NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PSALAMA

TUMAČENJE PSALAMA

 

TUMAČENJE PSALAMA
 

 
Psalam 106
Aliluja
 
(1) Ispovedajte i hvalite Gospoda, jer je blag. Nakon odbacivanja jevrejskog naroda, uzgredno pominje apostolsko prizivanje neznabožaca. Zbog toga i zapoveda da hvale Boga i da Ga ispovedaju zbog Njegove velike milosti.
(3) Od istoka i zapada i severa i mora. Ko su ti, što su sabrani sa četiri strane vaseljene, ako ne svi narodi, kojima je bogopoštovanje ranije bilo nepoznato, jer su bili nepričasni božanstvenoj vodi i živeli su u velikoj žeđi?
(4) Put ka gradu naselja ne nađoše, jer nisu vodili dobar život nego su živeli u velikoj prelesti.
(5) Glađujući i žeđujući, duša njihova u njima iščeze, jer u sebi nisu imali hleba koji krepi čovekovo srce, niti vode žive o kojoj je rečeno: Koji pije od vode koju ću mu ja dati neće ožedneti doveka (Jn. 4; 14).
(7) I odvede ux na put pravi, tj. privede ih veri u Njega, jer je On Sam rekao: Ja sam put (Jn. 14; 6).Da otidu u Grad naseljenja. Pod tim podrazumeva Crkvu ili nebeski Jerusalim.
(8) Neka ispovedaju Gospodu milosti Njegove… (9) jer nasiti dušu praznu. Kakva je to duša? Zar to nije duša onih, o kojima je rečeno: (5) Glađujući i žeđujući duša njihova u njima iščeze? I dušu gladujuću ispuni dobrima, tj. duhovnim hlebom.
(9) One koji sede u tami i senci smrti. Nećemo pogrešiti ako senkom smrti nazovemo idolosluženje i dela počinjena u bezbožništvu, jer nas ona razlučuju od večnog dobra. Ranije smo se predavali upravo takvim delima, jer smo (11) preogorčili Boga i razdražili savet Višnjega. Trebalo je da u veličini i lepoti stvorenja sozercavamo Rodonačalnika svake tvari, i da Njegovu svagdapostojeću silu i božanstvo poznamo na osnovu stvaranja sveta. Mi, međutim, budući slepi i živeći u tami i senci smrtnoj, imajući okovane i pomračene slovesne (razumne) sile duše, zamenili smo slavu besmrtnog Boga podobijem smrtnog čoveka i ptica i četvoronožnih životinja i Gmizavaca (Rim. 1; 23). Okovane u siromaštvu i gvožđu. Bezbožnika he uhvatiti njegova bezakonja, i u užad grehova svojih zaplešće se (Priče Sol. 5; 22), jer će osiromašiti u svemu što je dobro i lepo.
(10) Jer pregorčiše reči Božije, ni najmanje ne prihvatajući Božiji zakon, nego se prepuštajući mudrovanju ovoga veka. I savet Bušnjega razdražiše. Kakav je bio savet Višnjeg? Zar to nije onaj, prema kojem hoće da se cvu ljudi spasu i da dođu u poznanje istine (1. Tim. 2; 4)?
(11) Onemoćaše, i ne bi koga da pomogne, jer niko nije imao moć da iskoreni greh.
(12) I iz nevolja njihovih spase ih. Koja je nevolja veća od toga da u nepoznanju Boga, u duševnom siromaštvu i u grehovnoj ubogosti robuju zlim duhovima?
(13) I okove njihove raskinu. Rečju raskinu ukazuje na trenutno poništenje greha.
(14) Neka ispovedaju Gospodu milosti Njegove. Po drugi put pominje Njegova dobročinstva.
(15) Skrši vrata bakarna. Ima u vidu Spasiteljevo snishođenje čak do ada, gde je otvorio njegova (adova) vrata za sve one koji su od davnina tamo bili zaključani neraskidivim lancima i oni, koji su želeli da izađu odatle, nisu mogli to da učine. Međutim, On je sužnjima (okovanima) rekao: izađite, i onima koji su u tami: pokažite se (Isa. 49; 9).
(18) Svakoga jela uzgnuša se duša njihova, jer nije bilo reči koja bi ih mogla nahraniti. Vrata smrti su greh, koji vodi u smrt.
(22) Neka prinesu Njemu žrtvu hvale. Ove reči upućuje svetim apostolima, jer su nam oni predali tajinstva Novog Zaveta.
(33) Postavi reke u pustinji. Pod tim podrazumeva nepokorni i odbačeni rod jevrejski, jer su se Jevreji, koje je ranije mučila glad i kojima je bila potrebna duhovna hrana, naselili kod ovih reka.
(34) Zemlju plodonosnu okrenu u slanu. Misli na jevrejsku sinagogu, jer su demoni bili stanovnici tog zemaljskog grada, i njihovo bezbožništvo donelo je svoje plodove. Međutim, solju učenja isušili su je apostoli, o kojima je rečeno: Vi ste so zemlji (Mt. 5; 13).
(35) Postavi pustinju u jezera vodna. Misli na narod koji je potekao od neznabožaca, jer je proroštvo ovde sliveno i govori o dva naroda, odnosno o odbacivanju jednog i prihvatanju drugog.
(36) I podiže gradove stanovanja, tj. dobar i nebeski život.
(37) I zasejaše polja u zasadiše vinograde. Šta se podrazumeva pod poljima rekao je Onaj Koji kaže: Izađe sejač da seje seme cvoje (Lk. 8; 5). Vinogradi su crkve, prema onome što je rečeno: Vinogradi sazreše i dadoše miomirise (Pesma 2; 13).
(38) Istoku njihovu ne umanji. Stokom (skotovima) naziva nerazumne u Crkvi, prema onome što je rečeno: Kao skot bejah kod tebe (Ps. 72; 22) i čoveka i životinju spašće Gospod (Ps. 35; 7).
(39) I umanjiše se, tj. oni koji su pripadali drevnom narodu.
(40) Izli poniženje na kneževe njihove. Pod kneževima podrazumeva književnike i fariseje. I zavede ux na bespuće a ne na put, jer lutaju oni, što ne poznaju Onoga Koji je rekao: Ja sam put (Jn. 14; 6).
(41) I ubogog pomože od siromaštva. Ko je ubogi? Zar to nije onaj, za kojeg je rečeno: Blaženi siromašni duhom (Mt. 5; 3)? I postavi kao ovce rodove njegove. Za svoje je priznao, kaže prorok, pastvu sabranu iz svih rodova.
(42) Videće pravi (srcem) i obradovaće se. Ko su ti pravi srcem? Zar to nisu oni, o kojima je rečeno: Blago vašim očima što vide (Mt. 13; 16)? I svako će bezakonje zatvoriti usta cvoja – Bog je onaj koji opravdava. Ko će osuditi (Rim. 8; 33)?

Ključne reči:

9 komentar(a)

  1. Jagoda Milosavljević

    Hvala vam za sve ovo što ste pripremili za one koji veruju u Boga našega Gospoda Isusa Hrista. Ovo je jedini način da pravilno shvatimo i odgonetnemo Psalme, a ne da ih čitamo kao obično štivo. Sve ovo što činite i radite za vaše čitaoce doprinosi obrazovanju vernika Pravoslavne vere.

  2. Psalam 72….kakva divna uteha za nekoga slabog verom (kao ja) gledajući svet oko mene, gde vlada „knez ovog sveta“, gde na izgled napreduje zlo, a Hristovo stado postaje sve manje i manje.

  3. PSALTIR je pesma duše naše koja hrli GOSPODU. Hvala Bogu što nam je darivao ove divne stihove jer i ne razumevajući sve, naša duša peva u Gospodu. Sa ovim divnim objašnjenjem možemo da shvatimo i širinu i dubinu Božije ljubavi i zaštite koju pruža svima.

  4. Skoro sam poceo citati Psalme. Jako su lijepi. Ova tumacenja su od velijte koristi, kao i savjeti za sta i kada se cita koji Psalm. Ali, moj Psaltir se ne podudara sa ovim (brojevima) tumacenjima kao ni savjetima za sta je koji psalm. Na primer: ovdje psalm 55 kod mene je 56. Moj primjerak je preveo Djura Danicic.

    • Aleksandra

      Dragoljube,
      Verovatno imate isti Psaltir kao i ja (jednostavno izdanje izdavačke kuće PRAVOSLAVAC koje se uglavnom prodaje u crkvama), u kom su greškom podelili 9. psalam i od njega tako napravili 9. i 10. Pa su brojevi zbog toga dalje pomereni za po jedan sve do 148. Psalma koji se ponovo ispravno numerisan, jer su 146. i 147. Psalam spojeni u jedan, pa je tako početna greška u brojanju „nadoknađena“ i u Psaltiru i dalje ima ukupno 150 Psalama.

  5. Gospod će sačuvati ulazak tvoj i izlazak tvoj, od sada i do veka. Da li se ovaj stih može tumačiti i kao ulazak u neko društvo, neki krug ljudi, i kada se shvati da čoveku tu nije mesto iz ovog ili onog razloga, da se, uz Božju pomoć, i izađe bez posledica.

  6. Gospodine profesore, pročitajte Psalam 1 i komentare Sv Atanasija Velikog i Sv Vasilija Velikog na taj psalam. I to će vam upotpuniti vaše navedene misli. Hristos se Rodi!

  7. Neka nas Gospod Isus Hristos blagoslovi i podari nam nebeska i zemaljska blaga Njegova. Molitvama Njegove Prečiste Majke i Preblagoslovene Bogorodice Marije. Amin

  8. Pingback: Kakvim to neprijateljima želimo uništenje kada se molimo Bogu pomoću Psalama? – Tvrđava Istine

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *