NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PSALAMA

TUMAČENJE PSALAMA

 

TUMAČENJE PSALAMA
 

 
Psalam 103
Psalam Davidov, o svetskome bitiju; nenatpisan kod Jevreja
 
Sadržaj
 
Naučivši u prethodnom psalmu ljude, koji pristupaju veri, da Bogu uznose psalmopojanja, u ovom psalmu izlaže učenje o Božijem promišljanju o svemu: Bog Svoje promišljanje ne rasprostire samo na ono što je na nebu i u vazduhu, nego i na zemaljske stvari, pa čak i na one najništavnije. On, naime, ne prezire ni najbeznačajnije životinje, nego i o njima promišlja.
(1) Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda. On uči dušu da blagosilja Boga za Njegovo veliko promišljanje, kao što ju je u prethodnom psalmu učio da ga (Boga) blagosilja zbog izbavljenja od grehova. Gospode Bože moj, uzveličao se jesi veoma. Gledajući na promišljanje Tvoje, Vladiko, sa divljenjem veličamo uzvišenost Tvog promisla. Na taj način se, kao u neku odeždu, odevamo u naše ispovedanje i u veličanstvo, odnosno u pohvalu i slavoslovlje.
(2) Svetlošću kao haljinom odevaš se. Počevši od duhovne svetlosti, on sastavlja pesmu Bogu. Međutim, kako je na drugom mestu rečeno da Bog živi u svetlosti nepristupnoj (1. Tim. 6; 16), ovde se imenuje kao Onaj, Koji se odeva u samu tu svetlost.
Prostireš nebo kao kožu. Kao drugo delo promisla navodi se ovo – rasprostiranje neba, slično nečemu što se rasprostire u rukama umetnika. Time se ujedno objašnjava i način dejstvovanja i lakoća s kojom Stvoritelj to izvršava. Kao što čoveku nije teško da raširi kožu, tako ni Bogu nije bilo teško da stvori nebo, koje ranije nije postojalo. David nas, međutim, istovremeno navodi i na drugu uzvišenu misao, odnosno, na misao da se mi sada nalazimo na putu ka drugom životu, da je ovo sadašnje samo senka budućega i da još nismo stupili u svetilište, i da, dok smo još u sadašnjem životu, obitavamo u skiniji. Skinija je pak nešto što se može uništiti, i to uskoro. Tako će i nakon izmene neba nastati drugačiji način života, i udeo koji je bolji od sadašnjeg, jer će tada i nebo i zemlja biti novi. Poslušajmo, međutim, šta o nebu kažu proroci, kako bismo zatvorili usta svima, koji same sebe proslavljaju zbog sopstvene mudrosti i koji, između ostalog, tvrde da i ispod zemlje postoji nebo. Njima protivureči prorok, koji kaže: Prostireš nebo kao kožu. Koža pak nije neka lopta (sfera), kako oni praznoslove. Naprotiv, on ju je upodobio nekom polukrugu i nekoj polulopti. Zato je i drugi prorok, izražavajući to isto, rekao: On je razastro nebesa kao platno i razapeo ih kao šator za stan (Is. 40; 22). O tome, da se nebo ne koleba i da čvrsto stoji, prorok je rekao: Stvorio je nebesa i razapeo ih (Is. 42; 5). Izobražavajući nebo s krajnjom istančanošću, prorok kaže: Senkom ruke Moje pokriću te da bih nebesa ustrojio (Is 51; 16).
(3) Vodama pokrivaš visine Cvoje. Pokazuje da se vodena zborišta ne kreću po vazduhu slučajno, jer to Sam Bog ustrojava Svojim promislom, kako bi se činilo da je deo neba pokriven gustim gomilama oblaka.
Postavio si oblake za ushođenje Cvoje.[1] Kao da hoće da još jasnije pokaže da Bog Svoj promisao rasprostire i na same oblake; reč „ushođenje“ upotrebljava umesto reči “ promisao“. Hodiš na krilima vetrova. Omogućuje nam da uvidimo da ni kretanje vetrova nije slučajno, nego da Sam Bog, uzlazeći na njihova krila, upravlja njima kao uzdama.
(4) Činiš angele Cvoje duhovima, tj. angele stvaraš kao lagane i pokretljive („lebdeće“). Tako je Mojsej u plamenu ognjenom video angela koji je s njim govorio (2. Mojs. 3; 2).
(5) Zemlju utemeljuješ na tvrđi njenoj. Ukazavši na Stvoriteljevo promišljanje o nebu, (Psalmopojac) sada prelazi na Njegovo promišljanje o tome da zemlja, upravo zbog toga što je tvrda i teška, bude sazdana u vlažnom veštastvu.
(6) Bezdan je kao haljina ogrtač njen. Pod ovim se podrazumeva sam zemljani element („stihija“). Govori da je zemlju, kao haljinom, ogrnuo bezdanom, okruživši je spolja vodama. Na Gorama eoge se zaustavljaju, tj. vode bezdana, koje će se visoko popeti, postaće slične gorama, i zapretiće da potope zemlju. Međutim, prema zapovesti Tvojoj i pred silom Tvojom, koju označava reč „grom“ (7), one se povlače. Ili, možda, time hoće da kaže da gromovi postoje zbog toga dabi vode bezdana, koje su u svetu, od nečega strahovale. Ako se pak, tako događa sa njima, koliko bi tek nešto slično tome trebalo da osetimo mi!
(8) Uzlaze Gore i nishode doline. Vode koje se uzdižu postaju slične gorama, i zbog toga, opadajući od straha Tvoga, postaju slične poljima i zemnim ravnicama. Ti si im utvrdio mesto, koje ne mogu da prestupe. Upravo to i označava ono što je rečeno: (9) Granicu si postavio koju neće preći. Zato ne mogu ni da poplave zemlju. Nešto slično, i prorok je rekao moru: Dovde ćeš dolaziti i dalje nećeš, i tu će se zaustavljati ponositi valovi tvoji (Jov 38; 11).
(10) Između planina protiču vode. Psalmopojac slavoslovi promisao Božiji i zalazi u pojedinosti, divi se Božijoj dobroti, premudrosti i neprestanom staranju o beslovesnim životinjama jer ih Bog, Koji ih je stvorio, i hrani i napaja. Zbog toga je rasekao gore i u njima načinio prolaz vodama.
(11) One napajaju sve zveri poljske. O beslovesnim životinjama, o gmizavcima i zverima, brine samo toliko, koliko je potrebno da bi im dao neophodno za život. Očekuju je jeleni za žeđ svoju. I to je delo Tvog promisla, jer voda nije data samo u dolinama, na mestima koja se zelene ili radi ukrašavanja obala potoka; nje ima i u gorama, kako bi krotke životinje pobegle od divljih i umirile se na prekrasnim mestima.
 
(13) Napajaš gore sa visina Svojih. Gore i polja ne napaju se sa izvora koji su u dolinama, niti iz reka koje teku po zemlji, nego im se sa nebesa daju obilne kiše. I kao što je darovao obilje vode, tako je i hranu priugotovio od zemlje.
(14) Prouzrastaš travu za stoku, i žitarice na službu ljudima. Službom ljudima nazivaju se krotke životinje, kao što su vo, magarac i njima slične. Da proizvedu hleb na zemlji. Zbog toga si se, kaže, pobrinuo o životinjama, da bismo mi, obradivši pomoću njih zemlju, pronašli ono što nam je neophodno za život. U svemu tome Bog radi nas tvori dobročinstva.
(16) Nasitiće se drveće poljsko. Prorok pokazuje da i drveće koje raste u šumi, kao što su kedrovi i njima slično, raste po zapovesti Božijoj. Ono (drveće) raste kako zbog mnogih, nama iz iskustva poznatih ciljeva, tako i zbog toga, da bi ptice na njima imale gnezda.
(17) Rodino obitalište predvodi ih. Prorok kaže da rodino gnezdo prethodi svim pticama zato što se roda, izabravši najviše drveće, najčešće gnezdi na jelama, kao na drveću koje je više od svakog drugog.
(18) Gore visoke dao si jelenima. I jelenima je kao utočište dao gore, gde oni mogu da se sakriju od svirepih životinja. Stena je pribežište zečevima. Kao što je jelenima radi njihovog spasenja dao planine, tako je kamene stene dao zečevima. Budući da se oni spasavaju u njima, onda se, kako je gore rečeno, između stena čuju Glasovi, kojima očigledno hvale Spasitelja.
(19) Stvorio si mesec za vremena. Vraćajući se opet na promisao o nebeskom, on kaže da mesec nije stvoren ni zbog čega drugog nego zbog računanja (brojanja) i razlikovanja meseci i dana. Sunce poznaje zapad svoj, i ono se pokorava zapovesti Božijoj.
(20) Prostireš tamu, i nastaje noć. To kaže zato da mi ne bismo pomislili da jednog Tvorca ima dan a drugog noć.
(23) Izlazi čovek na delo svoje. Tokom dana, zveri bi sprečavale l.ude da idu na put i da obrađuju zemlju. Sada, međutim, one izlaze samo noću i sebi hranu od Boga traže, budući da trava i žitarice ne miču iz zemlje radi njih.
(24) Kako su veličanstvena dela Tvoja, Gospode! Okončavši slovo o promislu i započinjući slavoslovljenje Tvorca, on time kao da umiruje sluh. Nakon toga ponovo prelazi na drugi deo o delu promic.ia, uzvodeći nas ka vlažnom elementu (stihiji) koja ne bi ni postojala da njome ne upravlja promisao Božiji. Sve si premudrošću stvorio. Čudesno je, što je premudrost, kojom si Ti sve stvorio – Gospod, jer je Hristos – Božija sila i Božija premudrost.
(26) Zmaj (zmija) ovaj, kojeg si stvorio da mu se narugaju. Govoreći o moru, uzgred je dodao i podsećanje na zmaja (zmiju), govoreći da om nije stvoren ni zbog čega drugog, nego zbog toga da bi mu se narugali. Umesno ga je pomenuo u slovu o moru, jer je ceo naš život ispunjen nekom gorčinom, i sa svih strana biva pomućen i napadnut svirepim talasima.
(27) Sve od Tebe očekuje. Ni ljudi, ni životinje, ni divlje zveri, mm gmizavci, ne bi mogli da se prehrane kada im Bog ne bi obezbedio sve, što im je potrebno za život.
(29) Kad im oduzmeš dah njihov oni nestaju. Time pokazuje da je Gospod – Vladika života i smrti.
(31) Radovaće se Gospod delima Svojim. A kakvo je delo Njegovo? Ono, koje je izvršio, obnovivši našu prirodu. Prorok omogućuje da se pod ovim razume buduće bogopoznanje ljudi, kada će se Bog veseliti ne zbog toga što Mu se klanjaju, nego zato što će videti spasene.
(32) On koji pogleda na zemlju i čini da se zemlja trese. Ovde dodaje i slovo o budućem Sudu, koji će pobuditi strah u svima, koji žive na zemlji. Nema čoveka koji se ne bi uplašio tog strašnog, božanstvenog suda. Dotiče se gora, i one se dime. Gorama naziva protivničke sile, koje će Bog spaliti u vreme Suda, a kao znamenje toga i služi dim.
(33) Njemu će biti mio razgovor moj. Rečeno je „moj razgovor“ a ne moj izbor; kazuje o onome, što je izabrao, a to je želja da samo Boga slavoslovi, što će biti ugodno i samom Slavoslovljenom.
(34) Neka nestanu sa zemlje bezbožnici – očigledno u vreme Suda, jer će čuti: Idite od Mene prokleti, u oganj večni koji je pripremljen đavolu i anđelima njegovim (Mt. 25; 41). I bezakonici, da ih više ne bude, tj. oni će nestati u mnoštvu onih koji blagosiljaju Boga. Blagosiljaj dušo moja Gospoda, jer će ih Gospod udaljiti od udela lukavih i udostojiti udela svetih.
 
Iz tumačenja Jefimija Zigabena:
 
1. Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda. Gospode, Bože moj, uzveličao se jesi veoma. Za nas, slovesna bića, Ti si se uzveličao veoma, Zbog čega? Zbog Tvoje veličanstvene tvorevine i Tvog promišljanja o njoj.
2. Svetlošću kao haljinom odevaš se. Sa ovim stihom mogu se uporediti reči apostola Pavla: On živi u svetlosti nepristupnoj (1. Tim. 6; 16). I David i Pavle pokazuju da je Bog po Svojoj prirodi nevidljiv i nedostižan (nepojmljiv). Prema Teodoritovim rečima, to ne protivureči stihu drugog psalma, gde se kaže: Postavi tamu za skrovište Svoje (Ps. 17; 12), jer i nepristupna i nevidljiva svetlost izaziva iste posledice kao i gusta tama. Naime, ni jedno ni drugo ne dopušta očima da gledaju, s tim što ih nepristupna svetlost sprečava usled prekomernog blistanja a tama usled lišenosti i nedostatka svetla. Neki pod ovom svetlošću podrazumevaju krajnju čistotu, a neki znanje.
Prostireš nebo kao kožu. Teodorit kaže da ove reči izražavaju lakoću Božijeg stvaranja.
3. Koji vodama pokrivaš visine njegove. Ti si, kaže, visoke delove neba pokrio vodama, tj: Bog je.drugim nebom, koje Pismo naziva svodom, odvojio vodu nad svodom od vode pod svodom (v. 1. Mojs. 1; 7). Postavio si oblake za podnožje Svoje, hodiš na krilima vetrova. David ovim rečima izražava svudaprisutnost Božiju, jer se vetar lako kreće s jednog na drugi kraj sveta.
4. Koji činiš angele Svoje duhovima, i služitelje Svoje plamenom ognjenim. Time pokazuje da je Bog Tvorac nevidljive i slovesne prirode; angelima i duhovima naziva jedne iste, izražavajući time brzinu njihovog kretanja i njihovu delatnost, ili pak izobražava njihovu prirodu i suštinu. Oni su, kaže, duhovi, tj. umni i neveštastveni oganj.
5. Zemlju utemeljuješ na tvrđi njenoj, neće se pokolebati do veka. Na kojoj tvrđi i na kom temelju? Na Tvojoj odluci i zapovesti. Zbog toga se zemlja, utemeljena na Tvojoj zapovesti, nikad neće pokrenuti sa svoga mesta.
6. Bezdan je, kao haljina, ogrtač njen. Ovaj bezdan je mnoštvo voda, tj. more ili okean što okružuje zemlju, čineći da ona bude kao neko ostrvo koje se u njemu nalazi. Prema Didimovom tumačenju, ove reči izražavaju bezgranično znanje i nedostižnu premudrost, silu i promišljanje Božije.
Na gorama vode se zaustavljaju. Teodorit tumači da će se vode ili morski talasi uzdići toliko visoko, da će stajati uporedo sa gorama. One beže od zapovesti Tvoje, od glasa groma Tvoga. Ako se vode boje zvuka groma kao da u njemu osećaju neko negodovanje Božije, čar onda groma i Božijeg gneva ne bi daleko više trebalo da se plašimo mi, koji smo slovesna bića?
9. Granicu si postavio koju neće preći. Ni gore ni morski talasi neće preći ocu granicu koju si Ti postavio. To su Tvoja božanstvena zapovest i volja, jer ih upravo one zadržavaju da ne izađu iz svog prirodnog poretka.
13. Nasitiće se zemlja od plodova dela Tvojih. Čitava zemlja, tj. zemni i životinje koje na zemlji žive nasitiće se plodovima Tvojih dela. Time označava sve zemaljske plodove, ne samo zato što izrastaju na zapovest Božiju, nego zato što su i sama mesta, na kojima ti plodovi nastaju, dela i tvorevina Božija.
19. Stvorio si mesec za vremena, da bi svetlio tokom noći. Sunce poznaje zalazak svoj. Sunce zna kada da zađe, ali ne kao živo i razumno biće, nego zato što ne prelazi granicu koju mu je postavio Bog (Teodorit).
23. Tad izlazi čovek na delo svoje. Nakon sunčevog izlaska, beslovesne i divlje životinje povlače se u svoje jazbine, a slovesni čovek, koji je ustao iz sna, izlazi iz doma i polazi na svoje delo. On zna, da je dan od Boga određen za čoveka i krotke (pitome) životinje, a noć za one divlje, kako se ne bi mešale jedne sa drugima i kako divlje ne bi istrebile pitome.
24. Kako su veličanstvena dela Tvoja, Gospode! Diveći se delima Božijim, prorok s ljubavlju usklikuje: kako su divna dela, ili tvorevine Tvoje, Gospode; prema rečima sv. Grigorija Bogoslova, sve one, ako se uporede jedna s drugom i svaka sa celinom, doprinose skladu i punoći sveta. Sve si sazdao s nepojmljivom premudrošću, jer se čak ni najmanja tvorevina ne pokazuje kao uzaludna i suvišna. Naprotiv, sve ima svoj uzrok i cilj, zbog kojeg je stvoreno.
28. Kada otvoriš ruku Tvoju, sve i sva se ispunjuje dobrotom. Kada otvoriš ruku, odnosno Svoju svedarujuću silu, tada se vascela tvorevina, i slovesna i beslovesna, hrani Tvojim promislom i dobrotom.
35. Neka nestanu sa zemlje bezbožnici. Teodorit smatra da se prorok ne moli da sa zemlje iščeznu ljudi, nego da se iskoreni zlo u ljudima. Možda grešnicima i bezakonicima naziva demone ili želi da propadnu oni, u kojima je zlo neizlečivo i nepopravljivo, budući da oni svoju poročnost prenose i na druge.
Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda: David je psalam završio onim, čime ga je i započeo, odnosno slavoslovljenjem.
 
 


 
 
NAPOMENE:

  1. U srpskom prevodu: Postavio si oblake za podnožje Svoje, prim. prev.

 
 

 
 

Ključne reči:

9 komentar(a)

  1. Jagoda Milosavljević

    Hvala vam za sve ovo što ste pripremili za one koji veruju u Boga našega Gospoda Isusa Hrista. Ovo je jedini način da pravilno shvatimo i odgonetnemo Psalme, a ne da ih čitamo kao obično štivo. Sve ovo što činite i radite za vaše čitaoce doprinosi obrazovanju vernika Pravoslavne vere.

  2. Psalam 72….kakva divna uteha za nekoga slabog verom (kao ja) gledajući svet oko mene, gde vlada „knez ovog sveta“, gde na izgled napreduje zlo, a Hristovo stado postaje sve manje i manje.

  3. PSALTIR je pesma duše naše koja hrli GOSPODU. Hvala Bogu što nam je darivao ove divne stihove jer i ne razumevajući sve, naša duša peva u Gospodu. Sa ovim divnim objašnjenjem možemo da shvatimo i širinu i dubinu Božije ljubavi i zaštite koju pruža svima.

  4. Skoro sam poceo citati Psalme. Jako su lijepi. Ova tumacenja su od velijte koristi, kao i savjeti za sta i kada se cita koji Psalm. Ali, moj Psaltir se ne podudara sa ovim (brojevima) tumacenjima kao ni savjetima za sta je koji psalm. Na primer: ovdje psalm 55 kod mene je 56. Moj primjerak je preveo Djura Danicic.

    • Aleksandra

      Dragoljube,
      Verovatno imate isti Psaltir kao i ja (jednostavno izdanje izdavačke kuće PRAVOSLAVAC koje se uglavnom prodaje u crkvama), u kom su greškom podelili 9. psalam i od njega tako napravili 9. i 10. Pa su brojevi zbog toga dalje pomereni za po jedan sve do 148. Psalma koji se ponovo ispravno numerisan, jer su 146. i 147. Psalam spojeni u jedan, pa je tako početna greška u brojanju „nadoknađena“ i u Psaltiru i dalje ima ukupno 150 Psalama.

  5. Gospod će sačuvati ulazak tvoj i izlazak tvoj, od sada i do veka. Da li se ovaj stih može tumačiti i kao ulazak u neko društvo, neki krug ljudi, i kada se shvati da čoveku tu nije mesto iz ovog ili onog razloga, da se, uz Božju pomoć, i izađe bez posledica.

  6. Gospodine profesore, pročitajte Psalam 1 i komentare Sv Atanasija Velikog i Sv Vasilija Velikog na taj psalam. I to će vam upotpuniti vaše navedene misli. Hristos se Rodi!

  7. Neka nas Gospod Isus Hristos blagoslovi i podari nam nebeska i zemaljska blaga Njegova. Molitvama Njegove Prečiste Majke i Preblagoslovene Bogorodice Marije. Amin

  8. Pingback: Kakvim to neprijateljima želimo uništenje kada se molimo Bogu pomoću Psalama? – Tvrđava Istine

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *