NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PSALAMA

TUMAČENJE PSALAMA

 

TUMAČENJE PSALAMA
 

 
Psalam 106
Aliluja
 
(1) Ispovedajte i hvalite Gospoda, jer je blag. Nakon odbacivanja jevrejskog naroda, uzgredno pominje apostolsko prizivanje neznabožaca. Zbog toga i zapoveda da hvale Boga i da Ga ispovedaju zbog Njegove velike milosti.
(3) Od istoka i zapada i severa i mora. Ko su ti, što su sabrani sa četiri strane vaseljene, ako ne svi narodi, kojima je bogopoštovanje ranije bilo nepoznato, jer su bili nepričasni božanstvenoj vodi i živeli su u velikoj žeđi?
(4) Put ka gradu naselja ne nađoše, jer nisu vodili dobar život nego su živeli u velikoj prelesti.
(5) Glađujući i žeđujući, duša njihova u njima iščeze, jer u sebi nisu imali hleba koji krepi čovekovo srce, niti vode žive o kojoj je rečeno: Koji pije od vode koju ću mu ja dati neće ožedneti doveka (Jn. 4; 14).
(7) I odvede ux na put pravi, tj. privede ih veri u Njega, jer je On Sam rekao: Ja sam put (Jn. 14; 6).Da otidu u Grad naseljenja. Pod tim podrazumeva Crkvu ili nebeski Jerusalim.
(8) Neka ispovedaju Gospodu milosti Njegove… (9) jer nasiti dušu praznu. Kakva je to duša? Zar to nije duša onih, o kojima je rečeno: (5) Glađujući i žeđujući duša njihova u njima iščeze? I dušu gladujuću ispuni dobrima, tj. duhovnim hlebom.
(9) One koji sede u tami i senci smrti. Nećemo pogrešiti ako senkom smrti nazovemo idolosluženje i dela počinjena u bezbožništvu, jer nas ona razlučuju od večnog dobra. Ranije smo se predavali upravo takvim delima, jer smo (11) preogorčili Boga i razdražili savet Višnjega. Trebalo je da u veličini i lepoti stvorenja sozercavamo Rodonačalnika svake tvari, i da Njegovu svagdapostojeću silu i božanstvo poznamo na osnovu stvaranja sveta. Mi, međutim, budući slepi i živeći u tami i senci smrtnoj, imajući okovane i pomračene slovesne (razumne) sile duše, zamenili smo slavu besmrtnog Boga podobijem smrtnog čoveka i ptica i četvoronožnih životinja i Gmizavaca (Rim. 1; 23). Okovane u siromaštvu i gvožđu. Bezbožnika he uhvatiti njegova bezakonja, i u užad grehova svojih zaplešće se (Priče Sol. 5; 22), jer će osiromašiti u svemu što je dobro i lepo.
(10) Jer pregorčiše reči Božije, ni najmanje ne prihvatajući Božiji zakon, nego se prepuštajući mudrovanju ovoga veka. I savet Bušnjega razdražiše. Kakav je bio savet Višnjeg? Zar to nije onaj, prema kojem hoće da se cvu ljudi spasu i da dođu u poznanje istine (1. Tim. 2; 4)?
(11) Onemoćaše, i ne bi koga da pomogne, jer niko nije imao moć da iskoreni greh.
(12) I iz nevolja njihovih spase ih. Koja je nevolja veća od toga da u nepoznanju Boga, u duševnom siromaštvu i u grehovnoj ubogosti robuju zlim duhovima?
(13) I okove njihove raskinu. Rečju raskinu ukazuje na trenutno poništenje greha.
(14) Neka ispovedaju Gospodu milosti Njegove. Po drugi put pominje Njegova dobročinstva.
(15) Skrši vrata bakarna. Ima u vidu Spasiteljevo snishođenje čak do ada, gde je otvorio njegova (adova) vrata za sve one koji su od davnina tamo bili zaključani neraskidivim lancima i oni, koji su želeli da izađu odatle, nisu mogli to da učine. Međutim, On je sužnjima (okovanima) rekao: izađite, i onima koji su u tami: pokažite se (Isa. 49; 9).
(18) Svakoga jela uzgnuša se duša njihova, jer nije bilo reči koja bi ih mogla nahraniti. Vrata smrti su greh, koji vodi u smrt.
(22) Neka prinesu Njemu žrtvu hvale. Ove reči upućuje svetim apostolima, jer su nam oni predali tajinstva Novog Zaveta.
(33) Postavi reke u pustinji. Pod tim podrazumeva nepokorni i odbačeni rod jevrejski, jer su se Jevreji, koje je ranije mučila glad i kojima je bila potrebna duhovna hrana, naselili kod ovih reka.
(34) Zemlju plodonosnu okrenu u slanu. Misli na jevrejsku sinagogu, jer su demoni bili stanovnici tog zemaljskog grada, i njihovo bezbožništvo donelo je svoje plodove. Međutim, solju učenja isušili su je apostoli, o kojima je rečeno: Vi ste so zemlji (Mt. 5; 13).
(35) Postavi pustinju u jezera vodna. Misli na narod koji je potekao od neznabožaca, jer je proroštvo ovde sliveno i govori o dva naroda, odnosno o odbacivanju jednog i prihvatanju drugog.
(36) I podiže gradove stanovanja, tj. dobar i nebeski život.
(37) I zasejaše polja u zasadiše vinograde. Šta se podrazumeva pod poljima rekao je Onaj Koji kaže: Izađe sejač da seje seme cvoje (Lk. 8; 5). Vinogradi su crkve, prema onome što je rečeno: Vinogradi sazreše i dadoše miomirise (Pesma 2; 13).
(38) Istoku njihovu ne umanji. Stokom (skotovima) naziva nerazumne u Crkvi, prema onome što je rečeno: Kao skot bejah kod tebe (Ps. 72; 22) i čoveka i životinju spašće Gospod (Ps. 35; 7).
(39) I umanjiše se, tj. oni koji su pripadali drevnom narodu.
(40) Izli poniženje na kneževe njihove. Pod kneževima podrazumeva književnike i fariseje. I zavede ux na bespuće a ne na put, jer lutaju oni, što ne poznaju Onoga Koji je rekao: Ja sam put (Jn. 14; 6).
(41) I ubogog pomože od siromaštva. Ko je ubogi? Zar to nije onaj, za kojeg je rečeno: Blaženi siromašni duhom (Mt. 5; 3)? I postavi kao ovce rodove njegove. Za svoje je priznao, kaže prorok, pastvu sabranu iz svih rodova.
(42) Videće pravi (srcem) i obradovaće se. Ko su ti pravi srcem? Zar to nisu oni, o kojima je rečeno: Blago vašim očima što vide (Mt. 13; 16)? I svako će bezakonje zatvoriti usta cvoja – Bog je onaj koji opravdava. Ko će osuditi (Rim. 8; 33)?

Ključne reči:

11 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *