NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PSALAMA

TUMAČENJE PSALAMA

 

TUMAČENJE PSALAMA
 

 
Psalam 122
Pesma stepenica
 
Sadržaj
 
Četvrta pesma sadrži molitvu onih koji su se vratili nakon što su mnoge godine proveli na putu. Iscrpljeni putovanjem, mole Boga da bude milosrdan i da ih poštedi, jer su ih neznabošci unizili. Duh ih zbog toga teši, odgovara im i kaže: (4) poruga uživačima.
(1) Tebi podigoh oči svoje, koji živiš na nebu. (2) Gle, kao oči slugu u ruke Gospodara svojih. Oči onih, u kojima je duh ropstva, podignute su ka rukama Gospodara i Gospođa. Međutim, oči onih, u kojima je duh usinovljenja, podignute su ka Gospodu Bogu (v. Rim. 8; 15).
(3) Pomiluj nas, Gospode, pomiluj nas. Ponavljanje izražava usrdnost prozbe. Ne prosimo milost kao oni koji su je dostojni, nego kao oni koji su izloženi krajnjem poniženju.
 
Iz tumačenja Jefimija Zigabena:
 
(1) Tebi podigoh oči svoje, Tebi Koji živiš na nebu. I ovim rečima prorokuje u ime Jevreja, koji se nalaze na putu povratka iz Vavilona u Jerusalim. Rečeno je da Bog živi na nebu, jer On, kako tumači sveti Zlatoust, tamo obitava u čistim i svetim silama, kao što je i o svetima koji se nalaze na zemlji rekao: Useliću se i hodaću među vama (3. Mojs. 26; 12).
(2) Gle, kao oči slugu u ruke Gospodara svojih, i kao oči sluškinje u ruke Gospođe svoje, tako su oči naše okrenute ka Gospodu našem, dokle se ne smiluje na nas. Primerima sluge i sluškinje Jevreji izražavaju da neprestano i svagda gledaju na Boga i da niotkuda, osim od Boga, ne očekuju pomoć, zbog čega i ne žele da odstupe od Njega, jer će se On smilovati na njih. Teodorit, međutim, kao i još neki tumači, kaže da su se Jevreji uporedili sa sluškinjom zato, da bi jače i jasnije izrazili ljubav. Naime, sluškinje su po svojoj prirodi slabije i, zajedno sa svojim gospođama, obično borave u unutrašnjim odajama, zbog čega na njihove ruke motre više nego što sluge motre na ruke svojih gospodara. Osim toga, sluškinje više vole svoje gospođe, nego što sluge vole svoje gospodare. Sveti Zlatoust: „Dokle se ne smiluje na nas. Nije rekao: „dok nam ne da nagradu ili platu“, nego dokle se ne smiluje na nas. Tako i ti, čoveče, neprekidno očekuj; bilo da dobiješ ili ne dobiješ, očekuj i dobićeš sve. Zar ne vidiš kako sluškinja zavisi od gospođe? Ne dopušta sebi da joj odluta ni oko ni misao. Tako postupi i ti: sledi jedino Boga i ostavi sve ostalo; budi među onima koji Mu pripadaju i od Njega ćeš dobiti sve što zatražiš i što ti je na korist.“
(3) Pomiluj nas, Gospode, pomiluj nas, jer se veoma ispunismo poniženja. Pomiluj, Gospode, pomiluj nas koji smo u ropstvu, jer smo se tokom mnogih godina (70 godina ropstva) zasitili poniženja i poruga, kako od strane Vavilonjana koji su nas porobili, tako i od strane drugih naroda, koji su pomagali Vavilonjanima i koji se raduju i vesele našim nesrećama. Prema Teodoritovim rečima, ponavljanje reči „pomiluj“ izražava duševnu revnost Jevreja. Sveti Zlatoust kaže: „Vidiš li ovu smirenu misao? Oni preklinju da budu spaseni po milosti, ali ne po onoj milosti koju su zaslužili nego zato što su, kaže, pretrpeli veliku kaznu i podneli krajnju surovost: zato traži da im olakša i da ih pomiluje.“
(4) Naročito se ispuni duša naša. Isuviše se, kaže, i prekomerno ispunila i prezasitila naša duša poniženjima i sramoćenjima od strane Vavilonjana i drugih, rđavih naroda, i nemamo snage da ih i dalje podnosimo. Sveti 3latoust tumači:“ Ovde kaže da j e i sama njihova duša oslabila i pomutila se od veličine zla; može se trpeti i podnositi veliko zlo, ali su oni i to izgubili. Budući da raznolike darove (Božije) nisu koristili kako dolikuje, Bog je odlučio da ih popravi nesrećom. On svagda tako postupa. Tako je učinio i sa Adamom: pošto rajsko življenje nije iskoristio kako dolikuje, Bog ga je proterao odatle.“
Poruge od uživača i poniženja od gordeljivaca. Neka se, Gospode, na bogate i srećne obrati ovo poniženje koje su učinili nama, unesrećenima i porobljenima; neka se na gordeljivce obrati ovaj prezir i sramoćenje koje su pričinili nama, skrušenima, kako kroz svoju sreću i gordost ne bi prezirali nesrećne i skrušene. Ovaj psalam dolikuje i svim hrišćanima koji su se uputili u višnji Jerusalim i koje u tome ometaju vidljivi i nevidljivi neprijatelji.

Ključne reči:

11 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *