NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PSALAMA

TUMAČENJE PSALAMA

 

TUMAČENJE PSALAMA
 

 
Psalam 119
Pesma stepenica
 
Sadržaj
 
Prvu pesmu stepenica narod je psalmopojao Bogu u Vavilonu, tugujući zbog dugotrajnosti ropstva i moleći se da bude oslobođen.
(1) Ka Gospodu, kad me snađe nevolja, zavapih… (2) Gospode, izbavi dušu moju od usta nepravednih i od jezika lažljivoga. Zar nisu bila nepravedna usta Vavilonjana, koji su ispovedali idolosluženje? Jezik se naziva lažljivim samim tim što ne izgovara ništa istinito o Bogu.
(2) Šta će ti se dati i šta će ti se dodati prema jeziku podmuklome! (4) Strele moćnoga su naoštrene. Šta još tražiš da ti se da? Ili, šta još želiš da bi ti se i to dodalo, za kaznu ustima lažljivim? Prepune su ognja strele koje je rasplamsao Silni. Označava kaznu kakva će uskoro sustići Vavilonjane.
(5) Avaj meni, jer se boravak moj produži. Iznosi novu prozbu Bogu za oslobađanje od izgnanstva. Nastanih se u naseljima Kidarskim. Kidar je oblast koja se nalazi uz istočnu pustinju i rasprostire se čak do Persijanaca. Nju nastanjuje pleme Saracena.
(6) Dugo tu boravljaše duša moja, sa mrziteljima mira bejah miran. Zloba Vavilonjana je takva, da će bez povoda započeti rat sa onima koji žive u miru. Treba imati u vidu onu odlučnu kaznu kakvu je Bog dodelio Hanaanejcima i Amorejcima, zapretivši da se s njima stupa u prijateljstvo, i oni utoliko pre nisu mogli da stupe u savez sa ovim bezbožnicima, koji su se gnušali pobožnosti. Kada im govorih, napadahu me zaludu.
 
Iz tumačenja Jefimija Zigabena:
 
U Psaltiru postoji ukupno petnaest takozvanih „pesama stepenica“, tj. pesama ushođenja. Nazivaju se ushođenjima jer govore o ushođenju Jevreja, koji su se nalazili u vavilonskom ropstvu, u Jerusalim. Ova ushođenja počinju jecajima i prozbama, koje su izgovarali zarobljeni Jevreji, a završavaju se njihovim povratkom u Jerusalim. Iz tog razloga se, u istorijskom smislu, ovi psalmi nazivaju ushođenjima. U višem smislu, nazivaju se tako jer u većoj meri nego ostali izvode iz Vavilona, tj. iz pometnje sadašnjeg života (Vavel, Vavilon znači „pometnja“, „smeša“, „mešavina“) i uzdižu narod Božiji, tj. hrišćane, iznad pometnje strasti. Gde ih uzdižu? U višnji Jerusalim. Naime, onaj ko brižljivo bude čitao ove psalme, videće kakvu je plamenu ljubav imao drevni jevrejski narod prema svojoj otadžbini, tj. zemaljskom Jerusalimu, koliko je plakao, jecao i vapio Bogu u vreme kad ga je bio lišen. Kada to vide, čitaoci će se i sami rasplamsati stremljenjem i ljubavlju prema višnjem Jerusalimu, svojoj istinskoj otadžbini. Postoje i tumači (Jevsevije, Origen) koji su ovo ushođenje shvatili kao ushođenje u vrlini: put koji vodi ka njoj postepeno uzvodi vrlinskog i mudroljubivog čoveka od pometnje ovog života (od „Vavilona“) i postavlja ga na samo nebo (u višnji, nebeski Jerusalim). Taj put izobražava i Jakovljeva lestvica, čiji je jedan kraj doticao zemlju, a drugi dopirao do neba. Jevsevije kaže: „Duša koja živi u grehu obitava dole i ne može se odjednom uzdići odatle; naprotiv, ona kao da se kreće po stepenicama, i na taj način se uzdiže ka vrlini. Za one, koji silaze, granica je Vavilon ili pometnja, a za one, koji ushode, ta granica je višnji Jerusalim. Oni koji se uzdižu pevaju pesme ushođenja, a oni koji silaze – plač Jeremijin. Trebalo bi znati da je jerusalimski hram imao petnaest stepenica; pojci su zastajali na svakoj od njih i pojali himne, tako da i ove pesme u Psaltiru svojim brojem odgovaraju broju hramovnih stepenica.“ Blaženi Teodorit: „Ne govori svaka pesma stepenica (pesma ushođenja) o jednom istom; neke govore o vavilonskim nedaćama, neke blagoveste o povratku, neke govore o veselju tokom putovanja, a neke o izgradnji hrama.“ Povodom ovih psalama, prepodobni Nikita Stitat, učenik sv. Simeona Novog Bogoslova, kaže: „Sve dok je naša misao rasejana različitim brigama i dok je duša pomućena strastima zbog kojih njene sile neprirodno dejstvuju, čovek nije u stanju da uzvišenim srdačnim ushođenjem poje Bogu čistu pesmu. Kako ćemo pojati pesmu Gospodnju na tuđoj zemlji, tj. u srcu koje su nadvladale strasti?“ Sveti Zlatoust zaključuje: „Kako su se Jevreji izbavili iz vavilonskog ropstva? Ljubavlju prema Jerusalimu. Međutim, kako se u njemu nisu podvizavali, nisu zadobili nikakvu korist od blagodati Božije, zbog čega su ostali i umrli u ropstvu. Tako ni i mi nećemo dostići svoju nebesku otadžbinu, ukoliko ne budemo prožeti ljubavlju prema nebeskom blagu i višnjem Jerusalimu, i ukoliko budemo strastveno privezani za sadašnji život.“

Ključne reči:

11 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *