NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PSALAMA

TUMAČENJE PSALAMA

 

TUMAČENJE PSALAMA
 

 
Psalam 9
Za kraj, o skrivenostima sina, psalam Davidov.
 
Sadržaj
 
U ovom psalmu predstavljena su skrivena dela Spasiteljeva, jer je mnogo toga što je On izvršio u tajnosti. Takvi su, na primer, Njegovo rođenje po telu od Djeve kroz Duha Svetoga, neobične i čudotvorne sile, sama smrt, silazak u ad i vaskrsenje iz mrtvih, jer je sve to On izvršio u tajnosti. On je to sakrio od kneževa ovoga sveta. Prorok u ime celog čovečanstva pristupa sa zahvalnošću za sva ta skrivena dela i kaže: Ispovedaću se tebi, Gospode. Poslednji pečat tajnih dela Spasiteljevih bili su: Njegova smrt, sve što je izvršio u adu, Njegovo vaskrsenje i vaznesenje.
(2) Ispovedaću se Tebi, Gospode, svim srcem svojim…
(4) Kad se povrati neprijatelj moj nazad. Objašnjava u čemu se sastoji njegovo ispovedanje. Neprijateljem se naziva smrt koja se vraća nazad, tj. u nebiće. Iznemoći će i propašće od lica Tvoga. Kad se smrt vrati nazad, neće više dejstvovati ni vascela protivnička sila. Naime, ako će se ukinuti i poslednji neprijatelj smrt (1. Kor. 15;26),onda je očigledno da će pre toga biti ukinute sve protivničke sile.
(5) Jer si učinio sud moj i raspru moju. Predstavlja uzrok zahvalnosti. Zaseo si na tron – objašnjava Božije nadziranje na sudu.
(6) Zapretio si narodima, i propade bezbožnik. Očigledno je da pod ovim podrazumeva duhovne neprijatelje. Ime njegovo izbrisao si do veka. Govori o duhovnoj zmiji ili o đavolu. Budući da pretnja označava i ispravljanje, moglo bi se reći da je, nakon što su apostoli ispravili neznabošce, propao bezbožnik, kada se prekratilo i ukinulo njegovo paljenje sala na žrtvenicima. Nakon što je zapretio narodima i nakon što su se oni obratili ka Gospodu, đavo, koji je u njima dejstvovao dok su bili sinovi protivljenja (Ef. 2; 2), propao je zajedno sa idolskim hramovima. Ti hramovi su, slično gradovima, u sebi sadržali mnoštvo onih koji su bili privezani za bezbožništvo i koji su u toj meri propali da iza njih nije ostalo ni traga. Ovo bi se moglo protumačiti i u vezi sa poslednjim sudom, jer će Gospod tada zapretiti grešnicima i jer će najzad propasti đavo koji je bezbožnik u istinskom smislu te reči. Nakon što se iskoreni bezbožništvo koje je u njima postojalo od davnina, i gradovi će primiti u sebe pouku pobožnosti (blagočešća).
(7) Neprijatelju nestade mačeva na kraju. Đavoljim mačevima nazivaju se protivničke sile koje su mu“davale snagu. Gradovi su protivničke sile koje su, slično gradovima, utvrđenim i ograđenim zidinama, pod svojom vlašću držali ulovljene njihovom prelešću (obmanom). O kakvim bi inače gradovima i govorio, osim o onima o kojima je na drugom mestu rečeno: Pretvorio si Grad u hrpu kamenja, i čvrstu tvrđavu u ruševine (Isa. 25; 2 – prema Septuaginti). Očigledno je da su to, na osnovu onoga što je prethodno protumačeno, protivničke sile. Propade spomen njihov sa bukom – njihova propast je bila bučna. Pod tim podrazumeva ili konačnu propast, ili prekomernost nesreća, ili pak očiglednost propasti.
(10) I postade Gospod pribežište ubogome, tj. narodu koji je siromašan duhom. Iako je bio na carskom prestolu, David je sebe često nazivao ubogim i siromašnim, znajući da je sve čovečije slabije od senke. Pomoćniku blagovremeno (doba) u nevolji, kao što je i na drugom mestu rečeno: U vreme milosno usliših te (Isa. 49; 8). Blagovremenim dobom naziva se vreme nevolja jer, iako nam je svagda, pa čak i u blagostanju, potrebna pomoć, mi tu pomoć daleko snažnije osećamo kad smo u nevolji.
(12) Psalmopojte Gospodu koji obitava na Sionu, tj. u nebeskom Jerusalimu. Javljajte u narodima podvige Njegove. Ovde kao da govori o apostolima i propovednicima Evanđelja. O tome kakvi su to podvizi, govori u produžetku.
(13) Jer On koji traži krvi njihove opomenu se, tj. tražiće krv koja je radi Njega prolivena, da bi za nju zatražio zadovoljenje. Iije zaboravio vapaje ubogih. Ubogima opet naziva one koji su Njega radi osiromašili i koji, neprestano Mu se obraćajući molitvama, preklinju da se osveti demonima za uvrede koje su im naneli.
(14) Podižeš me od vrata smrtnih. Uzdižeš me sa zemlje uniženja da bih slavio i u nebeskom Sionu.
(15) Na vratima kćeri Sionove – u nebeskom Jerusalimu. Objavljivaću – umesto: psalmopojaću tokom dugog vremena.
(17) Poznat je Gospod koji čini sudove (prave), jer je uistinu pravedan sud prema kojemu smrću bivaju obuzeti oni, što su je pripremali čoveku. Naime, u vreme suda poznaće Gospoda i oni, kojima će se suditi.
(20) Ustani, Gospode, neka se ne osili čovek. Moli se da Jedinorodni zablista onima koji su na zemlji i da onaj nadmeni đavo, kojeg David u ovom psalmu naziva čovekom, više ne podiže obrve. Neka budu suđeni narodi pred Tobom. Moli se za najskoriji priziv neznabožaca na spasenje.
(21) Postavi, Gospode, zakonodavca nad njima. Ko je zakonodavac osim Onoga, Koji nas je uveo u zakon Novog Zaveta? Neka poznaju narodi da su ljudi. Usled prevelike demonske obmane, oni su se pretvorili u životinjske likove, zbog čega je o njima i rečeno: Izjednači se sa stokom nerazumnom i postade joj sličan (Ps. 48; 13).
U jevrejskoj Bibliji, ovde počinje 10. psalam:
(22) Zašto si, Gospode, odstupio daleko? Moli da se ubrza priziv neznabožaca, do kojeg će doći nakon što protekne mnogo vremena. To je učinila đavolja nadmenost.
(23) Kada se nadima bezbožnik, vatra zahvata siromaha. Nadmenost lukavoga služi rasplamsavanju Tvog siromašnog naroda. Uhvaćeni bivaju u zamislima koje smišljaju, jer je rečeno: On hvata mudre u njihovom lukavstvu (1. Kor. 3; 19. i Jov 5; 13).
(24) Jer se hvali Grešnik u željama duše svoje. Takvo je dugotrpljenje da, budući da bezbožnici ostaju nekažnjeni, neki od nerazboritih odobravaju njihov život.
(25) Razdražuje grešnik Gospoda. Razdražio Ga je izrugujući se onome što je u Pismu rečeno o Njegovom promislu i sudu. Mnogi su, slušajući nešto slično ovome, odmah počinjali da se smeju. U vezi s tim je rečeno: Po mnoštvu obesti svoje (gneva svojega), tako da će celina imati sledeći smisao: grešnik je razdražio Gospoda sabirajući mnoštvo gneva. Jer reč „svoje“ (obesti) (tj. „svog“ gneva) treba shvatiti u vezi s onim koji razdražuje. Ono što je zatim dodato: Neće tražiti trebalo bi čitati posle znaka interpunkcije, tako da će proisteći sledeći smisao: iako grešnik razdražuje Boga rasplamsavajući u sebi mnoštvo gneva, zar Bog ipak neće tražiti? Pročitano posle znaka interpunkcije može imati i ovakav smisao: zar mu Bog u danu Svog gneva neće tražiti i dati po gnevu kakav je on sabirao u sebi?
Nema Boga pred njima. Izgubivši strah Božiji u duši, on stalno živi u grehu. Početak je svakog lukavog dela – ne misliti o Bogu sudiji.
(26) Poriču se sudovi Tvoji od lica njegovog. Neće da zna da si Ti pravedan Sudija. Onaj koji ne zna šta je Bog, ne zna ni šta je Sudija. Nad svim neprijateljima svojim zavladaće. To je slično onome što je rečeno: Svu vaseljenu obuhvatiću rukom svojom kao Gnezdo (Isa. 10; 14 – prema Septuaginti). Među iskušenjima, jedna se tiču duše, druga tela, a treća onoga što okružuje telo. Iskušenjima koja se tiču duše nazivaju se nečiste pomisli, i iz njih se rađaju grehovi i lažna učenja. Iskušenja koja se odnose na telo bivaju uzrok udaraca, mučenja, progona, utamničenja i smrti. Najzad, iskušenja koja se tiču onoga što okružuje telo sastoje se od gubitka novca i imetka, od gubitka dece ili gubitka žene. Otuda je očigledno da je satana posredstvom nekog od nabrojanih iskušenja vladao nad svakim pravednikom, jer jedino Hristos greha ne učini, niti se nađe prevara u ustima Njegovim (1. Petr. 2; 22).
(27) Jer reče u srcu svome: Neću posrnuti, tj. neću pasti u zabludu, iz kolena u koleno neću skrenuti s puta, jer neću pretrpeti ništa rđavo.
(28) Njegova su usta puna prokletstva. Računao je da će njegovo blagostanje biti večno, zbog čega su usta njegova puna gorčine i prevare, i postavlja zasedu siromašnima da bi ih pogubio u svojim zamkama. Onim što je rečeno: sa bogatima, šta se drugo podrazumeva, ako ne oni koji su bogati zlom? Naime, oni pomažu svom ocu, đavolu, u zamkama protiv siromašnih.
(29) Postavlja zasedu sa bogatima. Sedeći na saborima i zborištima, priprema zamke i klopke za nevine.
(31) Sagnuće se i pašće. Kad đavo bude rekao: „Ja sam pobedio“, pašće i postideće se.
(32) Jer reče u srcu svome: Zaboravi BOG. Đavo to ne kaže zato, što je uistinu tako nego s namerom da nas prevari, da bismo se spotakli mišlju i pomislili da Bog ne mari za ljudska dela.
(33) Ustani, Gospode, Bože moj. Želi da pokrene Božije oklevanje (zakašnjenje) i Božiju dobrotu, jer će se bezbožnici predavati još većoj drskosti sve dok se Božija ruka ne podigne na njihovo bezumlje. Neka se uzdigne ruka Tvoja. Podigni ruku Svoju i pouči ih da promišljaš o uvređenima i, kao da ustaješ iz sna, pokaži da je kazna, koju Ti šalješ na njih, iznad njihovih zamisli. Njih kazni, ali poštedi uvređenog, kojeg su ražalostile njihove drskosti i hula.
(34) Radi čega, kaže, razgnevi bezbožnik Boga? Jer reče u srcu svome: Neće tražiti (Bog). Evo razloga zbog kojeg se gordi i zbog kojeg pada.
(35) Vidiš li, jer Ti bol i Gnev sagledaš. Ti sve znaš, Gospode, i od Tebe nije skriveno ne samo ono što se izvršava na delu nego i ono što dolazi na um i u misao. Sasvim tačno poznaješ i bolesti njihove, i gnev onih što ih vređaju, i razdražljivost ljudi, jer proničeš u pomisli svakog čoveka, Ti, koji ispituješ srca i bubrege (Ps. 7; 10). Gledajući sve to, Ti si dugotrpeljiv, znajući da je sve pod Tvojom rukom i da čovek nikuda ne može da pobegne. Tebi je ostavljen siromah, siročetu Ti si pomoćnik, tj. on od Tebe očekuje pomoć.
(36) Skrši mišicu grešnoga i lukavoga, tj. skrši vladavinu neprijatelja. Potražiće se greh njegov i neće se naći, usled samog greha. U svojoj celokupnosti, ova izreka ima sledeći smisao: ako potražiš greh lukavoga, neće se pronaći, jer će lukavi propasti od greha. Nalaze se od Boga spaseni, kao, na primer: Nađoh Davida slugu Svoga (Ps. 88; 21) i nađena je izgubljena drahma (Lk. 15; 9), jer bi propala da nije pronađena. Propali se neće pronaći u vekove, jer postoji Sudija.
(37) Gospod je car do veka, u budućem i novom veku. Propašće neznabošci sa zemlje Njegove, jer će u Njegovom carevanju biti bačeni u večni oganj. Neznabošcima naziva nepravedne ljude, kao one koji ne žive po zakonu nego u sebi zadržavaju varvarsku i neznabožačku surovost. Moli da ih istrebi, govoreći: propašćete i preteći im konačnom propašću, da bi odahnuli oni koji od njih stradaju, ali da bi se i oni sami urazumili.
(38) Želju siromaha uslišio si, Gospode, jer je takva bila njihova želja, jer je takva bila njihova revnost da se udostoje budućih dobara. Na gotovost srca njihovog obrati pažnju uho Tvoje jer su, budući na to pripremljeni, srcem spremni da sve pretrpe. Gotovošću srca naziva se neko obećanje – duševna kretanja usaglašavaju se sa voljom Božijom.
(39) Sudi siroti i poniženome, da se ne velehvali više čovek na zemlji. Kada se, kaže, osvetiš za siromahe, tada se više neće eelehvaliti čovek na zemlji.

Ključne reči:

9 komentar(a)

  1. Jagoda Milosavljević

    Hvala vam za sve ovo što ste pripremili za one koji veruju u Boga našega Gospoda Isusa Hrista. Ovo je jedini način da pravilno shvatimo i odgonetnemo Psalme, a ne da ih čitamo kao obično štivo. Sve ovo što činite i radite za vaše čitaoce doprinosi obrazovanju vernika Pravoslavne vere.

  2. Psalam 72….kakva divna uteha za nekoga slabog verom (kao ja) gledajući svet oko mene, gde vlada „knez ovog sveta“, gde na izgled napreduje zlo, a Hristovo stado postaje sve manje i manje.

  3. PSALTIR je pesma duše naše koja hrli GOSPODU. Hvala Bogu što nam je darivao ove divne stihove jer i ne razumevajući sve, naša duša peva u Gospodu. Sa ovim divnim objašnjenjem možemo da shvatimo i širinu i dubinu Božije ljubavi i zaštite koju pruža svima.

  4. Skoro sam poceo citati Psalme. Jako su lijepi. Ova tumacenja su od velijte koristi, kao i savjeti za sta i kada se cita koji Psalm. Ali, moj Psaltir se ne podudara sa ovim (brojevima) tumacenjima kao ni savjetima za sta je koji psalm. Na primer: ovdje psalm 55 kod mene je 56. Moj primjerak je preveo Djura Danicic.

    • Aleksandra

      Dragoljube,
      Verovatno imate isti Psaltir kao i ja (jednostavno izdanje izdavačke kuće PRAVOSLAVAC koje se uglavnom prodaje u crkvama), u kom su greškom podelili 9. psalam i od njega tako napravili 9. i 10. Pa su brojevi zbog toga dalje pomereni za po jedan sve do 148. Psalma koji se ponovo ispravno numerisan, jer su 146. i 147. Psalam spojeni u jedan, pa je tako početna greška u brojanju „nadoknađena“ i u Psaltiru i dalje ima ukupno 150 Psalama.

  5. Gospod će sačuvati ulazak tvoj i izlazak tvoj, od sada i do veka. Da li se ovaj stih može tumačiti i kao ulazak u neko društvo, neki krug ljudi, i kada se shvati da čoveku tu nije mesto iz ovog ili onog razloga, da se, uz Božju pomoć, i izađe bez posledica.

  6. Gospodine profesore, pročitajte Psalam 1 i komentare Sv Atanasija Velikog i Sv Vasilija Velikog na taj psalam. I to će vam upotpuniti vaše navedene misli. Hristos se Rodi!

  7. Neka nas Gospod Isus Hristos blagoslovi i podari nam nebeska i zemaljska blaga Njegova. Molitvama Njegove Prečiste Majke i Preblagoslovene Bogorodice Marije. Amin

  8. Pingback: Kakvim to neprijateljima želimo uništenje kada se molimo Bogu pomoću Psalama? – Tvrđava Istine

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *