi od gospođe? Ne dopušta sebi da joj odluta ni oko ni misao. Tako postupi i ti: sledi jedino Boga i ostavi sve ostalo; budi među onima koji Mu pripadaju i od Njega ćeš dobiti sve što zatražiš i što ti je na korist.“
(3) Pomiluj nas, Gospode, pomiluj nas, jer se veoma ispunismo poniženja. Pomiluj, Gospode, pomiluj nas koji smo u ropstvu, jer smo se tokom mnogih godina (70 godina ropstva) zasitili poniženja i poruga, kako od strane Vavilonjana koji su nas porobili, tako i od strane drugih naroda, koji su pomagali Vavilonjanima i koji se raduju i vesele našim nesrećama. Prema Teodoritovim rečima, ponavljanje reči „pomiluj“ izražava duševnu revnost Jevreja. Sveti Zlatoust kaže: „Vidiš li ovu smirenu misao? Oni preklinju da budu spaseni po milosti, ali ne po onoj milosti koju su zaslužili nego zato što su, kaže, pretrpeli veliku kaznu i podneli krajnju surovost: zato traži da im olakša i da ih pomiluje.“
(4) Naročito se ispuni duša naša. Isuviše se, kaže, i prekomerno ispunila i prezasitila naša duša poniženjima i sramoćenjima od strane Vavilonjana i drugih, rđavih naroda, i nemamo snage da ih i dalje podnosimo. Sveti 3latoust tumači:“ Ovde kaže da j e i sama njihova duša oslabila i pomutila se od veličine zla; može se trpeti i podnositi veliko zlo, ali su oni i to izgubili. Budući da raznolike darove (Božije) nisu koristili kako dolikuje, Bog je odlučio da ih popravi nesrećom. On svagda tako postupa. Tako je učinio i sa Adamom: pošto rajsko življenje nije iskoristio kako dolikuje, Bog ga je proterao odatle.“
Poruge od uživača i poniženja od gordeljivaca. Neka se, Gospode, na bogate i srećne obrati ovo poniženje koje su učinili nama, unesrećenima i porobljenima; neka se na gordeljivce obrati ovaj prezir i sramoćenje koje su pričinili nama, skrušenima, kako kroz svoju sreću i gordost ne bi prezirali nesrećne i skrušene. Ovaj psalam dolikuje i svim hrišćanima koji su se uputili u višnji Jerusalim i koje u tome ometaju vidljivi i nevidljivi neprijatelji.

Ključne reči:

9 komentar(a)

  1. Jagoda Milosavljević

    Hvala vam za sve ovo što ste pripremili za one koji veruju u Boga našega Gospoda Isusa Hrista. Ovo je jedini način da pravilno shvatimo i odgonetnemo Psalme, a ne da ih čitamo kao obično štivo. Sve ovo što činite i radite za vaše čitaoce doprinosi obrazovanju vernika Pravoslavne vere.

  2. Psalam 72….kakva divna uteha za nekoga slabog verom (kao ja) gledajući svet oko mene, gde vlada „knez ovog sveta“, gde na izgled napreduje zlo, a Hristovo stado postaje sve manje i manje.

  3. PSALTIR je pesma duše naše koja hrli GOSPODU. Hvala Bogu što nam je darivao ove divne stihove jer i ne razumevajući sve, naša duša peva u Gospodu. Sa ovim divnim objašnjenjem možemo da shvatimo i širinu i dubinu Božije ljubavi i zaštite koju pruža svima.

  4. Skoro sam poceo citati Psalme. Jako su lijepi. Ova tumacenja su od velijte koristi, kao i savjeti za sta i kada se cita koji Psalm. Ali, moj Psaltir se ne podudara sa ovim (brojevima) tumacenjima kao ni savjetima za sta je koji psalm. Na primer: ovdje psalm 55 kod mene je 56. Moj primjerak je preveo Djura Danicic.

    • Aleksandra

      Dragoljube,
      Verovatno imate isti Psaltir kao i ja (jednostavno izdanje izdavačke kuće PRAVOSLAVAC koje se uglavnom prodaje u crkvama), u kom su greškom podelili 9. psalam i od njega tako napravili 9. i 10. Pa su brojevi zbog toga dalje pomereni za po jedan sve do 148. Psalma koji se ponovo ispravno numerisan, jer su 146. i 147. Psalam spojeni u jedan, pa je tako početna greška u brojanju „nadoknađena“ i u Psaltiru i dalje ima ukupno 150 Psalama.

  5. Gospod će sačuvati ulazak tvoj i izlazak tvoj, od sada i do veka. Da li se ovaj stih može tumačiti i kao ulazak u neko društvo, neki krug ljudi, i kada se shvati da čoveku tu nije mesto iz ovog ili onog razloga, da se, uz Božju pomoć, i izađe bez posledica.

  6. Gospodine profesore, pročitajte Psalam 1 i komentare Sv Atanasija Velikog i Sv Vasilija Velikog na taj psalam. I to će vam upotpuniti vaše navedene misli. Hristos se Rodi!

  7. Neka nas Gospod Isus Hristos blagoslovi i podari nam nebeska i zemaljska blaga Njegova. Molitvama Njegove Prečiste Majke i Preblagoslovene Bogorodice Marije. Amin

  8. Pingback: Kakvim to neprijateljima želimo uništenje kada se molimo Bogu pomoću Psalama? – Tvrđava Istine

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *