NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PSALAMA

TUMAČENJE PSALAMA

 

TUMAČENJE PSALAMA
 

 
Psalam 108
Za kraj, psalam Davidov
 
Sadržaj
 
Ovaj psalam izobražava stradanja Hristova i buduće kazne Jude i judejskog (jevrejskog) naroda. Mora se reći da se sve ono, što se u ovom psalmu izgovara u vidu želje, izgovara proročki. Na primer: i đavo neka stane desno od njega rečeno je umesto: „stade“. Naime, Psalmopojac ne želi da se sve to dogodi, i samo predskazuje ono što će se desiti usled njegove zlobe. Na isti način treba razumeti i ostale slične izraze, kao što su sledeći: neka uz njih budu klevetnici i neka se ne udaljuju od njih, i kada im se bude sudilo neka budu osuđeni. (7) Ako Te prizovu u nevolji, neka im se i to ubroji u greh, kao opomena za ono u čemu su oni sagrešili. Neka njihovi dani budu malobrojni (8) da bi tokom života videli kako je drugi prigrabio dostojanstvo koje oni nisu iskupili na doličan način. Zatim istrebi i njih same, da bi nesreća prešla i na njihovo potomstvo, da bi sinovi njihovi osiromašili, žene ostale udovice (9), da bi sinovi, privučeni i izloženi nasilju, poneli kaznu za prestupe otaca.
(1) Bože, hvalu moju ne prećuti. Bog proslavlja Sina u svim crkvama Hristovim, koje su svuda ponikle i zablistale. Zbog toga Hristos kaže Ocu: „Iako je Juda koji Me izdao sprečavao Moju hvalu,Ti Me pohvali i posvedoči o Mom božanstvu, kojem Juda nije verovao, zbog čega Me i izdao.“
(2) Jer usta grešnička i usta lukavoga otvoriše se na mene. Usta grešnička, tj. usta đavola, jer je on uistinu grešnik. Usta lukavoga, tj. usta Judina, jer su i jedan i drugi govorili protiv Hrista.
(4) Umesto da me vole, oklevetaše me… (5) i postaviše protiv mene zla umesto dobra. Postoje reči ljubavi i postoje reči mržnje, kao i reči koje ne izražavaju ni jedno ni drugo. Juda Mu je laskao kao Učitelju i činilo se da je prevarom uspeo da izda Učitelja.
(6) Postavi na njega grešnika. Grešnik je sam satana, izumitelj greha. Rečeno je postavi umesto biće postavljen. Na koga misli kada kaže na njega, ako ne na izdajnika Judu? I đavo nek stane sdesna od njega. I kod Zaharije je rečeno: Pokaza mi Gospod Isusa, velikog jereja, koji stajaše pred angelom Gospodnjim, i satanu koji mu stajaše s desne strane da bi Mu se usprotivio (Zah. 3; 1 – prema Septuaginti).
(7) Kada mu se bude sudilo, neka izađe osuđen, tj. neka na budućem sudu nema nijednu reč kojom bi se opravdao. I molitva njegova da bude na greh. Nekima i sama molitva biva na greh: takvi su neznabošci, koji se mole idolima ili tvorevini; takvi su Jevreji, koji molitvu Bogu ne prinose kroz Isusa; takvi su i jeretici, koji se mole nepostojećem Bogu (nesuštom Bogu, grč. Θεω ουκ οντι). Osim toga, molitva biva na greh i onima, koji se mole sa gnevom ili sa žitejskim pomislima, ili se pak mole dvolično.
(8) Neka dani njegovi budu malobrojni. Ubrzo nakon izdaje, on se obesio, iščezao i više se nije pojavljivao. I episkopstvo (dostojanstvo) njegovo neka uzmedrugi. Ovde govori o Mateju, jer je on, kao pravedan, pribrojan apostolima.
(9) Neka sinovi njegovi budu siročad. Sinovi su njegove pomisli koje su postale siročad, jer su se lišile blagodati Hristove. Žena je njegova duša, koja je postala udovica, jer je zbog bezakonja otpala od Hrista.
(10) Pokrenuti sinovi njegovi neka se presele i neka prose. Njegove pomisli, koje smo nazvali sinovima, otpale su od Hrista i preselile se u srebroljublje, zbog čega su počele da pružaju ruke prema srebru, kao da prose milostinju.
(14) Da se spomene bezakonje (greh) otaca njegovih pred Gospodom, tj. greh samog naroda, jer se izdajniku pridružuje i bezakoni narod. Bezakonjem otaca naziva se ubijanje proroka, prema onome što je rekao Gospod: Sva krv pravedna koja je prolivena od Avelja do proroka Zaharije, iskaće se od roda ovoga (Mt. 23; 35 i Lk. 11; 51). Greh matere njegove da se ne očisti. Pod majkom ovog bezbožnog naroda podrazumevaj onu lukavu sinagogu, koja je mnogo puta preogorčila Gospoda.
(15) Neka budu svagda pred Gospodom, i da uništi sa zemlje spomen njihov. Bog uvek vidi sva njihova bezakonja, i ne smatra da su dostojni bilo kakve milosti, ni on, ni svi oni koji nisu poverovali. Ne misleći samo na Judu, Psalmopojac je rekao u množini: spomen njihov. Drugačije protumačeno, pod njima možemo podrazumevati i Judine očeve, koji su ga rodili za izdaju. To su srebrnjaci, koji su ga na to podstakli, satana, koji je najpre u njegove srce položio misao o izdaji, kao i kneževi koji su posedovali mudrost ovoga veka i o kojima je Pavle rekao: Da su poznali, ne bi Gospoda slave razapeli (1. Kor. 2; 8). Da unišpš sa zemlje spomen njihov. Misli ili na spomen samog Jude, ili na one kneževe koji su ustali protiv Hrista, jer za njihov spomen nije ostalo ni semena.
(16) Jer se ne setiše da učine milost. Nije hteo, kaže, da prihvati milost koju je Otac podario svim ljudima, a ne samo njima, zabludelim ovcama Izrailjevim, jer je učine rečeno umesto „prihvate“.
I proganjaše čoveka ubogog u siromaha. Misli na Samog Gospoda, Koji bogat budući, nas radi osiromaši, da bi se mi Njegovim siromaštvom obogatili (2. Kor. 8; 9). I potištenog srcem da Ga ubiju, tj. ožalošćenog, jer se ražalostio videvši njihovu propast. Nastojao je, dakle, da ubije Njega, Koji se zbog njih žalostio.
(17) I zavole prokletstvo… (18) u obuče prokletstvo kao odelo. Budući da su prestali da Me blagosiljaju nego Me svakodnevno proklinju (a Jevreji to čine do dana današnjeg), na njima će se ispuniti sve što je predskazano. Iuđe kao voda u utrobu njegovu. Ogrezli su u nesreće, ne samo one koje ih okružuju spolja, nego i u one unutrašnje. I kao ulje u kosti njegove, zato što ulje dugo zadržava svoju vlažnost. Psalmopojac pod tim podrazumeva svojstva nesreća, pri čemu voda označava njihovu mnogobrojnost a ulje njihovu dugotrajnost. Tim nesrećama će se kaže, kao odećom odenuti i kao pojasom opasati.
(20) Ovo je plata od Gospoda onima koji me klevetaju i koji govore zlo protiv duše moje. Takve će plodove ubrati oni, koji su Me omrznuli i izdajnik koji im je poslužio. Budući da su za Njega govorili da se protivi Bogu i da ruši Zakon, pravilno je rekao: koji Me klevetaju.
(21) A Ti Gospode, Gospode, učini sa Mnom milost radi Tvog Imena. To Vladika Hristos govori po Svojoj čovečijoj prirodi, jer je ispunio sve ljudsko, osim greha. Rodio se po prirodnim zakonima, odnosno od žene, što je svojstveno prirodi, Međutim, rodio se od Djeve, što je natprirodno. Bio je povijen u pelene, obrezan i hranjen mlekom. Prinosio je žrtve, postio, bio gladan, žedan i umarao se. U svetim evanđeljima se uvek izobražava i kako se moli. Tako i ovde, po čovečijoj prirodi, priziva Božiju pomoć.
(22) Izbavi me, jer sam siromah i ubog. U svetim evanđeljima nalazimo da je On to uistinu rekao. Polazeći na stradanje, On kaže: Sad je duša moja uzbuđena, i šta da kažem? Oče, spasi me od časa ovoga; ali zato dođoh za čas ovaj (Jn. 12; 27).
(23) Kao senka kad se skloni, iščezoh. Slično senci kad se skloni, prihvatio sam kraj života; živeo sam slično skakavcu kojeg nosi vetar, nemajući ni Svog grada, ni sela, ni doma, nego prelazeći iz mesta u mesto, bežeći u planine a ponekad i u pustinju.
(25) Videvši me, klimahu glavama svojim. Podrazumeva one koji su, videvši Ga na krstu, govorili: Ti koji hram razvaljuješ… spasi Samoga Sebe (Mt. 27; 40).
(27) I neka poznaju da je ovo ruka Tvoja. Pod rukama ovde podrazumeva dela, koja je počinio vaskrsnuvši Sebe iz mrtvih.
(28) Proklinjaće oni, a Ti ćeš blagosiljati, oni koji ustaju na me nek se posrame. Već su posramljeni, jer više nemaju ni sveštenika, ni žrtve, ni sveštenstvo, ni reč Božiju, kako kaže prorok Osija (v. Os. 3; 4). Sluga Tvoj obradovaće se. I ovo nas navodi da razumemo u istom smislu,jer Pavle kaže: Sebe je ponizio uzevši obličje sluge (Filiplj. 2; 7). Tako govori i Isaija: Sazdao me je od utrobe materine da sam Mu sluga (Is. 49; 5). I On Sam kaže u evanđeljima: Sin Čovečiji nije došao da Mu služe nego da služi (Mt. 20; 28).
(29) Neka se klevetnici moji obuku u sramotu. Kakvu sramotu ne nose Jevreji? Vide da je njihovo svetilište srušeno do temelja, a da se grobu Onoga, Kojem su se rugali i Kojeg su razapeli svi klanjaju, i da se svuda umnožavaju Njegove slavne crkve.
(30) Ispovedaću se Gospodu veoma ustima mojim. Ispovedanje izražava blagodarnost, kakvu Sin uznosi ustima naroda. I usred mnogih hvaliću Ga, jer se ustima Crkve uznosi pohvala Ocu.

Ključne reči:

11 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *