NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PSALAMA

TUMAČENJE PSALAMA

 

TUMAČENJE PSALAMA
 

 
Psalam 121
Pesma stepenica
 
Sadržaj
 
Onima, koji su još na putu, treća pesma blagovesti o ulasku u dom Božiji. Zbog toga i kaže:
(1) Obradovah se onima koji mi rekoše: U dom Gospodnji pođimo. (2) Stojahu noge naše na vratima Tvojim, Jerusalime. To su reči staraca koji su preživeli ropstvo i pripovedaju kako su njihove noge, sada umorne od puta, nekada stajale u Jerusalimu.
(3) Jerusalim je izidan kao Grad. U pređašnja vremena bio je to grad, koji nije bio razbacan tamo – amo, nego sagrađen tako da podseća na jedan dom, jer su njegove zgrade bile zbijene (jedna uz drugu) i ustrojene.
(4) Tamo iziđoše plemena. Sva plemena, koja su silom Gospodnjom izašla iz Egipta, požurila su u ovaj grad – da posvedoče ili da zablagodare Bogu Izrailjevom. Da se ispovedaju Imenu Gospodnjem za to, što je Gospod ispunio Svoje prekrasno obećanje. Kaže da su u njemu postavljeni prestoli doma Davidovog, jer David prorokuje o carstvu svih. On pod tim ne podrazumeva vladavinu nekog pojedinca, nego opšte starešinstvo nad savršenima i pobožnima, kojima će se podignuti carstvo Davidovo po blagodati Hrista, Koji je dvanaestorici apostola dao vlast da, sedeći na dvanaest prestola, sude nad dvanaest izrailjskih plemena.
(5) Jer tamo su postavljeni prestoli za sud. I sa istorijske strane, tamo su domovi careva i prestoli Jevreja, što je i ukrašavalo grad kao nekom dvostrukom krunom ili dvostrukom dijademom. Sad je sve to izgubljeno, i naziru se tek neznatni ostaci nekadašnjeg blagostanja. Prestoli u domu Davidovom. U tom gradu, tj. u Jerusalimu, bili su postavljeni carski prestoli, da bi donosili pravedne sudove. Na njima je sedeo prvi David, a zatim i oni koji su potekli od njegovog tela. Zbog toga prorok i pominje dom samog Davida.
(6) Tražite ono što je za mir Jerusalimov. Doznavši kakav je nekad bio Jerusalim, molite se samo za njegov mir, ne tražeći ništa osim onoga, što doprinosi njegovom miru.
(7) Neka bude mir u tvrđavi tvojoj, i izobilje u kulama tvojim, tj. u tvojim carskim ložnicama. Želim ti dobra radi onih koji u tebi obitavaju, kao bližnji i braća. Ovo starci žele da u Jerusalimu, tj. u njegovom zidinama (jer se pod rečju tvrđava podrazumevaju zidine) bude mir ili, ako se razume drugačije, da unutar tih zidina budu sveti.
(9) Radi doma Gospoda Boga našeg iskah dobara tebi. Budući da je u tebi, Jerusalime, dom Boga našega, ja sam, kao nagradu za to, iskao dobara tebi.
 
Iz tumačenja Jefimija Zigabena:
 
(1) Obradovah se onima koji rekoše: u dom Gospodnji pođimo! Prema Teodoritovim rečima, ovaj stih su s velikom radošću izgovarali Jevreji, stupivši na toliko željeni put i vraćajući se iz Vavilona u Jerusalim. (2) Stajahu noge naše na vratima tvojim, Jerusalime! Jevsevije tumači ovako: „Oni mladići, koji su se tokom sedamdesetogodišnjeg ropstva rodili u Vavilonu, tokom puta pitali su starce koji su preživeli ropstvo: poznajete li vi Jerusalim, u koji idemo? Oni su na to odgovarali: u Jerusalimu je dom Gospodnji. Kad su to čuli, mladići su se razveselili i po drugi put zapitali starce: odakle to znate? Oni su odgovorili da to ne govore po čuvenju, nego kao očevici: mi smo nekada i sami bili u Jerusalimu i ove iste noge, koje sada koračaju sa vama, stajale su u jerusalimskim dvorovima i kraj njegovih zdanja, i mesto na kojem se nalazi grad još uvek je u našem sećanju.“ Teodorit na to dodaje: „To je odgovor pobožnih, koji se ne raduju i ne vesele što će ponovo dobiti svoje domove, nego što će ponovo videti dom Božiji.“
(4) Tamo iziđoše plemena, plemena Gospodnja. To je najveća pohvala koju je jevrejski narod mogao da uputi Jerusalimu. Ovaj grad, kaže, nisu toliko krasili prostranstvo i velelepna zdanja, koliko to što je tri puta godišnje, odnosno na svenarodne praznike (na Pashu, na Praznik nedelja ili Pedesetnicu i na Praznik senica, prim. prev; v. 5. Mojs. 16; 1 17), ovamo dolazilo i okupljalo se svih dvanaest plemena Izrailjevih. Ovamo su, do ropstva, dolazila plemena Gospodnja, kao izvrsni narod Gospodnji i kao narod potčinjen Gospodu. Da se ispovedaju imenu Gospodnjem. Za jevrejski narod, ovo trokratno okupljanje dvanaest plemena Izrailjevih u Jerusalimu predstavljalo je svedočanstvo da se ispunilo obećanje koje je Bog dao Avraamu, tj. obećanje o umnožavanju njegovog potomstva i o nasleđivanju Obećane zemlje. Ili bi, možda, pod svedočanstvom trebalo podrazumevati ono svedočanstvo, koje je Bog dao Izrailju, jer mu je Bog zasvedočio i zapovedio da se tri puta godišnje, na pomenute praznike, sabira u Jerusalimu. Blaženi Teodorit kaže: “ Svedočanstvom Izrailjevim naziva se božanstveni zakon, koji je Izrailju jasno zapovedao da se sabira na onim mestima koja izabere Bog“. Prema svetom Zlatoustu, cilj sabiranja svih Jevreja u Jerusalimu bilo je bogopoznanje, kako oni koji lutaju ne bi pali u idolosluženje. Nikita Stitat kaže:“U doba Jerovoama plemena su se podelila, tako da se njih deset odvojilo od Davidovog carstva; međutim, nakon povratka, ponovo su se ujedinili i počeli usrdno da se okupljaju u Jerusalimu da bi, prema Zakonu, vršili uobičajena bogosluženja. Tako se i duševne sile svakog čoveka, odvojivši se od svog prirodnog stanja i padajući u neprirodno (stanje), udaljuju od Carstva Božijeg. Nakon pokajanja, međutim, one se sjedinjuju u jedno prirodno starešinstvo i Carstvo Hristovo, i svoja prirodna kretanja i dejstva prinose Bogu kao čistu i za skrušeni duh uobičajenu žrtvu.“
(5) Tamo su postavljeni prestoli za sud, prestoli u domu Davidovom. Evo i druge pohvale Jerusalimu: tamo su postavljeni carski prestoli, tj. prestoli u domu Davidovom, da bi se odatle sudilo narodu. Prema rečima svetog Zlatousta, prvo pominjanje prestola odnosi se na prestole arhijereja i sveštenika, a drugo na carske prestole.
(7) Neka bude mir u tvrđavi tvojoj i izobilje u kulama tvojim. Prema svetom Zlatoustu, David ovde ne prorokuje samo o oslobađanju od zla, nego i o zadobijanju dobara – mira, izobilja i plodnosti: „Naime, kakva je korist od mira u vreme gladi? Ili, kakva je korist od izobilja u vreme rata?“ Nikita Stitat:“ Ako u našim duševnim silama ne bude mira koji stvara Duh, ni Bog ne može obitavati u nama niti kroz Njegovo blistanje u našim srcima možemo zadobiti izobilje darova Duha. Ako pak pod tvrđavama budeš podrazumevao najvažnije vrline, znaj da nećeš pogrešiti i nećeš učiniti ništa nedolično.“

Ključne reči:

9 komentar(a)

  1. Jagoda Milosavljević

    Hvala vam za sve ovo što ste pripremili za one koji veruju u Boga našega Gospoda Isusa Hrista. Ovo je jedini način da pravilno shvatimo i odgonetnemo Psalme, a ne da ih čitamo kao obično štivo. Sve ovo što činite i radite za vaše čitaoce doprinosi obrazovanju vernika Pravoslavne vere.

  2. Psalam 72….kakva divna uteha za nekoga slabog verom (kao ja) gledajući svet oko mene, gde vlada „knez ovog sveta“, gde na izgled napreduje zlo, a Hristovo stado postaje sve manje i manje.

  3. PSALTIR je pesma duše naše koja hrli GOSPODU. Hvala Bogu što nam je darivao ove divne stihove jer i ne razumevajući sve, naša duša peva u Gospodu. Sa ovim divnim objašnjenjem možemo da shvatimo i širinu i dubinu Božije ljubavi i zaštite koju pruža svima.

  4. Skoro sam poceo citati Psalme. Jako su lijepi. Ova tumacenja su od velijte koristi, kao i savjeti za sta i kada se cita koji Psalm. Ali, moj Psaltir se ne podudara sa ovim (brojevima) tumacenjima kao ni savjetima za sta je koji psalm. Na primer: ovdje psalm 55 kod mene je 56. Moj primjerak je preveo Djura Danicic.

    • Aleksandra

      Dragoljube,
      Verovatno imate isti Psaltir kao i ja (jednostavno izdanje izdavačke kuće PRAVOSLAVAC koje se uglavnom prodaje u crkvama), u kom su greškom podelili 9. psalam i od njega tako napravili 9. i 10. Pa su brojevi zbog toga dalje pomereni za po jedan sve do 148. Psalma koji se ponovo ispravno numerisan, jer su 146. i 147. Psalam spojeni u jedan, pa je tako početna greška u brojanju „nadoknađena“ i u Psaltiru i dalje ima ukupno 150 Psalama.

  5. Gospod će sačuvati ulazak tvoj i izlazak tvoj, od sada i do veka. Da li se ovaj stih može tumačiti i kao ulazak u neko društvo, neki krug ljudi, i kada se shvati da čoveku tu nije mesto iz ovog ili onog razloga, da se, uz Božju pomoć, i izađe bez posledica.

  6. Gospodine profesore, pročitajte Psalam 1 i komentare Sv Atanasija Velikog i Sv Vasilija Velikog na taj psalam. I to će vam upotpuniti vaše navedene misli. Hristos se Rodi!

  7. Neka nas Gospod Isus Hristos blagoslovi i podari nam nebeska i zemaljska blaga Njegova. Molitvama Njegove Prečiste Majke i Preblagoslovene Bogorodice Marije. Amin

  8. Pingback: Kakvim to neprijateljima želimo uništenje kada se molimo Bogu pomoću Psalama? – Tvrđava Istine

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *